MARIUPOLJ POSLEDNJI ČIN DRAME

RATNA REPORTAŽA

Izveštaj iz unutrašnjosti razorenog grada

Denis Grigorjok je ruski novinar iz Donjecka i foto-reporter „Analitičke službe Donbasa“. Imao je ekskluzivnu priliku da s vojskom DNR uđe u Mariupolj u jeku žestokih gradskih borbi. Sa čitaocima „Pečata“ je podelio svoje utiske, a našem listu je dostavio i brojne fotografije s lica mesta.

Nedavno ste bili u Mariopolju. Šta nam možete reći o situaciji na terenu?

Situacija u Mariupolju je izuzetno teška. Borbe se vode unutar urbanih gradskih područja. Nacisti iz „Azova“ rasporedili su se po kućama i granatiraju ne samo snage DNR i vojske Ruske Federacije već i civile. Tokom našeg putovanja u Mariupolj, bili smo pod neprestanom vatrom. Ušli smo u jedno stambeno dvorište gde meštani i dalje žive. Civili se kriju na prvim spratovima porušenih kuća i u malim podrumima. Grupa novinara je gađana minobacačem. Granate „Azova“ su padale na oko 50 metara od nas. Čudom smo izbegli da neko iz naše grupe strada ili bude ranjen. Inače, ova novinarska grupa je pod pokroviteljstvom vojnog dopisnika Narodne milicije DNR Jurija Buhareva.

[restrict]

Kako su nam rekli stanovnici Mariupolja, koji su bili svedoci granatiranja, nacisti su nas gađali pošto su nas uočili. Azovski militanti su se rasporedili na gornjim spratovima nebodera, tražili novinare i prilagođavali tome minobacačku vatru. U našoj neposrednoj blizini palo je otprilike 6-7 projektila. Jedan od njih je pogodio kineskog ratnog dopisnika TV kanala „Feniks“ Liu Ju Guanga i povredio mu ruku. Prvu pomoć mu je ukazao pomenuti Buharev.

Ako govorimo o stanju civilnog stanovništva, ovde ljudi bukvalno jedva preživljavaju. U gradu je humanitarna katastrofa. Dugo stanovnici Mariupolja nisu imali priliku da napuste ratnu zonu. Tek nakon oslobođenja pojedinih oblasti Mariupolja civili su mogli da izađu iz grada. Svakog dana autobusima se evakuišu stotine njih. Pojedini stanovnici, ako pronađu benzin, odlaze ličnim prevozom.

Istovremeno, nacisti plaše stanovnike Mariupolja. Pričaju im izmišljotine kako bi ih zastrašili. Kažu da ih, ako uđu na teritoriju DNR ili Rusije, čekaju zatočeništvo i koncentracioni logori. Ovo nije istina. Meštani se svakodnevno uveravaju u to i više ne veruju pričama nacista i napuštaju zonu borbe humanitarnim koridorima koje organizuje ruska vojska.

Humanitarnu pomoć dele službenici ruskog Ministarstva za vanredne situacije. Konvoji kamiona donose svakodnevno hranu i ostale potrepštine Mariupoljcima. Pored toga, meštani otvaraju magacine u kojima je ostala hrana, pošto je u gradu „Azov“ opljačkao sve prodavnice, ispraznio ih i spalio sve što nisu mogli da odnesu.

Generalno, u Mariupolju je pravi pakao. Na ulicama su leševi, koji tu leže po nekoliko dana. Pored toga, tela svojih suseda stanovnici sahranjuju bukvalno pod sopstvenim prozorima. Jedna izbeglica iz Mariupolja rekla nam je da je ispred njene kuće već sahranjeno 10 ljudi. Ekaterina više ne planira da se vraća u grad, jer ne veruje da će Mariupolj biti obnovljen u bliskoj budućnosti. Devojka se nada da će otići preko Rusije u Evropu, ali nema konkretne planove, kako kaže.

Nezahvalno je davati prognoze kada se situacija na terenu menja iz sata u sat, stanje će biti drugačije i kada naši čitaoci budu držali u rukama novi broj „Pečata“. Uprkos tome, kako i kada mislite da će se završiti borbe u Mariopolju i šta će biti dalje?

Ne mogu dati nikakvo predviđanje. Situacija se prečesto i naglo menja. Snage DNR i Rusije postepeno preuzimaju kontrolu nad sve više delova Mariupolja, ali borbe se nastavljaju. Nacisti se kreću u odvojenim grupama po gradu, oblače se u civilnu odeću i pokušavaju da ga napuste s izbeglicama. Koliko će još borbe trajati, ne može se sa izvesnošću reći. U Mariupolju je bila koncentrisana velika grupa nacista. Sada je grad blokiran, a Oružane snage Ukrajine ne mogu da pomognu „Azovu“. Ali to ne znači da će neprijateljstva u gradu prestati u bliskoj budućnosti. Operacije čišćenja se nastavljaju, ali se još ne zna koliko je militanata ostalo. Po mom mišljenju, grad će uskoro doći pod kontrolu naših snaga. Jedino nisam siguran u tajming, jer su borbe izuzetno teške.

Kakvo je stanje na drugim frontovima? Gde ste još bili i šta ste fotografisali?

Posetio sam Granitno (mesto u regiji Volnovahe u Donjeckoj oblasti – prim. N. J.). Ovo naselje je u potpunosti pod kontrolom DNR. U selo se postepeno vraća miran život. Ljudi slobodno hodaju ulicom, republičke vlasti su počele da daju novčanu i humanitarnu pomoć. U Granitnom, kao i u drugim oslobođenim naseljima, postoji dvovalutni sistem. To jest plaćanje se vrši i u grivnama i u rubljama.

Pre neki dan su Granitno posetili poslanici Državne dume DNR. Proslavljen je dan ponovnog ujedinjenja Krima s Rusijom. Meštanima se obratio pevač i član Dume RF Denis Majdanov. Pevao je svoje pesme kako bi ohrabrio meštane koji su preživeli strahote rata i neprijateljstva.

Kada se očekuje opkoljavanje velike grupacije ukrajinske vojske u Donbasu i prekid tamošnjih ratnih dejstava, posle osam godina neprestanog rata?

Na ovo pitanje je izuzetno teško odgovoriti. Sve zavisi od delovanja ukrajinskih vlasti. Ako pristanu na predlog Ruske Federacije i dobrovoljno napuste gradove i mesta Donbasa, onda će biti moguće izbeći civilne žrtve, ali i sačuvati vojsku svih strana jer neće ginuti uzalud. DNR i Rusija nemaju nameru da zaustave oslobađanje svojih teritorija. Cela teritorija Donbasa se morati vratiti pod kontrolu naših republika.

Nadamo se da će se to uskoro dogoditi. Ali brojne snage ukrajinske vojske i dalje su prisutne u Donbasu. Spremali su se za ofanzivu velikih razmera, a samo preventivne mere Ruske Federacije sprečile su genocid i čišćenje stanovništva Donbasa koje se „zamerilo“ Kijevu. Dakle, ovde je stacionirana moćna grupacija ukrajinske vojske, koja je uspela da se učvrsti tu za osam godina rata, i morate uložiti značajna sredstva i snage kako biste sklonili Oružane snage Ukrajine s tih položaja. Uprkos tome kontraofanziva DNR i Ruske Federacije nastavlja se i to prilično brzo.

Šta čeka Ukrajinu posle rata? Moglo bi se reći da je ovaj sukob samo početak nove faze konfrontacije Rusije i Zapada…

I ovo će zavisiti od mnogih faktora. Jedan od njih je reakcija Zapada. Ukrajinska strana potpuno zavisi od toga šta im kažu mentori iz SAD i Evrope. Dakle, sve će zavisiti od situacije u svetu. Procesi denacifikacije i demilitarizacije Ukrajine se nastavljaju i biće završeni bez obzira na to kako se Kijev bude ponašao. Za Rusiju su to crvene linije oko kojih se ne može pregovarati. Dakle, vojska izvršava naređenja i zaštitiće nas od NATO snaga koje poslednjih decenija ubrzano napreduju ka ruskim granicama.

Nevezano za delovanje vlasti i države, ljudi u Srbiji dominantno podržavaju Ruse u Donbasu i rusku specijalnu operaciju u Ukrajini. Šta im poručujete za kraj razgovora?

Mi ovde u Donbasu vidimo podršku Srba. Bez obzira na stav Vlade Srbije, građani Srbije izlaze na ulice gradova da pokažu solidarnost s nama, republikama Donbasa. Uz takvu podršku lakše je ići napred i oslobađati svoje teritorije. Pored toga, među milicijom, a sada i Narodnom milicijom DNR, ima predstavnika srpskog naroda koji su bili i jesu s nama tokom čitavog perioda ratnih dejstava.

Ponekad se čini da je ceo svet protiv nas. Ali kada vidimo mitinge podrške u Srbiji, kako fudbalski navijači sprovode svoje akcije podrške Donbasu, kada se po srpskim gradovima pevaju pesme podrške LDNR, bude nam mnogo lakše.

Istovremeno, postoji svest da je srpska vlast u izvesnom smislu zavisna od pozicije Zapada, ali se ni uprkos pritiscima ne može reći da srpski političari prate zapadni svet. Zato želim da prenesem reči zahvalnosti srpskom narodu iz republika Donbasa koje su u ratu s nacistima. Osećamo vašu podršku! Hvala vam, braćo! Pozdrav iz Donbasa!

[/restrict]