МАРИУПОЉ ПОСЛЕДЊИ ЧИН ДРАМЕ

РАТНА РЕПОРТАЖА

Извештај из унутрашњости разореног града

Денис Григорјок је руски новинар из Доњецка и фото-репортер „Аналитичке службе Донбаса“. Имао је ексклузивну прилику да с војском ДНР уђе у Мариупољ у јеку жестоких градских борби. Са читаоцима „Печата“ је поделио своје утиске, а нашем листу је доставио и бројне фотографије с лица места.

Недавно сте били у Мариопољу. Шта нам можете рећи о ситуацији на терену?

Ситуација у Мариупољу је изузетно тешка. Борбе се воде унутар урбаних градских подручја. Нацисти из „Азова“ распоредили су се по кућама и гранатирају не само снаге ДНР и војске Руске Федерације већ и цивиле. Током нашег путовања у Мариупољ, били смо под непрестаном ватром. Ушли смо у једно стамбено двориште где мештани и даље живе. Цивили се крију на првим спратовима порушених кућа и у малим подрумима. Група новинара је гађана минобацачем. Гранате „Азова“ су падале на око 50 метара од нас. Чудом смо избегли да неко из наше групе страда или буде рањен. Иначе, ова новинарска група је под покровитељством војног дописника Народне милиције ДНР Јурија Бухарева.

[restrict]
Денис Григорјок

Како су нам рекли становници Мариупоља, који су били сведоци гранатирања, нацисти су нас гађали пошто су нас уочили. Азовски милитанти су се распоредили на горњим спратовима небодера, тражили новинаре и прилагођавали томе минобацачку ватру. У нашој непосредној близини пало је отприлике 6-7 пројектила. Један од њих је погодио кинеског ратног дописника ТВ канала „Феникс“ Лиу Ју Гуанга и повредио му руку. Прву помоћ му је указао поменути Бухарев.

Ако говоримо о стању цивилног становништва, овде људи буквално једва преживљавају. У граду је хуманитарна катастрофа. Дуго становници Мариупоља нису имали прилику да напусте ратну зону. Тек након ослобођења појединих области Мариупоља цивили су могли да изађу из града. Сваког дана аутобусима се евакуишу стотине њих. Поједини становници, ако пронађу бензин, одлазе личним превозом.

Истовремено, нацисти плаше становнике Мариупоља. Причају им измишљотине како би их застрашили. Кажу да их, ако уђу на територију ДНР или Русије, чекају заточеништво и концентрациони логори. Ово није истина. Мештани се свакодневно уверавају у то и више не верују причама нациста и напуштају зону борбе хуманитарним коридорима које организује руска војска.

Хуманитарну помоћ деле службеници руског Министарства за ванредне ситуације. Конвоји камиона доносе свакодневно храну и остале потрепштине Мариупољцима. Поред тога, мештани отварају магацине у којима је остала храна, пошто је у граду „Азов“ опљачкао све продавнице, испразнио их и спалио све што нису могли да однесу.

Генерално, у Мариупољу је прави пакао. На улицама су лешеви, који ту леже по неколико дана. Поред тога, тела својих суседа становници сахрањују буквално под сопственим прозорима. Једна избеглица из Мариупоља рекла нам је да је испред њене куће већ сахрањено 10 људи. Екатерина више не планира да се враћа у град, јер не верује да ће Мариупољ бити обновљен у блиској будућности. Девојка се нада да ће отићи преко Русије у Европу, али нема конкретне планове, како каже.

Незахвално је давати прогнозе када се ситуација на терену мења из сата у сат, стање ће бити другачије и када наши читаоци буду држали у рукама нови број „Печата“. Упркос томе, како и када мислите да ће се завршити борбе у Мариопољу и шта ће бити даље?

Не могу дати никакво предвиђање. Ситуација се пречесто и нагло мења. Снаге ДНР и Русије постепено преузимају контролу над све више делова Мариупоља, али борбе се настављају. Нацисти се крећу у одвојеним групама по граду, облаче се у цивилну одећу и покушавају да га напусте с избеглицама. Колико ће још борбе трајати, не може се са извесношћу рећи. У Мариупољу је била концентрисана велика група нациста. Сада је град блокиран, а Оружане снаге Украјине не могу да помогну „Азову“. Али то не значи да ће непријатељства у граду престати у блиској будућности. Операције чишћења се настављају, али се још не зна колико је милитаната остало. По мом мишљењу, град ће ускоро доћи под контролу наших снага. Једино нисам сигуран у тајминг, јер су борбе изузетно тешке.

Какво је стање на другим фронтовима? Где сте још били и шта сте фотографисали?

Посетио сам Гранитно (место у регији Волновахе у Доњецкој области – прим. Н. Ј.). Ово насеље је у потпуности под контролом ДНР. У село се постепено враћа миран живот. Људи слободно ходају улицом, републичке власти су почеле да дају новчану и хуманитарну помоћ. У Гранитном, као и у другим ослобођеним насељима, постоји двовалутни систем. То јест плаћање се врши и у гривнама и у рубљама.

Пре неки дан су Гранитно посетили посланици Државне думе ДНР. Прослављен је дан поновног уједињења Крима с Русијом. Мештанима се обратио певач и члан Думе РФ Денис Мајданов. Певао је своје песме како би охрабрио мештане који су преживели страхоте рата и непријатељства.

Када се очекује опкољавање велике групације украјинске војске у Донбасу и прекид тамошњих ратних дејстава, после осам година непрестаног рата?

На ово питање је изузетно тешко одговорити. Све зависи од деловања украјинских власти. Ако пристану на предлог Руске Федерације и добровољно напусте градове и места Донбаса, онда ће бити могуће избећи цивилне жртве, али и сачувати војску свих страна јер неће гинути узалуд. ДНР и Русија немају намеру да зауставе ослобађање својих територија. Цела територија Донбаса се морати вратити под контролу наших република.

Надамо се да ће се то ускоро догодити. Али бројне снаге украјинске војске и даље су присутне у Донбасу. Спремали су се за офанзиву великих размера, а само превентивне мере Руске Федерације спречиле су геноцид и чишћење становништва Донбаса које се „замерило“ Кијеву. Дакле, овде је стационирана моћна групација украјинске војске, која је успела да се учврсти ту за осам година рата, и морате уложити значајна средства и снаге како бисте склонили Оружане снаге Украјине с тих положаја. Упркос томе контраофанзива ДНР и Руске Федерације наставља се и то прилично брзо.

Шта чека Украјину после рата? Могло би се рећи да је овај сукоб само почетак нове фазе конфронтације Русије и Запада…

И ово ће зависити од многих фактора. Један од њих је реакција Запада. Украјинска страна потпуно зависи од тога шта им кажу ментори из САД и Европе. Дакле, све ће зависити од ситуације у свету. Процеси денацификације и демилитаризације Украјине се настављају и биће завршени без обзира на то како се Кијев буде понашао. За Русију су то црвене линије око којих се не може преговарати. Дакле, војска извршава наређења и заштитиће нас од НАТО снага које последњих деценија убрзано напредују ка руским границама.

Невезано за деловање власти и државе, људи у Србији доминантно подржавају Русе у Донбасу и руску специјалну операцију у Украјини. Шта им поручујете за крај разговора?

Ми овде у Донбасу видимо подршку Срба. Без обзира на став Владе Србије, грађани Србије излазе на улице градова да покажу солидарност с нама, републикама Донбаса. Уз такву подршку лакше је ићи напред и ослобађати своје територије. Поред тога, међу милицијом, а сада и Народном милицијом ДНР, има представника српског народа који су били и јесу с нама током читавог периода ратних дејстава.

Понекад се чини да је цео свет против нас. Али када видимо митинге подршке у Србији, како фудбалски навијачи спроводе своје акције подршке Донбасу, када се по српским градовима певају песме подршке ЛДНР, буде нам много лакше.

Истовремено, постоји свест да је српска власт у извесном смислу зависна од позиције Запада, али се ни упркос притисцима не може рећи да српски политичари прате западни свет. Зато желим да пренесем речи захвалности српском народу из република Донбаса које су у рату с нацистима. Осећамо вашу подршку! Хвала вам, браћо! Поздрав из Донбаса!

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *