ГАЛАКСИЈА КОЈА СИЈА 90 ГОДИНА

ПРИЗНАЊА ИСТАКНУТИМ НАЦИОНАЛНИМ УМЕТНИЦИМА

Перформанси Владана Радовановића најавили су концептуализам, а воковизуелни радови уврћени су у светске антологије мултимедијалних пројеката (код нас је дуго сматран за чудака, јер наши композитори нису схватали чиме се он заправо бави). Стварајући електронску и компјутерску музику, он се играо комбинацијама тона, фотографије, препарираних инструмената, све до воковизуела, нове синтезијске уметности

ултимедијалном умет-нику и композитору Владану Радовановићу уручена је крајем јануара Политикина награда за најбољу изложбу у протеклој години – интерактивну инсталацију А галаксија около сија, монументално комплексно дело стварано десет година, представљено у Хали четири Београдског сајма у септембру 2021. У години у којој пуни 90 година аутор је награђен за врхунац свог деловања у домену синтезијске уметности коју развија од 1957. Жири је препознао уметника који је својим неконвенционалним приступом и бескомпромисним ставом успео да споји изузетну теоријску мисао и практичан рад, у јединственом пројекту који је због сложености техничких услова могао бити изведен тек у данашње време. Музика, скулптура, анимација, текст и музика обогаћени су архитектуром, игром светлости, тактилношћу и покретом – кретањем публике на изложби.

Владан Радовановић је дипломирао композицију на Музичкој академији у Београду 1956, учествовао у оснивању Медиале, а 1972. иницирао оснивање Електронског студија Радио Београда, који је водио до 1999. Код нас је пионирски увео прву праву мултимедијалност у музици 1950-их година, свет полимедија – потпуно интегрисане вишемедијске форме, где све медијске компоненте имају подједнаку важност.

Његови перформанси најавили су концептуализам, а воковизуелни радови уврћени су у светске антологије мултимедијалних пројеката (код нас је дуго сматран за чудака, јер наши композитори нису схватали чиме се он заправо бави). Стварајући електронску и компјутерску музику, он се играо комбинацијама тона, фотографије, препарираних инструмената, све до воковизуела, нове синтезијске уметности. По његовом мишљењу, електронска и дигитална технологија знатно су прошириле репертоар музичко-сценске уметности и могућности њиховог обликовања. Тако је звук могуће конструисати (не компоновати) као виртуелну компоненту (математички дефинисану у компјутеру) интерактивне архитектуре и објеката. Тиме се Владан Радовановић све више везивао за науку, а свој доживљај споја уметности с науком поделио је на два аспекта.

У првом су поједина научна открића, поставке и елементи научних теорија инспирисали уобличавање многих ситуација у његовим воковизуелним делима. Астрономске теорије о великом праску, структури свемира, брзинама галаксија на рубу свемира све ближим брзини светлости, ајнштајновски закривљен простор – све је то утицало на маштање о свемиру у његовој Пустолини. С друге стране, додир с науком остварен је преко уређаја, технологија и нових медија који се користе у уметности, инспиративни не само као идеје и догађаји него и као медијске могућности (по Маклуану, медиј је порука: није битна садржина него сам медиј који радикално трансформише нашу околину, утиче на нас и тако нас мења).

Осим тога, наука је посредно омогућила електроакустичкој музици нове звукове, рад с реалним звуком, увођење нових начина организовања звукова, дигиталну синтезу, контролисање звукова помоћу можданих таласа. На тим основама Радовановић је остварио десетак композиција, међу којима су Аудиоспацијал и Микс. У исти вид коришћења производа науке у уметности спада и примена компјутера и програма за израду компјутерских графика и анимације. Од воковизуелних компјутерских графика најпознатији су Свемир је компјутер, Руке, Алфа и Омега, а од анимација – Кратка аутобиографија. За Владана Радовановића је најважније то што му је наука омогућила готово интегрални радни сто за озбиљну синтезу медијских линија, међусобно једнаковредних, истих нивоа културе, истовремених по настајању, ствараних из једног духовног центра. У домену синтезијске уметности засноване на новим технологијама он је аутор више пројеката међу којима су најзначајнија Сазвежђа.

Својим вишемедијским истраживањима тихо и стрпљиво се бавио преко седам деценија, далеко од интересовања медија којима се целог живота посветио, увек испред времена. Медије је више занимало чишћење метлом и буљење у магарца него оваква светски призната уметничка достигнућа, јер Владан Радовановић није умео да се саморекламира и тако стекне медијску познатост. У име правих, скромних, инспирисаних уметника захваљујемо Политици која је препознала истинску вредност и наградила Владана Радовановића. Галаксија је засијала за све нас.