VELIKI BRAT ZABRANJUJE VELIKOG BRATA

Književni neprijatelji vrlog novog sveta

Distopijsko remek-delo Džordža Orvelov, roman „1984”, koji opisuje opasnosti od totalitarne vladavine i cenzure, obeležen je nedavno takozvanim okidač upozorenjem jer se bavi „izazovnim pitanjima u vezi sa nasiljem, polom, seksualnošću, klasama…”

Već smo u nekoliko navrata pisali o ludostima vrlog novog sveta čiji su dizajneri i komandanti kljukali svoje pokorno stado novom „vrednostima“ koje valja prihvatiti. Ni izbliza, međutim, taj proces nije gotov. Stalno mu se dodaju nove bizarnosti kojih se treba kloniti, koje treba ili zaboraviti da su postojale ili ih prihvatiti izmenjene, prilagođene novim vrednostima. Od prava obojenih do onih koji ne znaju kog su pola, do istorije, nacije, patriotizma koje treba odbaciti, a samim tim i knjiga i filmova čiji je sadržaj postao neprihvatljiv, kako kažu brižni čuvari novih vrednosti, čak i potresan za nežne podanike novih vrednosti. I baš kao što to čini glavni junak čuvenog dela Džordža Orvela „1984“, čiji je posao bio da prekraja istoriju u skladu sa dnevno političkim potrebama Velikog brata i partije koju on vizionarski predvodi, tako je i ova naša elita okupljena oko svog velikog brata odlučna da prekroji nepristojnosti jučerašnjeg dana i duha. Čak i zabranama. Zapravo isključivo njima. Isprva se, doduše, šalju upozorenja i „smernice“, daju se stadu uputstva šta za njih više nikako nije prikladno.

Nepoželjno književno uznemiravanje „kr-da” A kad već pomenusmo Orvelovo remek-delo, nedavno je jedan engleski univerzitet stavio ovaj roman na crnu listu jer svojim sadržajem može da uznemiri i isprovocira negativna osećanja kod studenata!? Da li je to zaista istina? Veliki brat, eto, zabranjuje velikog brata. Kada se bolje razmisli, to je i normalno. Stado, ili bolje reći krdo, jer su nas tako zvali čak i lekari od kada se pojavila epidemija korone, a što zapravo i jesmo jer se baš tako i ponašamo, dakle to stado-krdo ne može da ima dva pastira, dva Velika brata. Čak i ako je jedan samo literarni. Zapravo baš zato. Knjige su ionako gubljenje vremena koje bi pametnije moglo da se provede na društvenim mrežama ili u kupovini. Jer ukoliko se obratite knjizi, možete da saznate da je neko odavno zamislio i na stranicama svoje knjige predstavio distopijski svet totalne kontrole koji baš podseća na svet u kome živite tako srećni dok kupujete stvari koje vam ne trebaju ili se družite na daljinu, a neko vas za sve to vreme posmatra, kontroliše. Strašno, pa da pomislite da zapravo i niste toliko srećni, pa da se još i pobunite! Jer obrazloženje za stavljanje na listu nepoželjnih knjiga Orvelove „1984“ je upravo tako moguće (i nužno!) čitati između redova: Orvelov roman, koji opisuje opasnosti od totalitarne vladavine i cenzure, obeležen je jer se bavi „izazovnim pitanjima u vezi sa nasiljem, polom, seksualnošću, klasama, rasom, zloupotrebama, seksualnim zloupotrebama, političkim idejama i uvredljivim jezikom…“ – rečeno je od univerzitetskih zaštitnika novih naraštaja od negativnih uticaja iz dekadentne prošlosti.

Kao što to čini glavni junak čuvenog dela Džordža Orvela „1984”, čiji je posao bio da prekraja istoriju u skladu sa dnevno političkim potrebama Velikog brata i partije koju on vizionarski predvodi, tako je i ova naša elita okupljena oko svog velikog brata odlučna da prekroji nepristojnosti jučerašnjeg dana i duha. Čak i zabranama. Zapravo isključivo njima

Izazovna pitanja!? Koja? Ovde je reč o univerzitetu. Pa zar to nije pravo mesto za mladalačku radoznalost, izazovna pitanja svake vrste, za njihovo postavljanje, proučavanje i nalaženje odgovarajućih odgovora na njih? Zamislite generacije koje takvi univerziteti odgajaju. Na kojima se remek-dela poput „1984“ obeležavaju „okidač upozorenjima“, koji su u suštini neka vrsta prvog stepena cenzurisanja jer služe da skrenu pažnju na neprikladne sadržaje koje je najbolje zaobići. To je jedna od bezbrojnih sumanutih mera moderne zapadne civilizacije koja, gle ironije, upravo koristi birokratski novogovor kao iz Orvelovog štiva kojim se imenuju, uvode i štite vrednosti društva.
A to je i prvi stepen nadzora podanika našeg Velikog brata. Jer, baš kao i onaj Orvelov, i ovaj se veoma trudi da zabranama, naredbama i gorenavedenim „obeležavanjima“ označi ne samo neprikladne sadržaje, dakle misli nekih ljudi, nego i takve neprikladne ljudi. Da se izopšte i konačno zabrane. Kao, recimo, što je učinjeno sa Novakom Đokovićem. Prava reč za to je fašizam. Sledeći korak u zaštiti novih vrednosti je fizička eliminacija. Najefikasnije se te nove vrednosti nameću tako što se na razne načine „ukida“ prošlost. Orvelovski se poništavaju ljudi i njihove misli zarad novih i naprednijih, dakako „genijalnih“ misli i njihovih vrednosti. Oni se umeću ne samo u sadašnjost već i u prošlost.

Doživećemo i čuvenu distopiju „Farenhajt 451” Reja Bredberija, koji je u svojoj knjizi, inače više puta ekranizovanoj, prikazao svet u kome je najvažnije bilo spaliti sve knjige, a onoga ko ih ipak poseduje surovo kazniti

Umesto odbačenih i izbrisanih ljudi i sadržaja čije su misli i poruke postale uznemirujuće. Novi svetski poredak koji se uveliko instalira širom sveta ne trpi stare vrednosti. Zato su nedavno glasnogovornici tog novog normalnog poručili da ćemo u najskorijoj budućnosti, u tom njihovom novom svetu, kada ga konačno budu izgradili, biti poslušne jedinke koje neće imati ništa i biće srećne! Mnogi su ovaj cinizam shvatili bukvalno. Misleći, naravno, na materijalne stvari. Kao, bićemo srećni jer nas više neće opterećivati jurnjava za materijalnim stvarima. Ne, naprotiv, jurićemo za njima kao dobri potrošači još sumanutije nego ranije. Ali nećemo imati naš identitet, um, istoriju, naciju, kulturu, religiju, naše genijalne pretke i njihove, činilo nam se, vanvremene i svevremene misli, i bićemo srećni zbog toga! Sve će nam to biti oduzeto i još će nas naterati da budemo srećni što su nam to uradili.

Sveprisutno crnilo novog normalnog Kada vidite da belci kleče crncima da bi odigrali utakmicu, kada u filmovima i serijama vidite da je, recimo, Magbet crnac, da je pre dva veka švedski ambasador bio crnac, da je u ekranizaciji „Jadnika“ Viktora Igoa (dok i njega ne obeleže za izbegavanje) šef policije u vreme Francuske revolucije bio crnac, da crnac sedi u kancelariji britanskog premijera 1930-ih godina, da su crnci bili revolveraši i kauboji na Divljem zapadu, da i ne pominjemo gde ćete sve pronaći sve moguće i nemoguće varijante gej veza, da više ne možete da vidite skoro nijedan film ili seriju u kojoj nema crno-belih ljubavnih ili bračnih veza, kao i da se generalno brak i porodica predstavljaju razoreni, nefunkcionalni, kako se to popularno kaže, bez ljubavi i najpovršnije brige jednih prema drugima, u kome su deca uvek buntovna, prepuna mržnje prema roditeljima i svetu uopšte, bezvoljna i neambiciozna. Kada sve to vidite, videćete i pravo lice novog sveta koji nam se uveliko nameće. Podmeće je možda prikladnija reč.
Od pomenutog obeležavanja „1984“ i niza drugih knjiga, za koje ovde nemamo prostora, i nasrtaja novog idiotskog sveta pa do fizičkog uništavanja njihovog – samo je jedan korak. Doživećemo i čuvenu distopiju „Farenhajt 451“ Reja Bredberija, koji je u svojoj knjizi, inače više puta ekranizovanoj, prikazao svet u kome je najvažnije bilo spaliti sve knjige, a onoga ko ih ipak poseduje surovo kazniti. Spaljivanje knjiga je, da se prisetimo dok još smemo, dok nam nisu ukinuli i sećanje ne bi li tako trajno izbrisali istoriju, označilo početak nacizma u Nemačkoj pred Drugi svetski rat. Da li je aktuelno sve bučnije zveckanje oružja i paralelno okretanje pokretača ovog sveta protiv prošlosti, odnosno knjiga u kojima je ona zabeležena, najava Trećeg svetskog rata? Jer stara izreka kaže, tamo gde se spaljuju knjige, spaljivaće se i ljudi! Isto važi i za zabrane. Knjiga. Odnosno ljudi. Za to čak postoji i prikladni savremeni izraz novogovora: kulturni genocid.