ВЕЛИКИ БРАТ ЗАБРАЊУЈЕ ВЕЛИКОГ БРАТА

Књижевни непријатељи врлог новог света

Дистопијско ремек-дело Џорџа Орвелов, роман „1984”, који описује опасности од тоталитарне владавине и цензуре, обележен је недавно такозваним окидач упозорењем јер се бави „изазовним питањима у вези са насиљем, полом, сексуалношћу, класама…”

Већ смо у неколико наврата писали о лудостима врлог новог света чији су дизајнери и команданти кљукали своје покорно стадо новом „вредностима“ које ваља прихватити. Ни изблиза, међутим, тај процес није готов. Стално му се додају нове бизарности којих се треба клонити, које треба или заборавити да су постојале или их прихватити измењене, прилагођене новим вредностима. Од права обојених до оних који не знају ког су пола, до историје, нације, патриотизма које треба одбацити, а самим тим и књига и филмова чији је садржај постао неприхватљив, како кажу брижни чувари нових вредности, чак и потресан за нежне поданике нових вредности. И баш као што то чини главни јунак чувеног дела Џорџа Орвела „1984“, чији је посао био да прекраја историју у складу са дневно политичким потребама Великог брата и партије коју он визионарски предводи, тако је и ова наша елита окупљена око свог великог брата одлучна да прекроји непристојности јучерашњег дана и духа. Чак и забранама. Заправо искључиво њима. Испрва се, додуше, шаљу упозорења и „смернице“, дају се стаду упутства шта за њих више никако није прикладно.

Непожељно књижевно узнемиравање „кр-да” А кад већ поменусмо Орвелово ремек-дело, недавно је један енглески универзитет ставио овај роман на црну листу јер својим садржајем може да узнемири и испровоцира негативна осећања код студената!? Да ли је то заиста истина? Велики брат, ето, забрањује великог брата. Када се боље размисли, то је и нормално. Стадо, или боље рећи крдо, јер су нас тако звали чак и лекари од када се појавила епидемија короне, а што заправо и јесмо јер се баш тако и понашамо, дакле то стадо-крдо не може да има два пастира, два Велика брата. Чак и ако је један само литерарни. Заправо баш зато. Књиге су ионако губљење времена које би паметније могло да се проведе на друштвеним мрежама или у куповини. Јер уколико се обратите књизи, можете да сазнате да је неко одавно замислио и на страницама своје књиге представио дистопијски свет тоталне контроле који баш подсећа на свет у коме живите тако срећни док купујете ствари које вам не требају или се дружите на даљину, а неко вас за све то време посматра, контролише. Страшно, па да помислите да заправо и нисте толико срећни, па да се још и побуните! Јер образложење за стављање на листу непожељних књига Орвелове „1984“ је управо тако могуће (и нужно!) читати између редова: Орвелов роман, који описује опасности од тоталитарне владавине и цензуре, обележен је јер се бави „изазовним питањима у вези са насиљем, полом, сексуалношћу, класама, расом, злоупотребама, сексуалним злоупотребама, политичким идејама и увредљивим језиком…“ – речено је од универзитетских заштитника нових нараштаја од негативних утицаја из декадентне прошлости.

Као што то чини главни јунак чувеног дела Џорџа Орвела „1984”, чији је посао био да прекраја историју у складу са дневно политичким потребама Великог брата и партије коју он визионарски предводи, тако је и ова наша елита окупљена око свог великог брата одлучна да прекроји непристојности јучерашњег дана и духа. Чак и забранама. Заправо искључиво њима

Изазовна питања!? Која? Овде је реч о универзитету. Па зар то није право место за младалачку радозналост, изазовна питања сваке врсте, за њихово постављање, проучавање и налажење одговарајућих одговора на њих? Замислите генерације које такви универзитети одгајају. На којима се ремек-дела попут „1984“ обележавају „окидач упозорењима“, који су у суштини нека врста првог степена цензурисања јер служе да скрену пажњу на неприкладне садржаје које је најбоље заобићи. То је једна од безбројних суманутих мера модерне западне цивилизације која, гле ироније, управо користи бирократски новоговор као из Орвеловог штива којим се именују, уводе и штите вредности друштва.
А то је и први степен надзора поданика нашег Великог брата. Јер, баш као и онај Орвелов, и овај се веома труди да забранама, наредбама и горенаведеним „обележавањима“ означи не само неприкладне садржаје, дакле мисли неких људи, него и такве неприкладне људи. Да се изопште и коначно забране. Као, рецимо, што је учињено са Новаком Ђоковићем. Права реч за то је фашизам. Следећи корак у заштити нових вредности је физичка елиминација. Најефикасније се те нове вредности намећу тако што се на разне начине „укида“ прошлост. Орвеловски се поништавају људи и њихове мисли зарад нових и напреднијих, дакако „генијалних“ мисли и њихових вредности. Они се умећу не само у садашњост већ и у прошлост.

Доживећемо и чувену дистопију „Фаренхајт 451” Реја Бредберија, који је у својој књизи, иначе више пута екранизованој, приказао свет у коме је најважније било спалити све књиге, а онога ко их ипак поседује сурово казнити

Уместо одбачених и избрисаних људи и садржаја чије су мисли и поруке постале узнемирујуће. Нови светски поредак који се увелико инсталира широм света не трпи старе вредности. Зато су недавно гласноговорници тог новог нормалног поручили да ћемо у најскоријој будућности, у том њиховом новом свету, када га коначно буду изградили, бити послушне јединке које неће имати ништа и биће срећне! Многи су овај цинизам схватили буквално. Мислећи, наравно, на материјалне ствари. Као, бићемо срећни јер нас више неће оптерећивати јурњава за материјалним стварима. Не, напротив, јурићемо за њима као добри потрошачи још суманутије него раније. Али нећемо имати наш идентитет, ум, историју, нацију, културу, религију, наше генијалне претке и њихове, чинило нам се, ванвремене и свевремене мисли, и бићемо срећни због тога! Све ће нам то бити одузето и још ће нас натерати да будемо срећни што су нам то урадили.

Свеприсутно црнило новог нормалног Када видите да белци клече црнцима да би одиграли утакмицу, када у филмовима и серијама видите да је, рецимо, Магбет црнац, да је пре два века шведски амбасадор био црнац, да је у екранизацији „Јадника“ Виктора Игоа (док и њега не обележе за избегавање) шеф полиције у време Француске револуције био црнац, да црнац седи у канцеларији британског премијера 1930-их година, да су црнци били револвераши и каубоји на Дивљем западу, да и не помињемо где ћете све пронаћи све могуће и немогуће варијанте геј веза, да више не можете да видите скоро ниједан филм или серију у којој нема црно-белих љубавних или брачних веза, као и да се генерално брак и породица представљају разорени, нефункционални, како се то популарно каже, без љубави и најповршније бриге једних према другима, у коме су деца увек бунтовна, препуна мржње према родитељима и свету уопште, безвољна и неамбициозна. Када све то видите, видећете и право лице новог света који нам се увелико намеће. Подмеће је можда прикладнија реч.
Од поменутог обележавања „1984“ и низа других књига, за које овде немамо простора, и насртаја новог идиотског света па до физичког уништавања њиховог – само је један корак. Доживећемо и чувену дистопију „Фаренхајт 451“ Реја Бредберија, који је у својој књизи, иначе више пута екранизованој, приказао свет у коме је најважније било спалити све књиге, а онога ко их ипак поседује сурово казнити. Спаљивање књига је, да се присетимо док још смемо, док нам нису укинули и сећање не би ли тако трајно избрисали историју, означило почетак нацизма у Немачкој пред Други светски рат. Да ли је актуелно све бучније звецкање оружја и паралелно окретање покретача овог света против прошлости, односно књига у којима је она забележена, најава Трећег светског рата? Јер стара изрека каже, тамо где се спаљују књиге, спаљиваће се и људи! Исто важи и за забране. Књига. Односно људи. За то чак постоји и прикладни савремени израз новоговора: културни геноцид.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *