NEOPHODNA FAZA NAZADNOG PROGRESA

Zlatni globus je ove godine naprasno postao – umesto kao do sada jedna od najvažnijih godišnjih nagrada na svetu – jedna od najkritikovanijih, najomraženijih i navodno potpuno suvišnih! Umalo se nije održala ceremonija dodele priznanja. Zapravo održala se, ali prvi put bez direktnog prenosa, uz bojkot, odijum onih kojima je naređeno da se gnušaju poslednjeg bastiona političke nekorektnosti, i praćena nizom kritika i ukora pred isključenje

Udruženje stranih novinara akreditovanih u Holivudu (engleski akronim HFPA) došlo je nadomak impozantnog jubileja kada je reč o njihovom prepoznavanju onoga što bi trebalo da bude najbolje u televizijskoj i filmskoj produkciji prethodne godine. Do 80. rođendana, da tako kažemo. Dakle, ove je godine 79. put dodeljen njihov doskoro cenjeni, pa čak i decenijama prestižni Zlatni globus. Dugo je ova nagrada imala priličnu težinu makar u Holivudu i s pravom je smatrana drugom po važnosti, posle Oskara, ne samo u Holivudu već, kako je to sa svim stvarima američki arogantno, na svetu. Ali, avaj, u svetlu nasilnog uvođenja svega novog i nenormalnog na udaru se našao i Zlatni globus. Nije potrebno mnogo da mozgate pa da shvatite da je napadan iz rasističkih razloga. „Afirmativna akcija“ (čita se kao prednost u zapošljavanju crnih u odnosu na bele), koja je postala načelo i u angažovanju filmskih i televizijskih radnika u američkom šou biznisu, ali i širom Zapada, procenili su odbori za praćenje poštovanja ovog „običaja“, nije poštovana. Pre nekoliko godina je iz istog razloga – nedovoljno crnih ispred i iza kamere – kritikovan Oskar. Crni su zapretili da će ga bojkotovati. Od tog momenta plamen histerične panike zahvatio je industriju zabave. Sve se preko noći obojilo u crno i uvedeno je pomenuto rasističko afirmativno zapošljavanje. Prefarbavanje u crno. I brojanje. Koliko belih toliko crnih. Danas je taj sistem toliko zastupljen da se čak menja istorija i Holivuda i Amerike, i sveta. Po toj novog liberalnoj i naprednoj agendi crnce možete (i morate) naći svuda. I u policiji u doba Francuske revolucije, i na ruskom dvoru (!), među najvišim oficirima, političarima, svuda. Čak i među revolverašima i kaubojima na Divljem zapadu. A ove godine i u čuvenom Šekspirovom štivu. Posla, dakle, za crne na pretek. Oskari su se tako spasli. Umesto bojkota crnog Holivuda, Oskari su pojurili na njihovu stranu kao nikada pre, prefarbani opstali i stekli novu, neophodno osavremenjenu afirmaciju. [restrict]

Sa Zlatnim globusom je, međutim, procenili su isti komiteti za praćenje poštovanja vrednosti novog poretka, stvar drugačija. On je ostao zatucan, rigidan, jednom rečju rasistički (čitaj: previše, brate, beo). Da li su za to krivi novinari-stranci koji prate holivudska zbivanja ili su čelnici njihovog udruženja tako zaostali, kad Zlatni globus je postao naprasno ne kao do sada jedna od najvažnijih godišnjih nagrada na svetu već jedna od najkritikovanijih, najomraženijih i navodno potpuno suvišnih! Umalo se nije održala. Prošle godine je navodno krizirala zbog korone, a ove sasvim otvoreno skrajnuta jer se nije na vreme prilagodila novim vrednostima. I pošto je ostala verna svom dosadašnjem radu i prepoznavanju makar nekih stvarnih umetničkih filmsko-televizijskih vrednosti, a ne najpre političkih i rasnih, odlučeno je da se solomonskim rešenjem ipak održi, ali tako kao da nije održana! Bojktovana i nije.

Nedovoljno crna nagrada Naime, pošto nije dovoljno crna, rešeno je da nije vredna za prenošenje stotinama miliona ljudi širom sveta. Prvi put nije bilo direktnog televizijskog prenosa preko nacionalne TV mreže (En-Bi-Si), pa čak ni onog kao i slučaju Oskara crvenog tepiha za šepurenje zvezda pre početka programa dodele nagrade. Kao svi su duboko povređeni nepravednim odlukama Udruženja stranih novinara u Holivudu, pa su se solidarisali u ovom fingiranom bojkotu. Nije im bilo do šepurenja u svetlu rasističkog odlučivanja o laureatima Zlatnog globusa („Los Anđeles tajms“ je zgranuto primetio da u Udruženju nema crnih članova!!!). Jadne i za svoj opstanak u Holivudu prestravljene glave Udruženja stranih novinara su obećale drastičnu izmenu svega u vezi s njihovom nagradom već od sledeće godine. Sve će biti ne samo dovoljno crno već i crnje, još naprednije, potpuno na liniji progresa i liberalizma. Pa je tako ipak došlo do skoro tajne dodele nagrade. Udruženje je otvorilo odeljenje za raznolikost (!) koje je razdragano izjavilo da se Zlatni globus našao u „neophodnoj fazi progresa“ i da će već od sledeće godine sve biti drugačije. Progresivnije!

Važan slučaj Rikija Džervejza Ko je ranije pratio ove prenose sigurno će reći da ako su ikada bili zanimljivi, to je pre nekoliko godina kada je ovu inače blaziranu i dosadnu ceremoniju vodio britanski komičar otrovnog jezika Riki Džervejz. Ove godine ga, naravno, nije bilo. Nije bilo nikakvog voditelja. A kamoli opakog Ostrvljanina koji bi doleteo u El Ej ne bi li redom izvređao sve zvezde, pa i ceo izveštačeni zvezdani sistem, ceremoniju i hipokriziju tamošnjeg bogatog sveta. I to najbrutalnijim prozivanjem ponaosob skoro svake zvezde, gađenjem i blaćenjem i njih i njihovih dostignuća i same nagrade, pa i Holivuda u krajnjoj liniji. I sve to pred stotinama miliona gledalaca širom sveta. Koliko su ove njegove uvredljive, ali istovremeno trezvene i duhovite tirade, zapažanja i otrovne opaske nedostajale ovoj nagradi! Ali Zlatni globus pod kanonadom kritika za netolerantnost, rigidnost pa i ono najstrašnije od svega – rasizam, okreće leđa i sebi samom kakav je bio do sada, a kamoli neprijatnom voditelju koji uživa što politički nekorektno provocira sve oko sebe. I nije tužno što Rikija na ovoj, verovatno i bilo kojoj drugoj holivudskoj svečanosti više nećemo gledati, zapravo ne u takvom njegovom izdanju, nego je tužno što se pod naletima kritika koje su ga zasule i on promenio. Tako je patetično slušati ga u ovogodišnjim intervjuima u kojima se predstavlja kao liberalni po svim pitanjima napredni predstavnik zapadnog sveta kome ne pada na pamet da bilo koga vređa. A kada konačno budu ućutkali sve Rikije ovog sveta, neće više ni biti tog našeg sveta. Biće prevaziđen, pobeđen i stavljen ad akta.

Nagrade Pa ipak ih je bilo i ove ovakve godine. Nahranili su se beskrajni egoi pojedinaca i tokom tovljenja te njihove veličine nisu se čule gorespominjane zamerke na račun rasističkih stranih novinara. Možda je najveći uspeh „struke“ koja stoji iza procene kome valja dati Zlatni globus bio taj što su, recimo, u kategoriji najbolje dramske serije nagradu dali izuzetnoj trećoj sezoni  HBO serije „Naslednici“, a ne korejskom „hitu decenije“, „Igra lignje“. Nagrada „na liniji“ je, međutim, ona upućena Džejn Kempion kao režiserki filma „Moć psa“, što je s obzirom na „poetičnu studiju kaubojskog potisnutog homoseksualizma“ u tom filmu zapravo odluka koja je u više smerova na liniji duha vremena današnjeg. Nešto takvo ne sme proći nenagrađeno i tako će zasigurno biti i na Oskarima. Najbolji na stranom jeziku je prilično dosadni, skoro trosatni japanski film (nažalost, obrada Murakamijeve priče) „Vozi moja kola“, u kom se dovodi u pitanje svrha života posle teške tragedije u životima glavnih likova. Almodovar i njegovo takođe dosadno uplitanje u porodične tragedije posle zamene beba u porodilištu, „Paralelne majke“, pobeđeno je, eto, od Japanaca. U istoj kategoriji je bio i čuveni italijanski južnjak Paolo Sorentino koji nije uspeo da se izdigne do svog zastrašujuće visokog nivoa s najnovijim, autobiografskim filmom „Ruka božja“. Još jedna „linijaška“ odluka je nagrada za „Podzemnu prugu“ u kategoriji najbolje mini-serije. Tako je bez nagrade ostao „Doupsik“, jedna od najjačih socijalnih kritika američkog društva poslednjih decenija. Ali je priča o izmišljenim podzemnim tunelima kojima su od progona i zatočeništva krajem američkog građanskog rata bežali jadni crni robovi daleko značajnija za nagrađivanje od bilo čega drugog što je u ovoj kategoriji nominovano.

Zlatni globus je preživeo još jedno izdanje i žudno, s puno optimizma, okreće se godini velikog jubileja i još većih promena u deklarisanom preobražavanju i prihvatanju tekućih lekcija o vrednostima koje se moraju prihvatiti i poštovati. Bilo je još sličnih nagrada, kao što je, recimo, crni Kralj Ričard koji je doneo nagradu za najboljeg glumca Vilu Smitu u kategoriji filma drame. Sve su smernice i prepoznavanja novih vrednosti na koje one ukazuju ispoštovane od Udruženja stranih novinara u Holivudu ne bi li se dokazalo da je njihov Zlatni globus vredna nagrada čiji se višedecenijski ugled više nikada neće dovoditi u pitanje. Neće od poltrona novog svetskog poretka, to bez sumnje. 

[restrict]