НЕОПХОДНА ФАЗА НАЗАДНОГ ПРОГРЕСА

Златни глобус је ове године напрасно постао – уместо као до сада једна од најважнијих годишњих награда на свету – једна од најкритикованијих, најомраженијих и наводно потпуно сувишних! Умало се није одржала церемонија доделе признања. Заправо одржала се, али први пут без директног преноса, уз бојкот, одијум оних којима је наређено да се гнушају последњег бастиона политичке некоректности, и праћена низом критика и укора пред искључење

Удружење страних новинара акредитованих у Холивуду (енглески акроним ХФПА) дошло је надомак импозантног јубилеја када је реч о њиховом препознавању онога што би требало да буде најбоље у телевизијској и филмској продукцији претходне године. До 80. рођендана, да тако кажемо. Дакле, ове је године 79. пут додељен њихов доскоро цењени, па чак и деценијама престижни Златни глобус. Дуго је ова награда имала приличну тежину макар у Холивуду и с правом је сматрана другом по важности, после Оскара, не само у Холивуду већ, како је то са свим стварима амерички арогантно, на свету. Али, авај, у светлу насилног увођења свега новог и ненормалног на удару се нашао и Златни глобус. Није потребно много да мозгате па да схватите да је нападан из расистичких разлога. „Афирмативна акција“ (чита се као предност у запошљавању црних у односу на беле), која је постала начело и у ангажовању филмских и телевизијских радника у америчком шоу бизнису, али и широм Запада, проценили су одбори за праћење поштовања овог „обичаја“, није поштована. Пре неколико година је из истог разлога – недовољно црних испред и иза камере – критикован Оскар. Црни су запретили да ће га бојкотовати. Од тог момента пламен хистеричне панике захватио је индустрију забаве. Све се преко ноћи обојило у црно и уведено је поменуто расистичко афирмативно запошљавање. Префарбавање у црно. И бројање. Колико белих толико црних. Данас је тај систем толико заступљен да се чак мења историја и Холивуда и Америке, и света. По тој новог либералној и напредној агенди црнце можете (и морате) наћи свуда. И у полицији у доба Француске револуције, и на руском двору (!), међу највишим официрима, политичарима, свуда. Чак и међу револверашима и каубојима на Дивљем западу. А ове године и у чувеном Шекспировом штиву. Посла, дакле, за црне на претек. Оскари су се тако спасли. Уместо бојкота црног Холивуда, Оскари су појурили на њихову страну као никада пре, префарбани опстали и стекли нову, неопходно осавремењену афирмацију.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Са Златним глобусом је, међутим, проценили су исти комитети за праћење поштовања вредности новог поретка, ствар другачија. Он је остао затуцан, ригидан, једном речју расистички (читај: превише, брате, бео). Да ли су за то криви новинари-странци који прате холивудска збивања или су челници њиховог удружења тако заостали, кад Златни глобус је постао напрасно не као до сада једна од најважнијих годишњих награда на свету већ једна од најкритикованијих, најомраженијих и наводно потпуно сувишних! Умало се није одржала. Прошле године је наводно кризирала због короне, а ове сасвим отворено скрајнута јер се није на време прилагодила новим вредностима. И пошто је остала верна свом досадашњем раду и препознавању макар неких стварних уметничких филмско-телевизијских вредности, а не најпре политичких и расних, одлучено је да се соломонским решењем ипак одржи, али тако као да није одржана! Бојктована и није.

„Афирмативна акција“ (чита се као предност у запошљавању црних у односу на беле), која је постала начело и у ангажовању филмских и телевизијских радника у америчком шоу бизнису, али и широм Запада, проценили су одбори за праћење поштовања овог „обичаја“, није поштована. Пре неколико година је из истог разлога – недовољно црних испред и иза камере – критикован Оскар

Недовољно црна награда Наиме, пошто није довољно црна, решено је да није вредна за преношење стотинама милиона људи широм света. Први пут није било директног телевизијског преноса преко националне ТВ мреже (Ен-Би-Си), па чак ни оног као и случају Оскара црвеног тепиха за шепурење звезда пре почетка програма доделе награде. Као сви су дубоко повређени неправедним одлукама Удружења страних новинара у Холивуду, па су се солидарисали у овом фингираном бојкоту. Није им било до шепурења у светлу расистичког одлучивања о лауреатима Златног глобуса („Лос Анђелес тајмс“ је згрануто приметио да у Удружењу нема црних чланова!!!). Јадне и за свој опстанак у Холивуду престрављене главе Удружења страних новинара су обећале драстичну измену свега у вези с њиховом наградом већ од следеће године. Све ће бити не само довољно црно већ и црње, још напредније, потпуно на линији прогреса и либерализма. Па је тако ипак дошло до скоро тајне доделе награде. Удружење је отворило одељење за разноликост (!) које је раздрагано изјавило да се Златни глобус нашао у „неопходној фази прогреса“ и да ће већ од следеће године све бити другачије. Прогресивније!

Важан случај Рикија Џервејза Ко је раније пратио ове преносе сигурно ће рећи да ако су икада били занимљиви, то је пре неколико година када је ову иначе блазирану и досадну церемонију водио британски комичар отровног језика Рики Џервејз. Ове године га, наравно, није било. Није било никаквог водитеља. А камоли опаког Острвљанина који би долетео у Ел Еј не би ли редом извређао све звезде, па и цео извештачени звездани систем, церемонију и хипокризију тамошњег богатог света. И то најбруталнијим прозивањем понаособ скоро сваке звезде, гађењем и блаћењем и њих и њихових достигнућа и саме награде, па и Холивуда у крајњој линији. И све то пред стотинама милиона гледалаца широм света. Колико су ове његове увредљиве, али истовремено трезвене и духовите тираде, запажања и отровне опаске недостајале овој награди! Али Златни глобус под канонадом критика за нетолерантност, ригидност па и оно најстрашније од свега – расизам, окреће леђа и себи самом какав је био до сада, а камоли непријатном водитељу који ужива што политички некоректно провоцира све око себе. И није тужно што Рикија на овој, вероватно и било којој другој холивудској свечаности више нећемо гледати, заправо не у таквом његовом издању, него је тужно што се под налетима критика које су га засуле и он променио. Тако је патетично слушати га у овогодишњим интервјуима у којима се представља као либерални по свим питањима напредни представник западног света коме не пада на памет да било кога вређа. А када коначно буду ућуткали све Рикије овог света, неће више ни бити тог нашег света. Биће превазиђен, побеђен и стављен ад акта.

Можда је највећи успех „струке“ која стоји иза процене коме ваља дати Златни глобус био тај што су, рецимо, у категорији најбоље драмске серије награду дали изузетној трећој сезони ХБО серије Наследници, а не корејском „хиту деценије“ Игра лигње

Награде Па ипак их је било и ове овакве године. Нахранили су се бескрајни егои појединаца и током товљења те њихове величине нису се чуле гореспомињане замерке на рачун расистичких страних новинара. Можда је највећи успех „струке“ која стоји иза процене коме ваља дати Златни глобус био тај што су, рецимо, у категорији најбоље драмске серије награду дали изузетној трећој сезони  ХБО серије „Наследници“, а не корејском „хиту деценије“, „Игра лигње“. Награда „на линији“ је, међутим, она упућена Џејн Кемпион као режисерки филма „Моћ пса“, што је с обзиром на „поетичну студију каубојског потиснутог хомосексуализма“ у том филму заправо одлука која је у више смерова на линији духа времена данашњег. Нешто такво не сме проћи ненаграђено и тако ће засигурно бити и на Оскарима. Најбољи на страном језику је прилично досадни, скоро тросатни јапански филм (нажалост, обрада Муракамијеве приче) „Вози моја кола“, у ком се доводи у питање сврха живота после тешке трагедије у животима главних ликова. Алмодовар и његово такође досадно уплитање у породичне трагедије после замене беба у породилишту, „Паралелне мајке“, побеђено је, ето, од Јапанаца. У истој категорији је био и чувени италијански јужњак Паоло Сорентино који није успео да се издигне до свог застрашујуће високог нивоа с најновијим, аутобиографским филмом „Рука божја“. Још једна „линијашка“ одлука је награда за „Подземну пругу“ у категорији најбоље мини-серије. Тако је без награде остао „Доупсик“, једна од најјачих социјалних критика америчког друштва последњих деценија. Али је прича о измишљеним подземним тунелима којима су од прогона и заточеништва крајем америчког грађанског рата бежали јадни црни робови далеко значајнија за награђивање од било чега другог што је у овој категорији номиновано.

Златни глобус је преживео још једно издање и жудно, с пуно оптимизма, окреће се години великог јубилеја и још већих промена у декларисаном преображавању и прихватању текућих лекција о вредностима које се морају прихватити и поштовати. Било је још сличних награда, као што је, рецимо, црни Краљ Ричард који је донео награду за најбољег глумца Вилу Смиту у категорији филма драме. Све су смернице и препознавања нових вредности на које оне указују испоштоване од Удружења страних новинара у Холивуду не би ли се доказало да је њихов Златни глобус вредна награда чији се вишедеценијски углед више никада неће доводити у питање. Неће од полтрона новог светског поретка, то без сумње. 

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

 


3 коментара

  1. iz drugog ugla

    Faza Nazadni Progres (odličan autor)

    Vrlo jasno definisan i poučan članak i u naslovu, i u uvodu, i u tekstu. Okupiraju nas nakaradne vrednosti sa destrktivnim ciljevima. Čudno je da se to dogadja i najvećoj sili na svetu – Americi. U tom vrtlogu svetskih “promena” novog i nenormalnog, na udaru našla se i filmska-televizijska produkcija, sa prestižnim nagradama Zlatni globus, Oskar itd., i to iz rasističkih razloga. U tom kontekstu je nametnut i princip “Afirmativna akcija”: prednost u zapošljavanju crnih u odnosu na bele, rasističko zapošljavanje, prefarbavanje u crno, prebrojavanje koliko belikh toliko crnih(!)
    Ovakav politički preokret u civilizovanoj Americi (i ne samo kod njih) podstican je očiglednom ideologijom za osvetu Afroamerikanaca nad belcima (belom rasom). Taj talas sukobljavanja na rasnoj osnovi intenzivno je pokrenut od 60-70-tih god. p. v. kada je u boksu vladao Kasijus Klej, koji je promenio ime i preime u Mohadem Ali, prihvatio islam, propagirao “jedinstvo” afroamerikanaca i muslimana protiv belaca. Snimljen je specijalan film iz tog vremena, retko prikazivan, koji daje autentičan prikaz iz tog vremena (taj film traba češće prikativati): Najugledniji crnci iz svih oblasti, prvenstveno muzike i sporta, euforično ujedinjuju na rasističkoj osnovi crnačko stanovništvo protiv bele rase: u njihovim crkvama otvoreno se širi “osvetnička” propaganda sa stisnutim pesnicama, praćena glasnom crnačkom muzikom, igrama, plesovima. Glavni propagatori destrukcije na politički nivo, pored boksera Mohameda Alija, su brojne zvezde iz muzičkog, filmskog holivudskog miljea; Džej Braun, Stiv Vonder, i mnogi da ne nabrajam, koji crnačkom muzikom zavode belce, prvenstveno bele devojke i žene koje su izgubile (ne zanima ih) nacionalni identitet (prodaju veru za crnačku muziku i crnce). Zato na rušilačkim protrstima afroamerikanaca ima mnogo belih žena, izvesno i belih muškaraca. Za razliku od afroamerikanaca koji čuvaju svoj identitet-poreklo, porodične vrednosti i demografsku ekspanziju. Faktičko stanje videlo se na masovnim rušilačkim demonstracijama afroamerikanaca širom Amerike, kada je zbog intervencije belog policajca za izvršeno krivično delo stradao crnac. Da ne dužim. Hvala na razumevanju. Nastavak…

  2. Нема места чуђењу: “… да се то догађа … и Америци.” Па апсолутно свака савремена глупост потекла је баш из Америке! Све та претеривања, увођења којекаквих ступидних коректности, родне равноправности, клечања… настала су у главама оних који би хтели да сперу историјску кривицу нације (тог конгломерата људи са разних страна света) за судбину отетих људи, тих црних робова из Африке, касније прогоњених, дискриминисаних, убијаних…! Тако се појављује смешна и безвредна филмска и др. продукција која се по “кључу” награђује – која гарантују да, што се тиче квалитета, више никада неће ништа бити исто, одн. да наметнута равноправна црно-бела заступљеност не може да стоји ни у каквој равни са квалитетом. Јер, има ли шта смешније од црног краља Ричарда, црних каубоја или бројних црнаца на руском двору?! Хахаха! Те накарадне коректности спутавају, и тек ће то да чине, сваку слободу уметничког изражавања, што ће, неминовно, да има свој израз у паду квалитета, као што се већ и дешава. На шта ли ће тек филмови да личе, бого мој? Па томе треба додати и страх аутора да некоме не повреди осећања… Такви ставови искључују из стваралачког чина бројне “шкакљиве” теме или критички осврт на било шта негативно у друштву… Било би интересантно видети неки каубојац у савременој наопакој верзији – питам се – ко би на кога СМЕО да потеже пиштољ?

  3. iz drugog ugla

    (nastavak, iz drugog ugla)

    U nastupu novog liberalnog poretka u Americi euforično se širi “Afirmativna akcija” (čita se kao prednost u zapošljavanju crnaca u odnosu na belaca, što je postalo načelo i u svim oblastima društveno-političkog i kulturnog života. Moram da konstatujem da je taj termin (Afirmativna akcija), samo u drugom obliku, bio uspostavljen i u Srbiji, na Kosovu i Metohiji u obliku “Nerazvijeno i zaostalo Kosovo”, a u Centralnoj Srbiji “Pozitivna diskriminizacija” (Inkluzija Roma). Zašto je ovo važno? Zato što sve njih povezuje isti uzrok-osnova – “veliki” (azijski) natalitet-mnogočlane porodice (ima tu i ideoloških ciljeva kao na Kosovu: (islamizacija) da se oteraju Srbi sa Kosova. Zbog toga su crnci siromašniji u odnosu na belce sa malim natalitetom (belom kugom). Zbog toga napadaju državu da je kriva za njihov položaj i siromaštvo. Zbog toga se proizvode Afirmativne akcije, pozitivne diskriminacije-inkluzija Roma, navodna diskriminacija-predrasude prema Albancima-šiptarima. Za to vreme i nakon toga proizvodi se medjunacionalna i medjuetnička mržnja, konflikti, do oružanog sukoba-rata, izazvan separatističkom ideologijom i delovanjem, kao na Kosovu, i u Americi – masovne rušilačke demonstracije. Rešenja postoje, zavisi od političara i politike:

    ZA AMERIKU: Da se izmedju crnaca i belaca uspostavi “demografska” ramnoteža, ramnoteža u mešovitim brakovima (svaka dijametralnost je opasna za medjuetničke odnose, najbolji primer Kosovo-Metohija i Vojvodina: dijametralnih razlika na Kosovu u svim oblastima je proizvela nepoverenje, mržnju, etničko čišćenje Srba i otimanjje srpske teritorije). Na primer albanskim-šiptarskim devojkama i ženama muslimanska vera zabranjuje mešovite brakove sa Srbima-nemuslimanima, a oni (šiptari) naše devojke žene, zavode, islamiziraju, rasprostranjeno i belo roblje (šta kaže statistika?).
    AFIRMATIVNA AKCIJA (prednost u zapošljavanju crnih u odnosu na bele) očigledna je na celoj teritoriji Amerike. U filmskojoj industriji na primer, glavne uloge većinom igraju crnci, uvek pozitivci, porodičnih vrednosti, borci za pravdu, glavni junaci, sa belim ženama-ljubavnicama, – a belci su uvek negativci, napasnici, zlostavljači žena, destruktivne ličnosti. I u muzičkoj industriji takodje, uvek su popularni crni pevači okruženi belim lepoticama, što kod belaca stvara provokaciju-ismeravanje belaca.
    ZA KOSOVO: Da se hitno odbaci nelegitimno, protivustavno otimanje-predaja srpske teritorije KiM Briselskim sporazumom!!! Da se normalizacija odnosa uspostavi povratkommproteranih Srva, povratkom srpskih institucija i srpske imovine, na principima ramnopravnosti po Ustavu, i principima pariteta i reciopociteta u medjuetničkim, medjudržavnim odnosima po medjunarodnoj konvenciji.
    ZA POZITIVNU diskriminaciju-inkluziju Roma da se odbaci zvanično propagiranje diskriminacije (po čijim se to instrukcijama radi): U Srbiji po Ustavu i zakonima “niko nije diskriminisan” ni po kom osnovu. Naprotiv država mnogo pomaže socijalno osetljivoj kategoriji Roma, po mnogim osnovama privilegovani. Sami su odgovorni za položaj jer ispoljavaju visok natalitet, za razliku od Srba sa belom kugom. Primera radi, u školskom obrazovanju (osnovno obrazovanje besplatno) – apsolutno niko nije diskriminisan, obrazovne institucije su stalno apelovale na Rome da upisuju decu u osnovnu školu. Kako može na beogradskoj televiziji zvanično da se potencira-propagira da su Romi diskriminisani po svim osnovama, i po obrazovanju?
    Na Kosovu i Metohiji se u periodu “albanizacije” 60-tih-90-tih isto tako optuživala Srbija da je kriva za zaostalo i nerazvijeno Kosovo: Albanci su postavljali kadrove po nacionalnom ključu: na jednog zaposlenog Srbina zapošljavali devet albanca. Preko noći menjali srpske kadrove, postavljali albanske, princip poznat kao “majorizacija albanaca”. Treba pomagati sve manjine, a ne selektivno. Široka je tema za sve bitne stvari da se kažu. Odužio sam. Hvala na razumevanju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.