БИЛИ ПИТОН У ДИПЛОМАТИЈИ

НАСТУП УКРАЈИНСКОГ АМБАСАДОРА У СКУПШТИНИ СРБИЈЕ

Шта је то амбасадор Украјине у Србији Олександар Александрович изјавио на састанку с посланицима из Сталне делегације Скупштине Србије при НАТО-у што је, по многима, укључујући и одлазећег председника Скупштине Ивицу Дачића, представљало скандал? Колико има истине, а колико неистине

Ископаће тебе Били, ја ти кажем – чувена је реченица којом се Данило Бата Стојковић у улози Лакија Топаловића обраћа свом преминулом чукундеди Пантелији, изнервиран што је сав новац који је имао оставио самом себи. Били Питон којег помиње је његов архинепријатељ, човек који ископава мртвачке сандуке с гробља и испоручује их Топаловићима како би их поново продали. Сам Били за себе каже да је свој посао „поштено радио, излагао се опасности да га ухвате и отерају на робију“.

Исту страст за копањем, уз подједнако поштење у обављању свог посла, показао нам је ових дана и амбасадор Украјине у Србији Олександар Александрович обраћајући се српским посланицима међу којима су и неки који деле његову страст према НАТО-у и мржњу спрам Русије.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

2 коментара

  1. Tоплица

    Изванредној анализи у горњем ауторском тексту, који је иначе сјајно комплементаран суседном Д. Анђелковића додали бисмо неколико скромних речи.
    Не знамо ко је и одакле је овај А(О)лександрович а делује нам да је један од западом Украине сварених источњака исте земље. У том случају био би живи егземплар “модерне европеизације”оне лепе земље са увек тињајућим наопаким намерама. Да не копамо даље по прошлости, само оно што су украинци урадили Петру усред најезде најснажније тада у Европи – Шведске војске говори довољно. Недовољно је обрађена тема тих отворених и запенушаних курвања Украинаца са својим геополитичким положајем. И увек исто; несрећни народ као неупућена маса скрајнут у страну а групе до лудила фанатизованих “мудраца” жури да префарба све, од историје до менталитета.
    О каквим ратним стањима одраније говори овај човек – не знамо али смо били сведоци стања још с почетка далеких осамдесетих година прошлог века. Посустали совјетски режим огуглао на све провокације и наивни Руски свет, нису ни уочавали подпољну поплаву украинског национализма. Били смо живи сведоци тога и крстом се крстили оној ничим изазваној мржњи. Наше одбијање да оно подржимо, уз став да ће то коштати сав наш свет, било је довољно да оданде нестанемо. И нестали смо рукама неупућене лењинистичке Москве ! Дакле рата, једностраног додуше скоро да је било још тада.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.