ИЗЛОГ КЊИГЕ

Игор Маројевић
СВЕ ЗА ЛЕПОТУ
Дерета, Београд

Најновија, јединствено структурисана књига кратке прозе Игора Маројевића представља интригантни бревијар о лепоти која се уланчава кроз тежње ликова за љубављу, сном, светом и стварањем, за унутрашњим и спољашњим животом у лепом месту (и за смрћу у њему), за уметношћу, еротиком и телом… Епохе које књига „Све за лепоту“ покрива простиру се од развоја интернета у крајњој савремености српске транзиције, шверца и ратова деведесетих, развоја источноевропске и српске кинематографије и порнографије, преко покушаја Државне безбедности да хапси националистичку емиграцију у доба Југославије, до предвечерја, почетка и тока Другог светског рата, Шпанског грађанског и Великог рата. Јунаци наратива нису само савремени индивидуалци него и Федерико Гарсија Лорка, Валтер Бењамин, Фрања Фердинанд, Анте Павелић, Милан Стојадиновић, Моана Поци и Ћићолина… у свим својим тежњама ка лепом.

Хаџи-Александар Ђуровић
КАКО СЕ НА СРПСКОМ КАЖЕ НАДА
Глобосино Александрија, Београд

Ово је четврта књига из квадрологије и по форми и стилу се надовезује на претходне три. У форми налик на хаику поезију, у минималистичком стилу концентрисаних, бритких стихова и мисли, аутор открива своје асоцијације на наду.

Радош Љушић
КНЕЗ МИЛОШ
ДРЖАВОТВОРНИ ВЛАДАР
Православна реч, Нови Сад

Први пут у историји српског издаваштва је припремљена комплетна и врло детаљна биографија кнеза Милоша Обреновића из пера највећег познаваоца лика и дела кнеза Милоша Радоша Љушића. Монографија има 923 стране. Изузетан историјски рукопис је обогаћен великим бројем фотографија и илустрација које на још бољи начин приближавају читаоцима тему монографије. Објављивањем монографије „Кнез Милош 1783–1860 / Државотворни владар“ попуњена је празнина у разумевању и познавању наше прошлости, о настанку нововековне Србије и њеном најзнаменитијем владару. Биографија кнеза Милоша писана је лаким и разумљивим језиком и стилом са употребом многих заборављених наших речи и израза, чиме читаоца враћа у давна прошла времена не само тематиком већ и описом догађаја.

Срђан Цветковић
ОТПОР КОМУНИСТИЧКОМ РЕЖИМУ У СРБИЈИ 1945–1991: ИЗМЕЂУ СРПА И ЧЕКИЋА (3)
Катена мунди, Београд

Завршетак истоимене трилогије. За разлику од претходна двa, која су била о репресији комунистичког режима, трећи део посвећен је различитим видовима отпора. Отпор је, без обзира на чврсту руку партије, обухватао све друштвене слојеве. Испочетка, отпор су највише пружале илегалне омладинске организације, којима је припадао и Борислав Пекић. Чврст отпор пружиле су и сеоске заједнице насилној колективизацији. Коначно, у периоду 1945–1953. било је и више јавних протеста него што из садашње перспективе може изгледати. Након 1953, у годинама либерализације односа са Западом, отпор је примио другачији вид. Био је веома активан студентски покрет, а нису били ретки ни сукоби са полицијом. Такође, осетило се и деловање емигрантских и дисидентских група, како националистичких, тако и оних из Источног блока (тзв. ибеовци). Посебно важан био је отпор Српске православне и других цркава у СФРЈ. Бројни свештеници страдали су у „дивљим чишћењима“ 1944–1946, а и касније су затварани и лишавани грађанских права. На све то црква је реаговала различитим манифестацијама. Кључни догађај, наравно, био је раскол у САД. Најпознатији вид отпора био је отпор у култури. Он је прожимао све врсте уметности, од књижевности преко филма и кулминирао је различитим осамдесетих година борбом за слободу говора.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *