Захарова: Српски народ с правом одбија да призна Шмита као легитимног представника међународне заједнице

„Нелегитимни високи представник нема никаква ванредна извршна овлаштења“

Део интервјуа портпарола Министарства спољних послова Русије Марије Захарове за руску новинску агенцију “ТАСС”:

– Немачки држављанин Кристијан Шмит не може се сматрати високим представником за Босну и Херцеговину, будући да Савет безбедности УН-а није усвојио резолуцију којом се он одобрава на ову функцију – такав руско-кинески нацрт резолуције је блокиран. Изјава “о именовању Шмита” коју су 27. маја дали акредитовани у Сарајеву амбасадори земаља чланица Управног одбора Савета за имплементацију Мировног (Дејтонског) споразума за Босну и Херцеговину (УО ПИЦ) није довољна.

– У недостатку изражене међународне подршке и, што је од посебног значаја, консензуса унутар саме Босне и Херцеговине, Шмит нема легитимитет неопходан за обављање функције високог представника. Русија је била приморана да суспендује учешће на састанцима Управног одбора Савета за имплементацију мира који се одржавају у Сарајеву под председавањем самоименованог високог представника. Нелегитимни високи представник нема никаква ванредна извршна овлаштења у смислу Анекса 10 Мировног споразума и одговарајућих одлука конференција о имплементацији Мировног споразума. Претње Кристијана Шмита да ће исте употребити против непожељних за њега представника народа БиХ нису ништа друго до жеља за заваравањем. Сваки покушај употребе репресивног инструментарија треба сматрати провокацијом.

– Очигледна је апсурдност ситуације у којој се странац, кога не бирају грађани БиХ, по свом нахођењу меша у унутрашње ствари земље, не сноси никакву одговорност за своје поступке и замењује законодавну, извршну и судску власт.

– У овим условима, српски народ, као један од три равноправна државотворна народа Босне и Херцеговине, с правом одбија да призна Шмита као легитимног представника међународне заједнице.

– Високи представник није одговоран чак ни судовима – ни домаћим ни међународним. У европској демократској земљи, каква и јесте БиХ, не би требало бити мјеста за такву структуру, чије су активности супротне принципима владавине права. Управни одбор је још 2006. године донио темељну одлуку о гашењу Канцеларије високог представника (ОХР), а 2008. године усаглашен је Програм „5+2“ који је потребно прилагодити промењеној реалности.

– Учешће међународне заједнице у постконфликтном процесу стабилизације у БиХ у смислу Поглавља VII Повеље УН-а захтева избалансиран приступ процени стања у земљи и фактора њеног развоја. Контрапродуктивна су настојања ОХР-а и спољног присуства у БиХ да за погоршање унутрашње политичке климе окриве Републику Српску и њене легално изабране представнике.

– Напори међународне заједнице у Босни и Херцеговини морају бити усмерени на ослобађање ове суверене и независне европске државе од спољног протектората у виду високог представника. Како показују недавна дешавања у БиХ, исти у све већој мери постаје фактор дестабилизације ситуације у земљи.