ВЛАДИМИР ЗЕЛЕНСКИ – ИШЧЕКИВАЊЕ РУСКЕ ИНВАЗИЈЕ

Ако неко на Западу мисли да ће изјавама о томе да Украјина није чланица НАТО-а, и да је они неће војно бранити, подстаћи Путина да „изврши инвазију“ на њу, онда нимало не познаје руског лидера

Русија гомила трупе на граници с Украјином, али за сваки случај припрема и државни удар у Кијеву, за рушење председника Владимира Зеленског. Овакав сценарио сликају западни и медији под контролом кијевске власти, са само једним циљем – да Русија и њен лидер Владимир Путин буду унапред окривљени, ма шта се у наредном периоду буде дешавало у Украјини. А када кривца пронађу, онда може бити отворен и пут ка реалној дестабилизацији. Што је, вероватно, једини начин за Зеленског и постмајданску елиту да се надају очувању власти, имајући у виду да после осам година таворења и ишчекивања бољег живота народ Украјине има све мање стрпљења и слуха за нова обећања. Зато се насилни сценарио може некоме учинити као готово идеалан за „ресетовање“ ситуације и решавање нагомиланих проблема.
Јер ко ће док спољни и унутрашњи непријатељ вреба и чека погодан тренутак за напад, питати зашто плате годинама не расту, зашто нема угља, гаса и струје. И зашто, на крају крајева, већ скоро деценију нема мира, упркос томе што је још 2014. тадашњи председник Порошенко најавио „победу над терористима“? Тај сценарио подржавају и на Западу, на речима и у медијским извештајима, а веома мало на делу. Финансијска помоћ стиже на кашичицу, довољно тек да се Украјина економски сасвим не уруши, а реалну и опипљиву војну помоћ „против сепаратизма“ никада нису добили. Као што нису постали ни чланица ЕУ, па чак ни НАТО-а, иако је то било једно од главних обећања на „евромајдану“, када су силом рушили легално изабрану власт председника Виктора Јануковича и његове Партије региона.

МОСКВА ДРЖИ НА ОКУ ДОНБАС Овај сценарио, ипак, за њих је далеко од идеалног, јер најављеног руског напада већ годинама нема. Путин и његови генерали, додуше, с времена на време продефилују својом територијом у регионима који се граниче с Украјином, тек толико да покажу да држе на оку Донбас у коме данас живи више од милион руских држављана који су после 2014. стекли тај статус. Тиме шаљу поруку да неће оставити на цедилу своју браћу у случају неког изненадног напада. Спортским речником речено, за Кијев и НАТО неће бити лаких поена у Донбасу. Као што их није било ни током сукоба 2014. и 2015. године, када су ликвидирани читави батаљони украјинских добровољаца и регуларне армије, након њихових офанзива на потезу између Доњецка, Луганска и Азовског мора.
Како је прошле недеље изјавио генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, „свако насиље над Украјином имаће своје последице и цену“. Наравно, ово је упозорење Москви, мада није ни речју наговестио о каквим „последицама и цени“ је реч, па може само да се нагађа о томе. Свако насиље, заправо, увек има своје последице и цену, што је у Украјини већ виђено пре неколико година. Највећу цену, наравно, платило је више од 4.000 цивила у Донбасу, јер их је напад украјинских снага коштао – живота. Иако ни на који начин нису учествовали у конфликту, већ су имали ту несрећу да живе на „линији фронта“, или у градовима попут Доњецка, Луганска и другим, где су падале украјинске гранате. Последице су биле и по више од милион њихових сународника који су избегли из Донбаса, махом у Русију, да не би доживели сличну трагичну судбину. Али главом су платили и учесници ратних операција, пре свега неколико хиљада војника послатих из Кијева који су желели да „ослобађају“ Донбас од његових житеља.
Столтенберг је још указао на „необично високу концентрацију“ руске војске на граници с Украјином и подвукао да је реч о „тенковима, артиљерији, оклопној техници, беспилотним летелицама и борбеним средствима за вођење електронског рата“. Напоменуо је да су намере Русије „непознате“, али да је она „већ нападала Украјину, окупирала Крим и дестабилизовала источни део земље“. Такође, како је рекао, Кремљ изводи сајбернападе против суседне државе и „све су то веома озбиљни разлози за бригу“. Треба обратити пажњу на контекст, односно тајминг ових изјава, непосредно уочи састанка шефова дипломатија НАТО-а у летонској престоници Риги. Посебно је нагласио да се принцип колективне самоодбране не односи на Украјину, будући да она није чланица Алијансе. Другим речима, шеф НАТО-а је јасно и јавно ставио до знања да чланице неће својим војним снагама бранити Кијев.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *