TV SERIJA „IGRA LIGNJE” („Squid Game”) – Kritika kapitalizma kojom se (kapitalistički!) zgrće novac

Novi korejski fenomen iz njihove zabavne industrije zove se „Igra lignje”. Ova desetodelna akciona horor televizijska serija je ujedno i „Netfliksov” najkomercijalniji poslovni poduhvat – doneo im je blizu milijardu dolara pošto je na njihovoj platformi ubedljivo najpreuzimaniji hit i to u više od 90 zemalja sveta. Na njeno je gledanje već posle prvih mesec dana oko 140 miliona ljudi potrošilo milijardu i 650 miliona sati!

Izuzetna i neprestano rastuća komercijalna moć „Netfliksa“ dobila je tokom ove jeseni dodatni veoma snažni podsticaj neverovatnim uspehom južnokorejske televizijske serije „Igra lignje“ koju su producirali i putem svojih širom sveta detaljno rasprostranjenih striming servisa distribuirali. Desetodelna akciona serija iz ogranka horora nazvanog „igre opstanka“, inače veoma brojnog međusobno vrlo sličnim naslovima, u svakom smislu postala je TV fenomen i to ne samo kada je reč o ogromnom katalogu ovog striming giganta. S obzirom na bizarno neverovatan masovni odziv publike širom sveta, „Igra lignje“ će se vezivati za ovogodišnju svetsku televizijsku produkciju o bilo kojoj da je konkurenciji reč. Sam „Netfliks“ ponosno ističe kako je „Igra lignje“ postala njihov najkomercijalniji i „najskidaniji“ proizvod! Od kada se pojavila 17. septembra, ova je serija nešto što mora da se vidi širom sveta. Kao tekuća virusna pandemija i „Igra lignje“ je postala pandemijski fenomen čija se popularnost, doduše, raširila kao šumski požar najviše zahvaljujući tinejdžerskoj populaciji, koja je podizala tenziju oko navodnog njenog kvaliteta i originalnosti putem društvenih mreža. „Netfliks“ je zahvaljujući tome već na kraju prvog meseca od kada je serija ponuđena za skidanje u njihovom katalogu nadmašila u broju skidanja najveći dotadašnji njihov hit, prošlogodišnju kostimiranu istorijsku dramu „Bridžerton“.

„Igra lignje” je najgledanija serija u čak 94 zemlje sveta u kojima ima „Netfliksovih“ pretplatnika. Računa se da ju je videlo preko 140 miliona ljudi u domaćinstvima koja su se pretplatila na usluge ovog striming servisa. A zahvaljujući tome „Igra lignje” je uspela da prikupi čak milijardu i 650 miliona sati gledanja i to samo u te prve četiri nedelje, a do danas je taj broj značajno nadmašen. Otud je „Igra lignje“ ujedno i „Netfliksov“ najkomercijalniji poslovni poduhvat pošto su u seriju uložili nešto više od 20 miliona dolara, a već posle mesec dana zaradili su skoro milijardu! Ali ta zarada ni izbliza nije konačna, niti je jedini prihod koji će imati u vezi sa serijom pošto su paralelno brojni video-prilozi koji imaju veze sa serijom na Jutjubu zabeležili neverovatnih 17 milijardi pregleda!
Dakle, reč je o istinskom fenomenu. Ali da li je zaista tako? Da li je „Igra lignje“ televizijsko čudo, nešto dosad neviđeno, kako mnogi tvrde na društvenim mrežama, pa i na uglednim filmskim bazama na kojima gledaoci ocenjuju filmove i serije i daju svoje sudove o njima? Naravno da nije. I naravno da jeste. Zavisi koga slušate. Čitav ovaj isforsirani fenomen deluje kao posledica masovne histerije, kao što je slučaj i s koronom. Kao da je neko hipnotisao publiku uverivši je da gleda nešto najbolje što je ikada snimljeno i, još bizarnije, najoriginalnije iako serija predstavlja otvorenu, čak bezobraznu kompilaciju brojnih drugih sličnih serija i filmova, kao i knjiga i stripova. Ogromna je lista „pozajmica“ autora serije koje su retki što nisu pod pomenutom hipnozom zato i optužili za plagijat. Te optužbe, doduše, nisu bile dovoljno ozbiljne, posebno pošto nisu podnete nikakve tužbe, ali je i površnom poznavaocu ogranka horora, pomenute „igre opstanka“, sasvim jasno da „Igra lignje“ u sebi nema ničeg originalnog, niti da je „čudo neviđeno“. U njoj se nalaze sastojci nekoliko japanskih manga stripova, kao i čuvenih filmskih serijala horora „Kocka“ i „Testera“. Pozajmljen je značajan deo priče Stivena Kinga „Dugo hodanje“, ali i filmova „Igre gladi“. A to su samo neki „uticaji“ prepoznatljivi u pačvorku korejskih scenarista „Igre lignje“. Zanimljivo je, inače, da autori serije tvrde da su na njoj radili preko deset godina. Navodno scenario je bio završen još početkom prošle decenije, ali niko nije želeo da ga realizuje. Dorađivali su ga i prerađivali dok, eto, nisu stvorili „remek-delo“ koje, tvrde čak i neki ozbiljni pratioci TV zbivanja, ima potencijal da promeni budućnost komercijalne televizijske ponude.

Korejski uspesi nisu od juče

Mada, ni prošlogodišnji korejski fenomen godine, film „Parazit“, koji se čak uzdigao i do Oskara za najbolji film godine iako nije na engleskom jeziku, nije ništa posebno izmenio u zabavnoj industriji, niti je uveo nove smernice i planove. Tako ni „Igra lignje“ verovatno neće imati veći uticaj od širenja koristi za „Netfliks“ i korejsku produkciju koja se vezala za ovu megaplatformu. Nastavak serije je već ugovoren, kao što su u slučaju „Parazita“ najavljene rimejk verzije i to ne samo iz Holivuda već i navodno nekih evropskih produkcija. Uspeh korejskih filmova nije od juče. Čak je i legendarni Martin Skorseze svog jedinog Oskara osvojio, kakvog li paradoksa, ne za neki od svojih brojnih izuzetnih originalnih ostvarenja već za rimejk korejskog filma „Unutrašnja kontrola“. Tog prvog i dalje jedinog Oskara jedan od sasvim zasluženo najvećih američkih sineasta je osvojio 2007. godine s filmom „Dvostruka igra“, rimejkom izuzetno zanimljive i originalne priče iz gorepomenutog korejskog filma. Čak 80 naslova iz produkcije ove veoma plodne i originalne kinematografije je trenutno u „Netfliksovom“ katalogu. Otud je priča o nekom novom uticaju korejskih filmova i posebno televizijskih serija posle „Igre lignje“ besmislena jer je taj uticaj prisutan decenijama. Može se reći da se konstantno povećava i da je s promenom distribucije značajno ojačao. I da mu, zanimljivo, više ne smetaju ni teške jezičke barijere s kojima se suočavaju ostvarenja van engleskog govornog područja. Korejski se filmovi bez problema gledaju uz pomoć titlova, što je na Zapadu iz nekog razloga uvek bio problem. Ako ništa drugo, u tom su segmentu zaista napravili značajan i za njih važan iskorak, koji će sigurno otvoriti vrata još brojnijim sledbenicima iz ove, ali i drugih produkcija čija se dela nude sinhronizovana ili s titlovima.

Lažna kritika kapitalizma

Kvalitet i pre svega originalnost ovih ostvarenja primećuju se kod publike i pored jezičke barijere. Kada je reč o seriji „Igra lignje“, barijeru nije predstavljao ni lokalni koncept priče zasnovane na dečjoj igri iz naslova koja se odavno igra u ovoj zemlji. Ta igra predstavlja, uslovno rečeno, kombinaciju stare ovdašnje dečje igre „školica“ i nekoliko zapadnih popularnih sportova. Pobednik je onaj koji izgura protivnika s terena nacrtanog na tlu, a koji je u oblike lignje. Otud naslov. Ali u seriji to je igra koju igraju finalisti. Nagrada je ogroman novac, a dolazak do finala se plaća životima učesnika koji tokom takmičenja u raznim verzijama dečjih igara, u krvoločnoj nadogradnji, ispadaju iz konkurencije pogibijom na vrlo atraktivno brutalne načine. Naravno, primetna je metafora na naš predivni slobodni i humani kapitalistički svet u kome se na sličan način odvija život mnogih ljudi i kompanija, pa i država. Kažu da „Igra lignje“ duguje svoju izuzetnu svetsku popularnost upravo toj navodnoj kritici kapitalizma. Teško, međutim, da je to bila namera autora koliko god da su bili promućurni i subverzivni u naumu da moderni kapitalizam kritikuju na ovako suptilan način. A ako i jesu, paradoksalno tom njihovom navodnom naumu je to da su zgrnuli stotine miliona dolara upravo od tog kapitalizma i njegovog sistema za pohlepno zgrtanje para. I, razume se, u duhu iste te pohlepe i tzv. kapitalističkog preduzetništva, „dok je gvožđe još vruće“, najavili su nastavke i rimejke i sve ostale razrade iste, pokazalo se lukrativne formule. Za nekoga ko se postarao da napadne kapitalizam ovo je vrlo bizaran način da se to uradi. Razlog popularnosti ove serije, naravno, leži na sasvim drugoj strani. A to je njena izuzetna brutalnost. Osim seksa koji uvek ima prođu, i potoci krvi, ukoliko su izazvani iole drugačijim metodama od već milion puta viđenih u hororima, odmah dolaze do najšire publike i dobijaju kultni status. Upravo se to desilo i dalje se dešava s „Igrom lignje“. Tek kolateralno u promovisanju novih načina da se neko maltretira, ponižava i ubija malo je bocnut kapitalistički neoliberalni sistem, koji ne samo da inicira već i održava ovakav sistem „vrednovanja“ umetnosti i populističke zabave, a još više konstantne devalvacije ljudskog duha, pa i samog života. A to je kritika današnjeg sveta koja se pomalja iz „Igre lignje“, ali ona nije bila ni na kraj pameti njenim autorima. Ona se obrela između redova, i nalazi se tu sasvim slučajno. Možda i ne slučajno, ali sigurno ne zahvaljujući umišljaju tvoraca. Zapravo, njihovo sopstveno delo, posebno u kontekstu unosnog svetskog uspeha i onoga sa čime i uz pomoć koga je taj uspeh ostvaren, jeste i kritika njih samih.