Puni optimizam polovičnog sastava

Potpisani su važni sporazumi, ali samo za tri zemlje. Ostale se još uvek čekaju. Sledeći, mnogo delikatniji momenat, biće primena dogovora, od čega zavisi i ostvarenje planiranog jedinstvenog balkanskog ekonomskog prostora

Od 1. januara srpskim kamionima s robom put Severne Makedonije ili Albanije, kao i obrnuto, za prelazak granice biće dovoljan sertifikat dobijen u laboratoriji u matičnoj zemlji, čime bi trebalo da se izbegnu čekanja i kilometarske kolone, carinski troškovi i izdaci za dodatne analize. A planirano je da se za tri do šest meseci na prelazu Preševo–Tabanovce izgrade i dve dodatne trake, od kojih će jedna biti rezervisana za privredu u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“. Nadležni već uveravaju da se više neće dešavati da zbog zastoja na granici propadne roba i firma pretrpi štetu.

MALI ŠENGEN Sve to je rezultat dogovora u okviru pomenute inicijative „Otvoreni Balkan“, nastale iz deklaracije o uspostavljanju „malog Šengena“ između Srbije, Severne Makedonije i Albanije, donete još 2019. godine (u oktobru) u Novom Sadu, a na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, s ambicijom da se u nju uključe i Crna Gora i Bosna i Hercegovina, kao i privremene institucije na Kosovu i Metohiji. Deklaracija je, u stvari, trebalo da pomogne da čitav region Zapadnog Balkana počne da funkcioniše na četiri ključne slobode Evropske unije – sloboda kretanja kapitala, roba, usluga i ljudi.
Od tada je prošlo više od dve godine a strategija zajedničkog ekonomskog razvoja nije uspela da odmakne dalje od pomenute tri zemlje, iako su se mnogi tome nadali. U stvari, mnogi su ovu inicijativu videli kao surogat za odustajanje EU od daljih proširenja, ali uz njen nadzor i kontrolu jer inicijativa, pa i njena realizacija, dolaze u istom momentu kao i signali iz EU da nema ni govora o doglednom prijemu novih članova. A samo godinu dana ranije EU je poručila sa samita u Sofiji da pruža jasnu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.
Mnogi će reći da rezultati proteklog perioda i osam održanih samita i nisu bogzna kakvi, da se nije mnogo odmaklo u sprovođenju sporazuma koji bi bio balkanski pandan EU, i sa ironijom navode da je najviši domet promena njegovog imena iz „Mali Šengen“ u „Otvoreni Balkan“, ali da i dalje nema uključenja novih članica, kako je najavljivano.
Pa ipak, do pre desetak godina gotovo da nije bilo robne razmene sa Albanijom, a za prvih deset meseci ove godine ona je već dostigla 77 miliona evra. Sa Severnom Makedonijom do kraja godine je realno da dostigne 250 miliona evra. A još bolji rezultati očekuju se posle sporazuma u Tirani.

[restrict]

IZMEĐU TIRANE I ELBASANA Poslednji samit održan je 20. i 21. decembra u Tirani, uz masovne proteste zbog dolaska predsednika Srbije koje je organizovao bivši premijer Sali Beriša, Srbima dobro poznat još iz vremena bombardovanja SRJ, kada je zdušno pomagao OVK i NATO trupe na teritoriji Albanije. Sada je u govoru pred okupljenima rekao da je protest organizovan protiv projekta koji, prema njegovoj oceni, nastoji da vrati srpsku hegemoniju na Balkanu. Na protestima su učestvovali i mnogi Albanci s Kosova i Metohije, čija vlast je jedna od grlatijih protivnika inicijative.
Okupljeni na protestu zapalili su srpsku zastavu, a najavljivan je i napad na kolonu u kojoj joj je trebalo da bude i predsednik Vučić, zbog čega je albanski premijer Edi Rama radnu večeru s premijerom Severne Makedonije (u ostavci) Zoranom Zaevim i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem organizovao u Elbasanu umesto u Tirani.
Na samitu su lideri tri zemlje razgovarali o Strateškom planu za 2022. godinu, potpisujući pri tome šest sporazuma, koji stupaju na snagu odmah. Zanimljivo je da je potpisivanju sporazuma u Tirani, putem video-linka, „prisustvovao“ i komesar za proširenje EU Oliver Varhelji, što je prvi put da se neki zvaničnik Unije priključio sastanku balkanske trojke. Varhelji je pozvao Crnu Goru, BiH i „Kosovo“ da se priključe „Otvorenom Balkanu“.
Reklo bi se da je, i pored dosad izražavane skepse, potpisivanjem novih sporazuma ipak napravljen pomak u daljem razvoju ove inicijative. Jedan od najvažnijih je Sporazum o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu, koji bi trebalo da olakša i skrati proceduru dobijanja radnih dozvola u ove tri zemlje, što će, kako se najavljuje, olakšati prilike za biznis i saradnju, čak i kod sezonskog zapošljavanja.
Od januara, radne i boravišne dozvole više neće biti potrebne, neće biti čekanja na granicama, a sistemi elektronskih identifikacija građana, veterine i bezbednosti hrane tri države biće povezani.
Tri zemlje odlučile su da od 1. januara 2023. ukinu i carinske kontrole. Takođe, potpisale su i sporazume o saradnji na prevenciji i otklanjanju posledica elementarnih nepogoda.

REGIONALNA SUMNJIČAVOST Zvaničnici Crne Gore, Bosne i Hercegovine i tzv. Kosova do sada su izražavali sumnju prema inicijativi „Otvoreni Balkan“.
Političari u Prištini, na vlasti i u opoziciji, od početka odbijaju da postanu njen deo, uz obrazloženje da je bez vizije i opasna. Predsednica Vjosa Osmani je više puta govorila o uticaju Rusije na region preko „svoje odskočne daske, Srbije“, a to je ponovila i posle sastanka (15. decembra) sa predsednikom Severne Makedonije Stevom Pendarovskim, koji je boravio u poseti Prištini. I premijer Aljbin Kurti ne propušta priliku da podvuče da „Otvoreni Balkan“ više liči na „Otvoreni Balkan za uticaje sa istoka“ nego na inicijativu za zajedničko regionalno tržište.
Zvaničnici iz Prištine, u stvari, pokušavaju da se dodatno umile svojim zapadnim pokroviteljima kako bi osnažili svoju poziciju i težnju ka potpunoj nezavisnosti, smatrajući da je „Otvoreni Balkan“ jedna od prepreka na tom putu, iako se samoproglašeno Kosovo Vašingtonskim sporazumom iz septembra 2020. obavezalo da će se priključiti inicijativi „Mali Šengen“.
Politički predstavnici Crne Gore i BiH drže se stava da ne postanu deo inicijativa koje se mogu posmatrati kao alternativa njihovom putu u EU. To, pre svega, podvlače u Podgorici, mada se posle promene vlasti očekivao pozitivan odgovor.
U BiH, zbog aktuelnih sukoba na relaciji Banjaluka–Sarajevo, još je više izražena sumnja u hegemoniju Beograda, uz „procene“ da se učešćem u ovoj inicijativi samo jača Srbija, a da ostali ne dobijaju ništa.
Po mnogim mišljenjima, i EU se prvi put oseća isključenom iz regionalnih poslova i dogovora. Naročito ako se ima u vidu da je ona mnogo prisutnija kroz Berlinski proces i detaljan Akcioni plan za period 2021–2024. za postizanje Zajedničkog regionalnog tržišta iza koga stoje, pre svega, svih šest potpisa nosilaca političke moći na Zapadnom Balkanu (u odnosu na tri u slučaju „Otvorenog Balkana“).

EU I SAD Imajući to u vidu, nisu bez razloga Vučić, Rama i Zaev u otvorenom pismu pozvali druge zemlje u regionu da se pridruže „Otvorenom Balkanu“, a od EU zatražili da u potpunosti podrži tu inicijativu.
Rama, Vučić i Zaev naveli su da su neki evropski lideri i američka administracija već izrazili svoju podršku i da im na tome zahvaljuju. „Sada se cela EU mora ujediniti i u potpunosti podržati ’Otvoreni Balkan’ i pozvati druge susede da transformišu sveobuhvatnost naše inicijative iz potrebe u akciju. Vreme je da se sve nacije i narodi u regionu ujedine za bolju zajedničku budućnost“, stoji u otvorenom pismu.
S druge strane, ambasador SAD u Beogradu Entoni Godfri izjavio je da SAD podržavaju regionalne ekonomske integracije kao što je „Otvoreni Balkan“, čime se, u stvari, samo nadovezao na reči izaslanika SAD za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara, izgovorene još 24. novembra u onlajn-obraćanju na konferenciji o „Otvorenom Balkanu“ u Skupštini Srbije, kada je naglasio da regionalne inicijative moraju biti jednako otvorene za sve države. Američki izaslanik za Zapadni Balkan reći će tada i da su SAD spremne da pomognu regionalne inicijative, ukoliko one ne ometaju evropske integracije.
Od Novosadske deklaracije iz 2019, preko kasnijih zajedničkih izjava, lideri „Otvorenog Balkana“ obećavaju da će ići korak dalje od postojećih regionalnih planova nastalih u krilu Berlinskog procesa – da postoji potreba da se oni „prošire i nadograde. „Otvoreni Balkan“ neće stati, poruka je koju iz Albanije šalju lideri tri zemlje i poručuju da se radi na konkretnim stvarima koje će ljudima doneti mnogo dobrog.
Posle potpisanih sporazuma, kao ključne poruke sa sastanka u Tirani, sledi njihova operacionalizacija i test na terenu. Prvo će svakako biti najavljeno ukidanje carinskih kontrola kada će biti implementirano jedinstveno tržište, što mnogi već smatraju „svetim gralom“ ove inicijative. Da li će to i biti, znaće se već od prvog dana nove godine.

IZMEĐU TIRANE I ELBASANA Poslednji samit održan je 20. i 21. decembra u Tirani, uz masovne proteste zbog dolaska predsednika Srbije koje je organizovao bivši premijer Sali Beriša, Srbima dobro poznat još iz vremena bombardovanja SRJ, kada je zdušno pomagao OVK i NATO trupe na teritoriji Albanije. Sada je u govoru pred okupljenima rekao da je protest organizovan protiv projekta koji, prema njegovoj oceni, nastoji da vrati srpsku hegemoniju na Balkanu. Na protestima su učestvovali i mnogi Albanci s Kosova i Metohije, čija vlast je jedna od grlatijih protivnika inicijative.
Okupljeni na protestu zapalili su srpsku zastavu, a najavljivan je i napad na kolonu u kojoj joj je trebalo da bude i predsednik Vučić, zbog čega je albanski premijer Edi Rama radnu večeru s premijerom Severne Makedonije (u ostavci) Zoranom Zaevim i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem organizovao u Elbasanu umesto u Tirani.
Na samitu su lideri tri zemlje razgovarali o Strateškom planu za 2022. godinu, potpisujući pri tome šest sporazuma, koji stupaju na snagu odmah. Zanimljivo je da je potpisivanju sporazuma u Tirani, putem video-linka, „prisustvovao“ i komesar za proširenje EU Oliver Varhelji, što je prvi put da se neki zvaničnik Unije priključio sastanku balkanske trojke. Varhelji je pozvao Crnu Goru, BiH i „Kosovo“ da se priključe „Otvorenom Balkanu“.
Reklo bi se da je, i pored dosad izražavane skepse, potpisivanjem novih sporazuma ipak napravljen pomak u daljem razvoju ove inicijative. Jedan od najvažnijih je Sporazum o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu, koji bi trebalo da olakša i skrati proceduru dobijanja radnih dozvola u ove tri zemlje, što će, kako se najavljuje, olakšati prilike za biznis i saradnju, čak i kod sezonskog zapošljavanja.
Od januara, radne i boravišne dozvole više neće biti potrebne, neće biti čekanja na granicama, a sistemi elektronskih identifikacija građana, veterine i bezbednosti hrane tri države biće povezani.
Tri zemlje odlučile su da od 1. januara 2023. ukinu i carinske kontrole. Takođe, potpisale su i sporazume o saradnji na prevenciji i otklanjanju posledica elementarnih nepogoda.

REGIONALNA SUMNJIČAVOST Zvaničnici Crne Gore, Bosne i Hercegovine i tzv. Kosova do sada su izražavali sumnju prema inicijativi „Otvoreni Balkan“.
Političari u Prištini, na vlasti i u opoziciji, od početka odbijaju da postanu njen deo, uz obrazloženje da je bez vizije i opasna. Predsednica Vjosa Osmani je više puta govorila o uticaju Rusije na region preko „svoje odskočne daske, Srbije“, a to je ponovila i posle sastanka (15. decembra) sa predsednikom Severne Makedonije Stevom Pendarovskim, koji je boravio u poseti Prištini. I premijer Aljbin Kurti ne propušta priliku da podvuče da „Otvoreni Balkan“ više liči na „Otvoreni Balkan za uticaje sa istoka“ nego na inicijativu za zajedničko regionalno tržište.
Zvaničnici iz Prištine, u stvari, pokušavaju da se dodatno umile svojim zapadnim pokroviteljima kako bi osnažili svoju poziciju i težnju ka potpunoj nezavisnosti, smatrajući da je „Otvoreni Balkan“ jedna od prepreka na tom putu, iako se samoproglašeno Kosovo Vašingtonskim sporazumom iz septembra 2020. obavezalo da će se priključiti inicijativi „Mali Šengen“.
Politički predstavnici Crne Gore i BiH drže se stava da ne postanu deo inicijativa koje se mogu posmatrati kao alternativa njihovom putu u EU. To, pre svega, podvlače u Podgorici, mada se posle promene vlasti očekivao pozitivan odgovor.
U BiH, zbog aktuelnih sukoba na relaciji Banjaluka–Sarajevo, još je više izražena sumnja u hegemoniju Beograda, uz „procene“ da se učešćem u ovoj inicijativi samo jača Srbija, a da ostali ne dobijaju ništa.
Po mnogim mišljenjima, i EU se prvi put oseća isključenom iz regionalnih poslova i dogovora. Naročito ako se ima u vidu da je ona mnogo prisutnija kroz Berlinski proces i detaljan Akcioni plan za period 2021–2024. za postizanje Zajedničkog regionalnog tržišta iza koga stoje, pre svega, svih šest potpisa nosilaca političke moći na Zapadnom Balkanu (u odnosu na tri u slučaju „Otvorenog Balkana“).

EU I SAD Imajući to u vidu, nisu bez razloga Vučić, Rama i Zaev u otvorenom pismu pozvali druge zemlje u regionu da se pridruže „Otvorenom Balkanu“, a od EU zatražili da u potpunosti podrži tu inicijativu.
Rama, Vučić i Zaev naveli su da su neki evropski lideri i američka administracija već izrazili svoju podršku i da im na tome zahvaljuju. „Sada se cela EU mora ujediniti i u potpunosti podržati ’Otvoreni Balkan’ i pozvati druge susede da transformišu sveobuhvatnost naše inicijative iz potrebe u akciju. Vreme je da se sve nacije i narodi u regionu ujedine za bolju zajedničku budućnost“, stoji u otvorenom pismu.
S druge strane, ambasador SAD u Beogradu Entoni Godfri izjavio je da SAD podržavaju regionalne ekonomske integracije kao što je „Otvoreni Balkan“, čime se, u stvari, samo nadovezao na reči izaslanika SAD za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara, izgovorene još 24. novembra u onlajn-obraćanju na konferenciji o „Otvorenom Balkanu“ u Skupštini Srbije, kada je naglasio da regionalne inicijative moraju biti jednako otvorene za sve države. Američki izaslanik za Zapadni Balkan reći će tada i da su SAD spremne da pomognu regionalne inicijative, ukoliko one ne ometaju evropske integracije.
Od Novosadske deklaracije iz 2019, preko kasnijih zajedničkih izjava, lideri „Otvorenog Balkana“ obećavaju da će ići korak dalje od postojećih regionalnih planova nastalih u krilu Berlinskog procesa – da postoji potreba da se oni „prošire i nadograde. „Otvoreni Balkan“ neće stati, poruka je koju iz Albanije šalju lideri tri zemlje i poručuju da se radi na konkretnim stvarima koje će ljudima doneti mnogo dobrog.
Posle potpisanih sporazuma, kao ključne poruke sa sastanka u Tirani, sledi njihova operacionalizacija i test na terenu. Prvo će svakako biti najavljeno ukidanje carinskih kontrola kada će biti implementirano jedinstveno tržište, što mnogi već smatraju „svetim gralom“ ove inicijative. Da li će to i biti, znaće se već od prvog dana nove godine.

[/restrict]