KORONA ŽURKA NA BRITANSKI NAČIN – BORIS DŽONSON I PARTIBREJKERSI

Izgleda da je britanski premijer pravio žurku krajem prošle godine u jeku najtežih antikorona mera i totalne zabrane okupljanja. To sad svi znaju. Ako mu ova afera dođe premijerske glave, može na oproštajna žurku (party) da pozove Caneta i Partibrejkerse da mu zasviraju

Trenutna situacija u Britaniji izgleda raščupano koliko i glava Borisa Džonsona. Odakle početi? ‘Ajde recimo od septembra ove godine, pa ćemo onda napraviti jedan rez da se osvrnemo na nekoliko bitnih događaja iz prošlosti.
Engleska je ukinula većinu mera protiv kovida u julu ove godine. Maske više nisu bile obavezne u prodavnicama, pabovima i restoranima, ali jesu bile i dalje su obavezne u prevoznim sredstvima. Zabrane okupljanja su ukinute, a kampanja da se svi vakcinišu bila je u punom jeku. Treba napomenuti da u julu 2021. nije još bilo jasno ono što je sada očigledno – da injekcije ne sprečavaju infekciju ni prenos bolesti. Vels i Škotska su istovremeno uveli strože mere.
Tim laganim, letnjim tempom smo stigli do septembra, kada je novi ministar za zdravlje Sadžid Džavid najavio da vlada zapravo ima dva plana za predstojeću zimu. Plan A je predviđao lagane mere poput preporučenog, ali dobrovoljnog nošenja maske u prodavnicama, ugostiteljskim objektima i obrazovnim ustanovama, povratak u kancelarije i slično. Plan B je za slučaj teže kovid situacije i širenja zaraze. U skladu sa ovim planom predviđene su sledeće mere: ko može, da radi od kuće, obavezno nošenje maske u većini zatvorenih prostorija uključujući tu pozorišta i bioskope. Predviđeni su i izuzeci za slučaj kada neko jede, pije, peva ili trči. Uvodi se i korona pasoš koji će postati obavezan za pristup noćnim klubovima i zatvorenim lokalima sa više od 500 posetilaca. Dobroćudni Boris Džonson je na to dodao da ovo nije novo zaključavanje i da ljudi ne treba (još) da otkazuju božićne ručkove i proslave. Da primetimo da su slične mere na snazi u Velsu i Škotskoj od jula.

PLANOVI, PLANOVI Ko je pažljivo od početka pratio razvoj ove korona drame i reakcije političkih kasti širom sveta lako je, već tada, došao do zaključka da je plan B neminovan, a da je plan A tu samo kao privremena mera „da se Vlasi ne dosete“. Da podsetimo, Britanci nemaju lične karte, niti obavezu da sa sobom nose bilo kakav dokument kojim bi se identifikovali. Policija, uključujući tu i saobraćajne patrole, ima pravo da nekoga zaustavi i postavi pitanja samo ukoliko postoji osnovana sumnja da je dotična osoba napravila kakav prekršaj. Ukoliko zaustavljeni smatra da je bezrazložno zaustavljen (maltretiran), ima pravo da podnese tužbu. Znači, ova tačka bi mogla da se definiše kao tačka oslonca klackalice na kojoj se meri odnos snaga između države i pojedinaca.
Zemlje poput Austrije, Nemačke, Italije i, što je sa ovdašnjeg ostrvskog, anglosaksonskog gledišta još mnogo važnije, poput Australije, Novog Zelanda i Kanade su već uvele digitalne pasoše. U tim državama se demonstrira protiv ovih mera, a dokle će – videćemo, jer se ne nazire političko rešenje problema. Zemlje su pod vanrednim merama i vlast postupa kako ona smatra da je potrebno i svrsishodno. Procedure odlučivanja o tim postupcima su ubrzane (vanredno stanje) i nedemokratske. Nedemokratske, ne zbog toga što članovi parlamenta za njih ne glasaju, jer oni uglavnom podržavaju takve mere, već zbog toga što je u ovim zemljama apsolutno ugušena sloboda medija i govora. Sovjetski Savez cirka 1957. Tako otprilike. S tim što sad postoji internet, fejsbuk, jutjub, tviter, gugl i televizija u boji. Samo slobode govora nema.
Početkom decembra nam je, alas, stigao i taj omikron soj korone. Stigao je iz Južne Afrike. U Britaniji do sada ima oko 2.000 slučajeva, nijedan smrtni i malo ljudi je moralo na bolničko lečenje.

Pre toga bila je jedna varijanta iz Brazila i jedna iz Indije. Sve vrlo egzotično. Naučnici, lekari i političari iz Johanesburga i Kejptauna kažu da su simptomi blagi i da varijanta nije opasna. Nema veze, kaže nama ovde Sadžid Džavid. Moramo da potegnemo plan B! I tako je 6. decembra objavljeno da se ide na plan B. Glasanje u parlamentu predviđeno je za 14. decembar.
Plan obuhvata uvođenje pasoša i postoji grupa radikalnih (nazovimo ih tako) konzervativaca koji se tome protive iz principijelnih, istorijskih i civilizacijskih razloga. Neki od radikalnih su viđeni torijevci koji istupaju u medijima i jasno stavljaju do znanja da su protiv takvog nebritanskog čina i diktature Borisa Džonsona. Otpor, dakle, postoji. Sigurno postoji, s druge strane, i pritisak da Britanija pristigne o ovom pitanju mlađe rođake preko okeana i bivšu braću iz Evropske unije. Ako je plan uvođenje digitalnih ličnih isprava i novca, u okviru nove finansijske arhitekture, pa zatim i kineskog sistema socijalnog kredita, onda Britanija sa sve svetskim finansijskim centrom, Londonom, mora tamo stići. Kažemo „ako“, jer naravno neslobodne gorenavedene platforme cenzurišu svaku diskusiju na ove teme. Sve metlicom čiste pa pod tepih. Može tako do velikog prolećnog spremanja, kad onda podignemo tepih, neće nam ni deset prahera biti dovoljno. Trebaće tu i deterdžent i voda, kofa, krpe… To se obično sve odvija uz psovke i pretnje, kako već doliči.

[restrict]

BORISOVE ŽURKE Od pojave omikrona, početkom decembra, počele su da se šire glasine da je Boris Džonson krajem prošle godine organizovao dva prijema u prostorijama svoje rezidencije. Bodžo je onda uleteo u parlament i rekao da su to sve neistine i laži. Ništa se od toga nije dogodilo. Nikako, rekao je sve mašući pesnicom.
I tako sve do 8. decembra, kada se u javnosti pojavljuje video-snimak iz decembra prošle godine na kom portparol Borisa Džonsona Alegra Straton, na improvizovanoj, trening sesiji s kolegama novinarima, a u prostorijama medija centra u Dauning stritu, govori kako je tu pre neki dan bila žurka. Super je bila, kaže. Malo vina, sira i keksa, smeje se ona. Ha-ha, svi se smeju. Sira i keksa. Mnogo ljudi, ha-ha, nije bilo socijalne distance. Ha-ha…
Molim? Zapitao se tu prosečni Britanac. Meni je u to vreme bilo zabranjeno da posetim bolesnu majku u bolnici, oca na samrti ili prijatelja, komšiju, decu, a vi pravite žurke i još nam se u lice smejete! Pa koliki smo mi idioti, budale, kreteni što smo vam uopšte bilo kad i verovali. Tako nam i treba. Neću više da poštujem te vaše idiotske mere i plan B!
I ‘ajde još to što ste se zabavljali dok ste nas držali zaključane i preplašene. Nego, kako to da se VI ne plašite korone? Zar to nije smrtonosna bolest, prenosiv virus, strašna zaraza? Zašto vi niste prestravljeni? Šta je to što vi znate, a mi ne znamo?
Nije bilo nikakve žurke i nijedno korona pravilo nije narušeno, ponavlja i dalje Boris iako to sve polako klizi u kontradikciju koju je u tom trenutku vrlo inspirisani vođa opozicije Kir Starmer ovako opisao: „Premijer izgleda da se sve više socijalno udaljava od istine.“
Bivši savetnik u vladi Dominik Kamings kaže da fotografije sa žurke postoje i da je samo pitanje trenutka kada će se pojaviti u javnosti. Borisa optužuju sad i da pospešuje i promoviše kulturu nepoštovanja. Saznajemo da je 18. decembra 2020. Džek Dojl, Bodžov pres-sekretar, govorio uživo pred 20-30 ljudi (bez maske) i podelio zahvalnice osoblju broja 10 u Dauning stritu (rezidencija premijera). Dalje se pojavljuje slika (sa zuma) na kojoj Bodžo sedi za stolom s još dva čoveka. Nemaju maske, a nisu iz iste porodice… bio je to božićni kviz za osoblje. Sve je bilo onlajn. Da, samo su njih trojica tu sedeli i ćaskali, smejali se. Svima ostalima je ovako nešto bilo najstrože zabranjeno, kazna do 10.000 funti!
Lord Gejd (između ostalih) spominje renoviranje Džonsonovog stana u broju 10. Izgleda da nekih pedesetak hiljada funti donacija za taj projekat prve dame Britanije nije uopšte prijavljeno poreskoj upravi.
Dakle, procurio je snimak. Snimak koji postoji već oko godinu dana je našao zgodan trenutak da procuri. I fotografija sa zuma. Snimci, kako smo već naučili, ne cure sami od sebe u zgodnim trenucima i sad sva štampa piše o tome. Pobunjeni konzervativac Stiv Bejker piše u „Sandej telegrafu“ da sadašnja vlada trenutno traći poverenje i dobru volju naroda i da se „što se tiče vrlo širokog spektra problema, Konzervativna partija sada nalazi na pogrešnom mestu i da ide u smeru suprotnom od konzervativizma“.
U javnost je ponovo dospela i Borisova izjava iz 2005. godine kada je samouvereno rekao da bi radije sažvakao ličnu kartu nego što bi je nosio sa sobom. Opisao je tu i sam čim žvakanja te plastike. Ukoliko bi uspeo da je sažvaće, rekao je, onda bi je sasvim sigurno i progutao.
Ovo su sve neugodne afere. Hoće li Boris Džonson preživeti ovaj udarac? U skorašnjem ispitivanju javnosti, „Independent“ je našao da 66% ispitanika ima nepovoljno mišljenje o premijeru. Povoljno ima 24%. Neto negativnost je 42%. Izvanredno. To mora da se dobro zasluži, ne dolazi samo.

POBUNA TORIJEVACA Sedamdesetak torijevaca se sprema na pobunu i da glasa protiv uvođenja pasoša. Da li to ima veze s goreopisanom situacijom i snimcima? Možda i ima. Biće da ima, ali kakve?
Možda su protiv uvođenja pasoša i sličnih daljih mera poput obavezne vakcinacije iz filozofskih, etičkih ili kakvih strateških političkih uverenja. A možda Boris kaska za drugim zemljama koje su već uvele takve digitalne isprave pa nam treba neko nov i odlučniji?
Kako bilo, već se spekuliše oko mogućih naslednika. Torijevci su tako smenili Margaret Tačer, Džona Mejdžora, Dejvida Kamerona i Terezu Mej, ne bi im bio prvi put. Što ne bi sad i Borisa? Odradio je koliko je i šta mogao, uspeo je da dobije čak dvoje nove dece za vreme mandata (ukupno ima između sedmoro i desetoro dece, veruje se). Ministar finansija Riši Sunak se spominje. Biznismen, bankar… ako treba da se uvede ta digitalna valuta i nov finansijski sistem, možda je on dobar izbor? Ministarka inostranih poslova Liz Tras? Ona se pre nekoliko nedelja slikala kako jaše na ukrajinskom tenku pored ruske granice. Ko bi mogao da bude bolji premijer od nje? S takvim kvalifikacijama ne može da omane.
Tako se dakle spremamo za plan B. Pobune konzervativaca će biti. Neki će glasati protiv novih vladinih mera. Liberalne demokrate, manja partija, jesu protiv mera. Laburisti će, međutim, kako je najavio njihov vođa Kir Starmer, podržati vladin plan. Znači, u okviru vladajuće stranke postoji pobuna, ali nove mere podržava opozicija tako da će verovatno biti i izglasane. Zdravlje pre svega, kažu laburisti. Nećemo se igrati politikanstva kad je zdravlje ugroženo. Zanimljivo!
U Engleskoj su 19. jula ukinute skoro sve mere. Vels i Škotska su se istovremeno opredelili da uvedu oštrije mere poput sadašnjeg plana B, pa sada možemo da uporedimo stanje u njima sa stanjem u Engleskoj. Koliko su im te mere pomogle u borbi protiv korone?
Majkl Kerzon iz „Dejli skeptika“ bavio se statistikom i došao do sledećeg zaključka: po broju zaraženih statistike se otprilike poklapaju. Škotska je prošla najbolje (najmanje zaraženih), pa Engleska pa Vels. Što se tiče broja umrlih, Engleska je prošla daleko bolje. To su elementi naučnog eksperimenta. Dve grupe na koje se primenjuje terapija i jedna kontrolna bez terapije. Grupe su slične da sličnije ne mogu biti, genetski, kulturološki, klimatski, geografski… a Engleska je bez dodatnih mera prošla bolje.
Vil Džouns iz istog lista citira britanski zavod za statistiku koji pokazuje da 95 odsto stanovništva u Engleskoj i u Škotskoj već ima antitela. I dalje, pasoši koji su uvedeni u Italiji, Irskoj, Austriji i Nemačkoj nisu bitnije smanjili broj slučajeva. Zašto onda uvoditi nova zaključavanja i digitalne pasoše? Da, zašto?
Popularni TV arheolog i komentator na kanalu Dži-Bi njuz, Škot Nil Oliver zaključuje kako se ne radi čak o tome da su oni pravili žurke dok smo svi bili zaključani po kućama. Radi se, pre svega o tome, kako smo već primetili, da se oni smeju, grle, igraju i pričaju na gomili, i da se očigledno ničega ne plaše. Ne plaše se tog strašnog, ubistvenog virusa. Zašto se ljudi koji nama kažu da se krijemo po budžacima i maskiramo da se ne bismo zarazili i umrli ne plaše tog istog groznog virusa?
Kako bilo, u nedelju, 12. decembra, uveče, Boris Džonson se, raščupaniji nego obično, obratio naciji. Zabrinut je. Stepen pripravnosti je podignut sa tri na četiri. Više niko i ne zna šta to znači. Neke više i ne zanima. Omikron nas napada. Glasanje u parlamentu je u utorak. Taman.

PRETNJE RATOM Kao što nas istorija podseća, međutim, veliki lomovi u društvu, pogotovo oni finansijski – a ovo je sigurno jedan takav – vode u logičnu konsekvencu koja se zove rat. Kinetički rat, topovima, raketama i avionima, puškama, tenkovima. U skladu s tim, stupci novina su puni pretnji Putinu/Rusima da ne napada/ju Ukrajinu. Ako to uradi/e, posledice i sankcije će biti strašne. Po gasovod „Severni tok“, na primer. Britanski generali spominju Bosnu i traže rešenje. Poslali još jednog najspecijalnijeg predstavnika na Kosovo.
Od tolikih dobrih namera i blagih saveta sasvim je teško odbraniti se. U prevodu – kada britanska štampa počne da nas bombarduje takvom propagandom, to nije zato što su Rusi upalili tenkove, prešli granicu i krenuli na Kijev. Ne pada im na pamet, uzgred budi rečeno. Ili zbog toga što je Milorad Dodik konačno obznanio planove po kojima Republika Srpska napušta Bosnu i seli se u predgrađe Moskve.
Ne, to je „preventivna“ propaganda kojoj je cilj da pripremi teren i uveri publiku da očekuje nešto na šta ćemo mi, NATO borci za slobodu i ljudska prava, morati, sasvim nevoljno naravno, jer mrzimo rat i gnušamo se nasilja, da odgovorimo istom merom. Ipak se proizvođači i trgovci oružjem osećaju malo zapostavljenima u ovom korona trijumfu farmaceutske industrije i Silicijumske doline.
Kako bilo, kad se završi glasanje u parlamentu, kad Putin i Dodik udruženim snagama napadnu ili ne napadnu nekoga, Boris će ostati na tapetu. Biće još snimaka i sličica u javnosti. Nisu svi šefovi redakcija medijskih kuća bili na tim žurkama. Sad će oni koji nisu bili pozvani objavljivati (uvređeni). A Boris bi možda već trebalo da stupi u kontakt sa Canetom iz Partibrejkersa da se dogovore oko te tezge.
Reč party na engleskom znači i žurka i politička partija, tako da je naš bend sasvim prigodan za ovu priliku, Partibrejkersi – oni što upadaju na žurke, ali i rasturaju političke partije?
Bašta rezidencije u Dauning stritu broj 10. Svež sneg pokrio travnjak, a na improvizovanoj bini dole pri dnu Cane u crnoj kožnoj jakni, s tamnim naočarima vitla mikrofonom i peva prepoznatljivim, sasvim otegnutim neobeogradskim akcentom: Hoću da znam kuda vodi ovaj put, mene… i život moj! Onda ide Antonov maestralni gitarski rif.
Kuda vodi ovaj put, Borise? Tebe, i život svih nas.

[/restrict]