КОРОНА ЖУРКА НА БРИТАНСКИ НАЧИН – БОРИС ЏОНСОН И ПАРТИБРЕЈКЕРСИ

Изгледа да је британски премијер правио журку крајем прошле године у јеку најтежих антикорона мера и тоталне забране окупљања. То сад сви знају. Ако му ова афера дође премијерске главе, може на опроштајна журку (party) да позове Цанета и Партибрејкерсе да му засвирају

Тренутна ситуација у Британији изгледа рашчупано колико и глава Бориса Џонсона. Одакле почети? ‘Ајде рецимо од септембра ове године, па ћемо онда направити један рез да се осврнемо на неколико битних догађаја из прошлости.
Енглеска је укинула већину мера против ковида у јулу ове године. Маске више нису биле обавезне у продавницама, пабовима и ресторанима, али јесу биле и даље су обавезне у превозним средствима. Забране окупљања су укинуте, а кампања да се сви вакцинишу била је у пуном јеку. Треба напоменути да у јулу 2021. није још било јасно оно што је сада очигледно – да инјекције не спречавају инфекцију ни пренос болести. Велс и Шкотска су истовремено увели строже мере.
Тим лаганим, летњим темпом смо стигли до септембра, када је нови министар за здравље Саџид Џавид најавио да влада заправо има два плана за предстојећу зиму. План А је предвиђао лагане мере попут препорученог, али добровољног ношења маске у продавницама, угоститељским објектима и образовним установама, повратак у канцеларије и слично. План Б је за случај теже ковид ситуације и ширења заразе. У складу са овим планом предвиђене су следеће мере: ко може, да ради од куће, обавезно ношење маске у већини затворених просторија укључујући ту позоришта и биоскопе. Предвиђени су и изузеци за случај када неко једе, пије, пева или трчи. Уводи се и корона пасош који ће постати обавезан за приступ ноћним клубовима и затвореним локалима са више од 500 посетилаца. Доброћудни Борис Џонсон је на то додао да ово није ново закључавање и да људи не треба (још) да отказују божићне ручкове и прославе. Да приметимо да су сличне мере на снази у Велсу и Шкотској од јула.

ПЛАНОВИ, ПЛАНОВИ Ко је пажљиво од почетка пратио развој ове корона драме и реакције политичких касти широм света лако је, већ тада, дошао до закључка да је план Б неминован, а да је план А ту само као привремена мера „да се Власи не досете“. Да подсетимо, Британци немају личне карте, нити обавезу да са собом носе било какав документ којим би се идентификовали. Полиција, укључујући ту и саобраћајне патроле, има право да некога заустави и постави питања само уколико постоји основана сумња да је дотична особа направила какав прекршај. Уколико заустављени сматра да је безразложно заустављен (малтретиран), има право да поднесе тужбу. Значи, ова тачка би могла да се дефинише као тачка ослонца клацкалице на којој се мери однос снага између државе и појединаца.
Земље попут Аустрије, Немачке, Италије и, што је са овдашњег острвског, англосаксонског гледишта још много важније, попут Аустралије, Новог Зеланда и Канаде су већ увеле дигиталне пасоше. У тим државама се демонстрира против ових мера, а докле ће – видећемо, јер се не назире политичко решење проблема. Земље су под ванредним мерама и власт поступа како она сматра да је потребно и сврсисходно. Процедуре одлучивања о тим поступцима су убрзане (ванредно стање) и недемократске. Недемократске, не због тога што чланови парламента за њих не гласају, јер они углавном подржавају такве мере, већ због тога што је у овим земљама апсолутно угушена слобода медија и говора. Совјетски Савез цирка 1957. Тако отприлике. С тим што сад постоји интернет, фејсбук, јутјуб, твитер, гугл и телевизија у боји. Само слободе говора нема.
Почетком децембра нам је, алас, стигао и тај омикрон сој короне. Стигао је из Јужне Африке. У Британији до сада има око 2.000 случајева, ниједан смртни и мало људи је морало на болничко лечење.

Пре тога била је једна варијанта из Бразила и једна из Индије. Све врло егзотично. Научници, лекари и политичари из Јоханесбурга и Кејптауна кажу да су симптоми благи и да варијанта није опасна. Нема везе, каже нама овде Саџид Џавид. Морамо да потегнемо план Б! И тако је 6. децембра објављено да се иде на план Б. Гласање у парламенту предвиђено је за 14. децембар.
План обухвата увођење пасоша и постоји група радикалних (назовимо их тако) конзервативаца који се томе противе из принципијелних, историјских и цивилизацијских разлога. Неки од радикалних су виђени торијевци који иступају у медијима и јасно стављају до знања да су против таквог небританског чина и диктатуре Бориса Џонсона. Отпор, дакле, постоји. Сигурно постоји, с друге стране, и притисак да Британија пристигне о овом питању млађе рођаке преко океана и бившу браћу из Европске уније. Ако је план увођење дигиталних личних исправа и новца, у оквиру нове финансијске архитектуре, па затим и кинеског система социјалног кредита, онда Британија са све светским финансијским центром, Лондоном, мора тамо стићи. Кажемо „ако“, јер наравно неслободне горенаведене платформе цензуришу сваку дискусију на ове теме. Све метлицом чисте па под тепих. Може тако до великог пролећног спремања, кад онда подигнемо тепих, неће нам ни десет прахера бити довољно. Требаће ту и детерџент и вода, кофа, крпе… То се обично све одвија уз псовке и претње, како већ доличи.

[restrict]

БОРИСОВЕ ЖУРКЕ Од појаве омикрона, почетком децембра, почеле су да се шире гласине да је Борис Џонсон крајем прошле године организовао два пријема у просторијама своје резиденције. Боџо је онда улетео у парламент и рекао да су то све неистине и лажи. Ништа се од тога није догодило. Никако, рекао је све машући песницом.
И тако све до 8. децембра, када се у јавности појављује видео-снимак из децембра прошле године на ком портпарол Бориса Џонсона Алегра Стратон, на импровизованој, тренинг сесији с колегама новинарима, а у просторијама медија центра у Даунинг стриту, говори како је ту пре неки дан била журка. Супер је била, каже. Мало вина, сира и кекса, смеје се она. Ха-ха, сви се смеју. Сира и кекса. Много људи, ха-ха, није било социјалне дистанце. Ха-ха…
Молим? Запитао се ту просечни Британац. Мени је у то време било забрањено да посетим болесну мајку у болници, оца на самрти или пријатеља, комшију, децу, а ви правите журке и још нам се у лице смејете! Па колики смо ми идиоти, будале, кретени што смо вам уопште било кад и веровали. Тако нам и треба. Нећу више да поштујем те ваше идиотске мере и план Б!
И ‘ајде још то што сте се забављали док сте нас држали закључане и преплашене. Него, како то да се ВИ не плашите короне? Зар то није смртоносна болест, преносив вирус, страшна зараза? Зашто ви нисте престрављени? Шта је то што ви знате, а ми не знамо?
Није било никакве журке и ниједно корона правило није нарушено, понавља и даље Борис иако то све полако клизи у контрадикцију коју је у том тренутку врло инспирисани вођа опозиције Кир Стармер овако описао: „Премијер изгледа да се све више социјално удаљава од истине.“
Бивши саветник у влади Доминик Камингс каже да фотографије са журке постоје и да је само питање тренутка када ће се појавити у јавности. Бориса оптужују сад и да поспешује и промовише културу непоштовања. Сазнајемо да је 18. децембра 2020. Џек Дојл, Боџов прес-секретар, говорио уживо пред 20-30 људи (без маске) и поделио захвалнице особљу броја 10 у Даунинг стриту (резиденција премијера). Даље се појављује слика (са зума) на којој Боџо седи за столом с још два човека. Немају маске, а нису из исте породице… био је то божићни квиз за особље. Све је било онлајн. Да, само су њих тројица ту седели и ћаскали, смејали се. Свима осталима је овако нешто било најстроже забрањено, казна до 10.000 фунти!
Лорд Гејд (између осталих) спомиње реновирање Џонсоновог стана у броју 10. Изгледа да неких педесетак хиљада фунти донација за тај пројекат прве даме Британије није уопште пријављено пореској управи.
Дакле, процурио је снимак. Снимак који постоји већ око годину дана је нашао згодан тренутак да процури. И фотографија са зума. Снимци, како смо већ научили, не цуре сами од себе у згодним тренуцима и сад сва штампа пише о томе. Побуњени конзервативац Стив Бејкер пише у „Сандеј телеграфу“ да садашња влада тренутно траћи поверење и добру вољу народа и да се „што се тиче врло широког спектра проблема, Конзервативна партија сада налази на погрешном месту и да иде у смеру супротном од конзервативизма“.
У јавност је поново доспела и Борисова изјава из 2005. године када је самоуверено рекао да би радије сажвакао личну карту него што би је носио са собом. Описао је ту и сам чим жвакања те пластике. Уколико би успео да је сажваће, рекао је, онда би је сасвим сигурно и прогутао.
Ово су све неугодне афере. Хоће ли Борис Џонсон преживети овај ударац? У скорашњем испитивању јавности, „Индепендент“ је нашао да 66% испитаника има неповољно мишљење о премијеру. Повољно има 24%. Нето негативност је 42%. Изванредно. То мора да се добро заслужи, не долази само.

ПОБУНА ТОРИЈЕВАЦА Седамдесетак торијеваца се спрема на побуну и да гласа против увођења пасоша. Да ли то има везе с гореописаном ситуацијом и снимцима? Можда и има. Биће да има, али какве?
Можда су против увођења пасоша и сличних даљих мера попут обавезне вакцинације из филозофских, етичких или каквих стратешких политичких уверења. А можда Борис каска за другим земљама које су већ увеле такве дигиталне исправе па нам треба неко нов и одлучнији?
Како било, већ се спекулише око могућих наследника. Торијевци су тако сменили Маргарет Тачер, Џона Мејџора, Дејвида Камерона и Терезу Меј, не би им био први пут. Што не би сад и Бориса? Одрадио је колико је и шта могао, успео је да добије чак двоје нове деце за време мандата (укупно има између седморо и десеторо деце, верује се). Министар финансија Риши Сунак се спомиње. Бизнисмен, банкар… ако треба да се уведе та дигитална валута и нов финансијски систем, можда је он добар избор? Министарка иностраних послова Лиз Трас? Она се пре неколико недеља сликала како јаше на украјинском тенку поред руске границе. Ко би могао да буде бољи премијер од ње? С таквим квалификацијама не може да омане.
Тако се дакле спремамо за план Б. Побуне конзервативаца ће бити. Неки ће гласати против нових владиних мера. Либералне демократе, мања партија, јесу против мера. Лабуристи ће, међутим, како је најавио њихов вођа Кир Стармер, подржати владин план. Значи, у оквиру владајуће странке постоји побуна, али нове мере подржава опозиција тако да ће вероватно бити и изгласане. Здравље пре свега, кажу лабуристи. Нећемо се играти политиканства кад је здравље угрожено. Занимљиво!
У Енглеској су 19. јула укинуте скоро све мере. Велс и Шкотска су се истовремено определили да уведу оштрије мере попут садашњег плана Б, па сада можемо да упоредимо стање у њима са стањем у Енглеској. Колико су им те мере помогле у борби против короне?
Мајкл Керзон из „Дејли скептика“ бавио се статистиком и дошао до следећег закључка: по броју заражених статистике се отприлике поклапају. Шкотска је прошла најбоље (најмање заражених), па Енглеска па Велс. Што се тиче броја умрлих, Енглеска је прошла далеко боље. То су елементи научног експеримента. Две групе на које се примењује терапија и једна контролна без терапије. Групе су сличне да сличније не могу бити, генетски, културолошки, климатски, географски… а Енглеска је без додатних мера прошла боље.
Вил Џоунс из истог листа цитира британски завод за статистику који показује да 95 одсто становништва у Енглеској и у Шкотској већ има антитела. И даље, пасоши који су уведени у Италији, Ирској, Аустрији и Немачкој нису битније смањили број случајева. Зашто онда уводити нова закључавања и дигиталне пасоше? Да, зашто?
Популарни ТВ археолог и коментатор на каналу Џи-Би њуз, Шкот Нил Оливер закључује како се не ради чак о томе да су они правили журке док смо сви били закључани по кућама. Ради се, пре свега о томе, како смо већ приметили, да се они смеју, грле, играју и причају на гомили, и да се очигледно ничега не плаше. Не плаше се тог страшног, убиственог вируса. Зашто се људи који нама кажу да се кријемо по буџацима и маскирамо да се не бисмо заразили и умрли не плаше тог истог грозног вируса?
Како било, у недељу, 12. децембра, увече, Борис Џонсон се, рашчупанији него обично, обратио нацији. Забринут је. Степен приправности је подигнут са три на четири. Више нико и не зна шта то значи. Неке више и не занима. Омикрон нас напада. Гласање у парламенту је у уторак. Таман.

ПРЕТЊЕ РАТОМ Као што нас историја подсећа, међутим, велики ломови у друштву, поготово они финансијски – а ово је сигурно један такав – воде у логичну консеквенцу која се зове рат. Кинетички рат, топовима, ракетама и авионима, пушкама, тенковима. У складу с тим, ступци новина су пуни претњи Путину/Русима да не напада/ју Украјину. Ако то уради/е, последице и санкције ће бити страшне. По гасовод „Северни ток“, на пример. Британски генерали спомињу Босну и траже решење. Послали још једног најспецијалнијег представника на Косово.
Од толиких добрих намера и благих савета сасвим је тешко одбранити се. У преводу – када британска штампа почне да нас бомбардује таквом пропагандом, то није зато што су Руси упалили тенкове, прешли границу и кренули на Кијев. Не пада им на памет, узгред буди речено. Или због тога што је Милорад Додик коначно обзнанио планове по којима Република Српска напушта Босну и сели се у предграђе Москве.
Не, то је „превентивна“ пропаганда којој је циљ да припреми терен и увери публику да очекује нешто на шта ћемо ми, НАТО борци за слободу и људска права, морати, сасвим невољно наравно, јер мрзимо рат и гнушамо се насиља, да одговоримо истом мером. Ипак се произвођачи и трговци оружјем осећају мало запостављенима у овом корона тријумфу фармацеутске индустрије и Силицијумске долине.
Како било, кад се заврши гласање у парламенту, кад Путин и Додик удруженим снагама нападну или не нападну некога, Борис ће остати на тапету. Биће још снимака и сличица у јавности. Нису сви шефови редакција медијских кућа били на тим журкама. Сад ће они који нису били позвани објављивати (увређени). А Борис би можда већ требало да ступи у контакт са Цанетом из Партибрејкерса да се договоре око те тезге.
Реч party на енглеском значи и журка и политичка партија, тако да је наш бенд сасвим пригодан за ову прилику, Партибрејкерси – они што упадају на журке, али и растурају политичке партије?
Башта резиденције у Даунинг стриту број 10. Свеж снег покрио травњак, а на импровизованој бини доле при дну Цане у црној кожној јакни, с тамним наочарима витла микрофоном и пева препознатљивим, сасвим отегнутим необеоградским акцентом: Хоћу да знам куда води овај пут, мене… и живот мој! Онда иде Антонов маестрални гитарски риф.
Куда води овај пут, Борисе? Тебе, и живот свих нас.

[/restrict]