ДА ЛИ ЈЕ ДОШАО КРАЈ ХОЛИВУДА? ВЕЛИКО САМОУНИШТЕЊЕ У ТОКУ

Данашњи Холивуд је много више налик Дизниленду него месту на коме су стварали аутори који су створили филм. И уместо да неки нови суперталенти наставе путем славних и истински уметнички значајних претходника, такозвани студијски аутори који потписују данашње „антифилмове” ударнички допуњују каталог новог нормалног ништавила тривијалним и површним – ништавилом

Ако се као мерило вредности филма, како последњих деценија диктира Холивуд, узме зарада, а по чему је холивудски филм био недодирљиво супериоран на свим светским тржиштима, данас ни у том сегменту више није тако. Случајно или не, акутно или хронично, када је реч о рангирању филмова на овај начин, новонастала ситуација говори да је Холивуду одзвонило. Два остварења која последњих недеља надмоћно доминирају на врху топ-листе најгледанијих филмова на светској сцени – кинеске су продукције. Најгледанији филм данашњице, убедљиво, јесте кинески ратни филм, чији је садржај јасно назначен већ у његовом наслову – „Битка на језеру Чангђин“ – а који се бави, кажу, чувеним ратним операцијама у тзв. другој фази офанзиве у Корејском рату пре седам деценија. Овај филм је за сада на биоскопским благајнама у свету успео да заради скоро 900 милиона долара. Иначе, ушао је у анале кинеске кинематографије као најскупљи филм који су они икада снимили јер је у њега уложено невероватних 200 милиона долара. Ни Холивуд дуго није снимио овако скуп филм, а и уопште их није снимио тако много с таквим буџетом. Као што се дешава и у осталим сферама, било уметничким, привредним или политичким, Кина се жестоко намеће на светском тржишту супротстављајући се свим силама управо свом најзначајнијем супарнику, Сједињеним Државама. У овом случају Холивуду, који је одувек био једна од најпрофитабилнијих привредних грана.

Кинези на челу суперхитова године

Холивудски филм, међутим, није ни други на овој листи овогодишњих суперхитопва пошто је на тој позицији још један кинески филм. „Здраво мама“ је нека врста породичне фантастичне драме комедије (жена се враћа у прошлост како би се тамо сусрела са сопственом мајком у настојању да утиче на побољшање њеног а последично, касније, и сопственог живота) која је одушевила публику до те мере да је иначе нити скуп нити по било чему другом велики филм за сада зарадио чак 820 милиона долара! Ова два кинеска „пљачкаша биоскопских благајни“ далеко су надмашила холивудске супарнике и са близу милијарду и осамсто милиона (тренутне) зараде су оставили целокупну америчку конкуренцију која је, чак и уз учешће англосаксонске дике Џејмса Бонда, по заради долеко од њих.
Дакле, суноврат Холивуда? Тренутно делује да баш томе присуствујемо. Али тај пад у амбис траје прилично дуго. Није нова појава и није нешто што се десило преко ноћи нити због недаћа које је наметнула „ковид ситуација“. Холивудска криза идентитета, квалитета и комерцијалности је процес који се одвија бар последњих двадесетак година, а чији корени сежу још у време раних 1980-их. Свакако да је прави колапс уследио ипак током протекле деценије када је и настала поменута криза идентитета и квалитета јер је старомодни холивудски систем, иако и даље миљеник медија и критике, посебно дежурних тумача и промотора актуелне уметности, готово сатрвен, а свакако обесмишљен, појавом испрва кабловских произвођача филмске забаве, а онда и стриминг сервиса који су се такође врло брзо истакли и као произвођачи сопственог каталога филмова и ТВ серија. Филм се једноставно изместио из биоскопа у кућни амбијент. А то је и те како променило правила игре, односно продукције. До те мере да су сви или скоро сви велики таленти, већина угледних аутора, као и готово целокупна глумачка елита осванули у студијима стриминг сервиса и кабловских оператера. Холивуд, међутим, није учинио ништа да то спречи. Да онемогући или ублажи одлив звезда и важних аутора. До те мере су били инертни или убеђени у своју моћ да су дозволили да претходних година на најзначајнијим светским фестивалима учествују први пут сасвим равноправно с биоскопским филмовима и они који су управо производ стриминг сервиса и кабловских продуцената. И Оскар им је отворио врата, што не само да није било замисливо већ се и косило с њиховим правилима о начину експлоатације филма пре него што буде у могућности да буде узет у обзир за номинације и потом награђивање.

Све те промене су, наравно, утицале да се велики холивудски студији драстично смање. Чак и преузимање неких од стране других (као када је недавно „Дизни“ преузео „Твенти сенчури Фокс“) није утицало на незаустављиву бујицу пребега с великог платна на мале екране. Додуше, када је реч о „Дизнију“ то је и даље огромни и веома моћни пословни комплекс који се састоји од мноштва забавних компанија и њихових свакојаких производних одсека са скоро четврт милиона запослених с укупним капиталом од преко 90 милијарди долара! Моћни „Дизни“ је и сам покренуо интернет-платформе и стриминг сервисе који се баве и лиферовањем производа из сопственог каталога и телевизијско-филмском продукцијом, у рангу, рецимо „Амазона“, чији је директни конкурент у том сегменту индустрије забаве њихова платформа „Хулу“. Ипак, „Дизнијев“ и даље кључни рад се одвија у оквиру продукције за велике екране и то у сегменту бесомучних додавања нових наставака такозваним франшизама или римејковањима хитова. И те како исплатива пословна политика с обзиром на то да им је, рецимо, пре две године нова верзија „Краља лава“ и поред ковид недаћа током прошле године донела замашних милијарду и шесто милиона долара зараде на светском тржишту. Отуда су се и остали велики студији окренули опробаним „франшизама“, па су настали безбројни наставци и „спинофови“ свих могућих стрип хероја. Па је на листи двадесет најкомерцијалнијих биоскопских наслова у досадашњем делу године високо рангиран чак девети наставак акционог серијала „Брзи и фуриозни“, одмах испод новог Бондовог филма „Није време за умирање“, али су као најкомерцијалнији биоскопски амерички филмови ове године далеко иза поменута два кинеска суперхита и то са скоро двоструко мањом зарадом од њих. Шта тек рећи о насловима који изузев што интригирају пориве за најповршнијом забавом немају баш никакву вредност, чак су више штетни, а ипак су веома високо на овој листи, као што су „Веном“, „Годзила против Конга“, „Круела“, „Вечити“, „Слободни момак“, „Црна удовица“, „Крстарење џунглом“ (филм је настао по тематском парку Дизниленда!?), а међу наредних десетак испод њих су, рецимо, „Свемирска гужва“, „Том и Џери“ „Одред самоубица“ „Беба бос“ и низ сличних других за чији је успех неопходно бити веома детињасто дете или озбиљно ментално хендикепирани одрасли посетилац биоскопа.

„Растерећење” холивудске озбиљне продукције

Јасно је да оно што је Холивуд радио као ангажована и разноврсна уметничка фабрика озбиљног играног програма за најшири слој публике, а не само за адолесценте или филмофиле из обданишта, сада раде неки други и то с ауторима и звездама који су до јуче подразумевајуће били под уговорима с њима. Као да је холивудским студијима „велике петорке“ остављено да се баве забавом за децу и тинејџере, а озбиљна продукција је пребачена на нека друга места. Међу најважнијим је дакако „Нетфликс“. То „растерећење“ холивудске озбиљне продукције, и поред тога што су неки од „мејџорса“ финансијски и даље веома моћни, није добро за најпре америчку а онда и светску кинематографију. Заправо, ако се на прави начин сагледа криза оригиналности и храбрости да се на тој оригиналности, као некада, инсистира, види се да холивудски део креативног корпуса америчке кинематографије практично не постоји. Остао је у функцији сегмент поменуте производње наставака и дечје забаве, па је и поред тога што „Дизни“ ипак још увек није прогутао све велике студије, данашњи Холивуд много више налик Дизниленду него месту на коме су стварали аутори који су створили филм. И уместо да неки нови суперталенти наставе путем славних и истински уметнички значајних претходника, такозвани студијски аутори који потписују данашње „антифилмове“ ударнички допуњују каталог новог нормалног ништавила тривијалним и површним – ништавилом. Холивуд отуда крупним корацима јури у своју негацију и неминовни нестанак. Делом из техничких, али много више из политичких разлога. И као што смо савременици нестанка многих других вредности и за живот значајних области културе, тако смо сведоци регресивне трансформације филмског пословања Холивуда које га убрзано води управо у ништавило.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *