DA LI JE DOŠAO KRAJ HOLIVUDA? VELIKO SAMOUNIŠTENJE U TOKU

Današnji Holivud je mnogo više nalik Diznilendu nego mestu na kome su stvarali autori koji su stvorili film. I umesto da neki novi supertalenti nastave putem slavnih i istinski umetnički značajnih prethodnika, takozvani studijski autori koji potpisuju današnje „antifilmove” udarnički dopunjuju katalog novog normalnog ništavila trivijalnim i površnim – ništavilom

Ako se kao merilo vrednosti filma, kako poslednjih decenija diktira Holivud, uzme zarada, a po čemu je holivudski film bio nedodirljivo superioran na svim svetskim tržištima, danas ni u tom segmentu više nije tako. Slučajno ili ne, akutno ili hronično, kada je reč o rangiranju filmova na ovaj način, novonastala situacija govori da je Holivudu odzvonilo. Dva ostvarenja koja poslednjih nedelja nadmoćno dominiraju na vrhu top-liste najgledanijih filmova na svetskoj sceni – kineske su produkcije. Najgledaniji film današnjice, ubedljivo, jeste kineski ratni film, čiji je sadržaj jasno naznačen već u njegovom naslovu – „Bitka na jezeru Čangđin“ – a koji se bavi, kažu, čuvenim ratnim operacijama u tzv. drugoj fazi ofanzive u Korejskom ratu pre sedam decenija. Ovaj film je za sada na bioskopskim blagajnama u svetu uspeo da zaradi skoro 900 miliona dolara. Inače, ušao je u anale kineske kinematografije kao najskuplji film koji su oni ikada snimili jer je u njega uloženo neverovatnih 200 miliona dolara. Ni Holivud dugo nije snimio ovako skup film, a i uopšte ih nije snimio tako mnogo s takvim budžetom. Kao što se dešava i u ostalim sferama, bilo umetničkim, privrednim ili političkim, Kina se žestoko nameće na svetskom tržištu suprotstavljajući se svim silama upravo svom najznačajnijem suparniku, Sjedinjenim Državama. U ovom slučaju Holivudu, koji je oduvek bio jedna od najprofitabilnijih privrednih grana.

Kinezi na čelu superhitova godine

Holivudski film, međutim, nije ni drugi na ovoj listi ovogodišnjih superhitopva pošto je na toj poziciji još jedan kineski film. „Zdravo mama“ je neka vrsta porodične fantastične drame komedije (žena se vraća u prošlost kako bi se tamo susrela sa sopstvenom majkom u nastojanju da utiče na poboljšanje njenog a posledično, kasnije, i sopstvenog života) koja je oduševila publiku do te mere da je inače niti skup niti po bilo čemu drugom veliki film za sada zaradio čak 820 miliona dolara! Ova dva kineska „pljačkaša bioskopskih blagajni“ daleko su nadmašila holivudske suparnike i sa blizu milijardu i osamsto miliona (trenutne) zarade su ostavili celokupnu američku konkurenciju koja je, čak i uz učešće anglosaksonske dike Džejmsa Bonda, po zaradi doleko od njih.
Dakle, sunovrat Holivuda? Trenutno deluje da baš tome prisustvujemo. Ali taj pad u ambis traje prilično dugo. Nije nova pojava i nije nešto što se desilo preko noći niti zbog nedaća koje je nametnula „kovid situacija“. Holivudska kriza identiteta, kvaliteta i komercijalnosti je proces koji se odvija bar poslednjih dvadesetak godina, a čiji koreni sežu još u vreme ranih 1980-ih. Svakako da je pravi kolaps usledio ipak tokom protekle decenije kada je i nastala pomenuta kriza identiteta i kvaliteta jer je staromodni holivudski sistem, iako i dalje miljenik medija i kritike, posebno dežurnih tumača i promotora aktuelne umetnosti, gotovo satrven, a svakako obesmišljen, pojavom isprva kablovskih proizvođača filmske zabave, a onda i striming servisa koji su se takođe vrlo brzo istakli i kao proizvođači sopstvenog kataloga filmova i TV serija. Film se jednostavno izmestio iz bioskopa u kućni ambijent. A to je i te kako promenilo pravila igre, odnosno produkcije. Do te mere da su svi ili skoro svi veliki talenti, većina uglednih autora, kao i gotovo celokupna glumačka elita osvanuli u studijima striming servisa i kablovskih operatera. Holivud, međutim, nije učinio ništa da to spreči. Da onemogući ili ublaži odliv zvezda i važnih autora. Do te mere su bili inertni ili ubeđeni u svoju moć da su dozvolili da prethodnih godina na najznačajnijim svetskim festivalima učestvuju prvi put sasvim ravnopravno s bioskopskim filmovima i oni koji su upravo proizvod striming servisa i kablovskih producenata. I Oskar im je otvorio vrata, što ne samo da nije bilo zamislivo već se i kosilo s njihovim pravilima o načinu eksploatacije filma pre nego što bude u mogućnosti da bude uzet u obzir za nominacije i potom nagrađivanje.

Sve te promene su, naravno, uticale da se veliki holivudski studiji drastično smanje. Čak i preuzimanje nekih od strane drugih (kao kada je nedavno „Dizni“ preuzeo „Tventi senčuri Foks“) nije uticalo na nezaustavljivu bujicu prebega s velikog platna na male ekrane. Doduše, kada je reč o „Dizniju“ to je i dalje ogromni i veoma moćni poslovni kompleks koji se sastoji od mnoštva zabavnih kompanija i njihovih svakojakih proizvodnih odseka sa skoro četvrt miliona zaposlenih s ukupnim kapitalom od preko 90 milijardi dolara! Moćni „Dizni“ je i sam pokrenuo internet-platforme i striming servise koji se bave i liferovanjem proizvoda iz sopstvenog kataloga i televizijsko-filmskom produkcijom, u rangu, recimo „Amazona“, čiji je direktni konkurent u tom segmentu industrije zabave njihova platforma „Hulu“. Ipak, „Diznijev“ i dalje ključni rad se odvija u okviru produkcije za velike ekrane i to u segmentu besomučnih dodavanja novih nastavaka takozvanim franšizama ili rimejkovanjima hitova. I te kako isplativa poslovna politika s obzirom na to da im je, recimo, pre dve godine nova verzija „Kralja lava“ i pored kovid nedaća tokom prošle godine donela zamašnih milijardu i šesto miliona dolara zarade na svetskom tržištu. Otuda su se i ostali veliki studiji okrenuli oprobanim „franšizama“, pa su nastali bezbrojni nastavci i „spinofovi“ svih mogućih strip heroja. Pa je na listi dvadeset najkomercijalnijih bioskopskih naslova u dosadašnjem delu godine visoko rangiran čak deveti nastavak akcionog serijala „Brzi i furiozni“, odmah ispod novog Bondovog filma „Nije vreme za umiranje“, ali su kao najkomercijalniji bioskopski američki filmovi ove godine daleko iza pomenuta dva kineska superhita i to sa skoro dvostruko manjom zaradom od njih. Šta tek reći o naslovima koji izuzev što intrigiraju porive za najpovršnijom zabavom nemaju baš nikakvu vrednost, čak su više štetni, a ipak su veoma visoko na ovoj listi, kao što su „Venom“, „Godzila protiv Konga“, „Kruela“, „Večiti“, „Slobodni momak“, „Crna udovica“, „Krstarenje džunglom“ (film je nastao po tematskom parku Diznilenda!?), a među narednih desetak ispod njih su, recimo, „Svemirska gužva“, „Tom i Džeri“ „Odred samoubica“ „Beba bos“ i niz sličnih drugih za čiji je uspeh neophodno biti veoma detinjasto dete ili ozbiljno mentalno hendikepirani odrasli posetilac bioskopa.

„Rasterećenje” holivudske ozbiljne produkcije

Jasno je da ono što je Holivud radio kao angažovana i raznovrsna umetnička fabrika ozbiljnog igranog programa za najširi sloj publike, a ne samo za adolescente ili filmofile iz obdaništa, sada rade neki drugi i to s autorima i zvezdama koji su do juče podrazumevajuće bili pod ugovorima s njima. Kao da je holivudskim studijima „velike petorke“ ostavljeno da se bave zabavom za decu i tinejdžere, a ozbiljna produkcija je prebačena na neka druga mesta. Među najvažnijim je dakako „Netfliks“. To „rasterećenje“ holivudske ozbiljne produkcije, i pored toga što su neki od „mejdžorsa“ finansijski i dalje veoma moćni, nije dobro za najpre američku a onda i svetsku kinematografiju. Zapravo, ako se na pravi način sagleda kriza originalnosti i hrabrosti da se na toj originalnosti, kao nekada, insistira, vidi se da holivudski deo kreativnog korpusa američke kinematografije praktično ne postoji. Ostao je u funkciji segment pomenute proizvodnje nastavaka i dečje zabave, pa je i pored toga što „Dizni“ ipak još uvek nije progutao sve velike studije, današnji Holivud mnogo više nalik Diznilendu nego mestu na kome su stvarali autori koji su stvorili film. I umesto da neki novi supertalenti nastave putem slavnih i istinski umetnički značajnih prethodnika, takozvani studijski autori koji potpisuju današnje „antifilmove“ udarnički dopunjuju katalog novog normalnog ništavila trivijalnim i površnim – ništavilom. Holivud otuda krupnim koracima juri u svoju negaciju i neminovni nestanak. Delom iz tehničkih, ali mnogo više iz političkih razloga. I kao što smo savremenici nestanka mnogih drugih vrednosti i za život značajnih oblasti kulture, tako smo svedoci regresivne transformacije filmskog poslovanja Holivuda koje ga ubrzano vodi upravo u ništavilo.