АНАТОЛИЈ СТЕПАНОВ – ЕКУМЕНИЗАМ ЈЕ УМРО ПРЕ ГЛОБАЛИЗМА

Разговарала Милана Бабић

Смрт екуменизма представљала је гласника смрти глобализма, а главна опасност лежи у филокатолицизму. У православној јавности, међу мирјанима, свештеницима и већини архијереја влада недвосмислено негативан однос према могућности сусрета првојерарха наше цркве патријарха Кирила с римским папом Франциском – иза тога се крије претња изричитог признања католика као дела Цркве Христове, од које су они отпали искривљујући православну догматику

Јован Дучић указује да је већ у 16. веку хрватски калуђер Крижанић ишао у Русију с идејом да целу славенску Русију приведе католичкој цркви, а тако да не би требало нападати православље, већ проповедати да су обе хришћанске вере једнаке у основи, али да су Грци преварили Русе.
Данас, сведоци смо, да то кретање добија на снази. Каква је будућа улога Русије и Руске православне цркве у светским кретањима? Колико је Русија свесна садашњег преломног тренутка и свог позвања? Замолили смо признатог познаваоца црквене проблематике Анатолија Димитријевича Степанова, уредника „Руске народне линије“, да нам представи руско гледиште на протекла драматична дешавања и најаву могућег поновног сусрета руског патријарха и папе.

Како објашњавате преокрет који се догодио када је у питању учешће Руске цркве на Критском сабору и да ли се формирање тзв. Православне цркве Украјине може тумачити као освета Руској цркви за неучествовање у раду Критског сабора?
Мислим да не треба одбацити тај мотив освете патријарха Вартоломеја. Као и грешке наше црквене дипломатије, које су продубиле конфликт.
Треба напоменути да се до последњег тренутка Руска православна црква припремала да учествује у Критском сабору. Чак је сабор пребачен из Истанбула на Крит по захтеву РПЦ – тада су били затегнути односи између Русије и Турске због рушења руског авиона изнад Сирије од стране турске армије. Представници РПЦ су учествовали у свим предсаборским заседањима, разматрали су пројекте докумената. Почетком фебруара 2016. године одржан је Архијерејски сабор Руске православне цркве који је утврдио пројекте докумената Критског сабора и састав делегације РПЦ на сабору.
Међутим, током пролећа је у нашој цркви знатно појачана критика докумената Критског сабора. Као одговор на то, Свети синод је у пролеће 2016. године организовао конференцију на Свето-Тихоновском универзитету, на којој су учествовали архијереји, свештеници и мирјани. На конференцији је изложено много компетентне критике на рачун докумената Критског сабора. Тада је донето решење да се конференција обрати свештеноначалију РПЦ са предлогом да се траже измене у тим документима, како би се из формулација уклонила двосмисленост. Тај захтев је упућен константинопољском патријарху, али је био игнорисан. И тада је Свети синод донео одлуку да не учествује на Сабору. Сматрам да је велика грешка и чак изазов Константинопољу било то што је одлука РПЦ о неучествовању на Критском сабору била донета буквално уочи његовог отварања. Није требало одуговлачити. Иначе, да је то раније урађено, тада би и друге цркве могле отказати учешће. Знам да се свештеноначалије СПЦ колебало у доношењу коначне одлуке.
Наравно, мотив личне освете, иако важан, није могао бити главни узрок антиканонског деловања патријарха Вартоломеја у Украјини. Постоје нешто важнији разлози. У крајњем случају, могу навести два. Као прво, већ одавно је била у току, иако прикривена, у стварности реална борба за примат у васељенском православљу, између формално прве Константинопољске цркве и реално највеће и најутицајније Руске православне цркве. И на Криту је патријарх Вартоломеј желео да формално запечати свој примат у васељенском православљу. Као друго, у заинтересованости САД за коначно одвајање Украјине од Русије, а после државног преврата у Кијеву који су иницирали Американци, остала је само једна реална веза – духовна. Власти САД традиционално имају огроман утицај на политику Фанара. Због тога се може потпуно оправдано рећи да су црквени сукоб у Украјини оствариле Сједињене Америчке Државе – рукама константинопољског патријарха.

Како тумачите тренутно стање у светском православљу и који су разлози неуспеха Сабора у Аману?
Данас је стање у светском православљу крајње узнемиравајуће и опасно, сукоб Москве и Константинопоља се продубљује. Фанар је успео да у процес признавања расколника из ПЦУ увуче и три грчке цркве: Александријску патријаршију, Грчку и Кипарску цркву. Постоји опасност да им се могу придружити и Грузијска и Бугарска црква, где међу архијерејима има много противника РПЦ и Русије.
Нажалост, такозвани Амански формат, као механизам превазилажења раскола у васељенском православљу, није добио свој наставак. Чињеница да је скуп одржан у Аману под покровитељством јерусалимског патријарха Теофила деловала је охрабрујуће, чак и ако имамо у виду да на њему није био заступљен висок ниво представника.
Не бих назвао саветовање у Аману неуспехом, неуспех представља одсуство напретка о том питању после саветовања. Разлога је много. Као прво, саветовање у Аману активно је саботирао патријарх Вартоломеј, а он још има јак утицај у свету. Као друго, није најсрећније изабрано место за одржавање скупа, што је довело до неучествовања на њему представника Антиохијске патријаршије која нема канонско општење с Јерусалимом. Да је саветовање одржано у Москви, то се могло избећи. Као треће, поново је лош посао одрадила наша дипломатија, у Аману је могло бити више учесника.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

С руског превео: Ранко Гојковић


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *