Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Piše: Nikola Joksimović
Prema onome što je kandidat za američkog ambasadora u Srbiji Kristofer Hil rekao svedočeći pred Odborom za spoljne poslove Senata, njegov mandat u našoj zemlji biće u skladu sa politikom koju je vodila nekadašnja administracija Bila Klintona, samo na mekši način – prilagođena novonastalim okolnostima.
Ovako poruke Kristofera Hila komentarišu sagovornici Sputnjika, politički analitičar Dragomir Anđelković i naučni saradnik Instituta za evropske studije Aleksandar Gajić.
Hil se, podsećamo, u svom obraćanju senatorima koji treba da odobre njegovo imenovanje, osvrnuo na pitanje pregovora između Beograda i Prištine, situaciju u BiH, kao i na odnose između Srbije sa jedne i Rusije i Kine sa druge strane. U odgovoru na pitanja senatora, Hil je rekao da ga zabrinjava niz pitanja koja se tiču Srbije i Zapadnog Balkana.
On je rekao da je situacija u BiH sve problematičnija, da Republika Srpska preduzima korake, kako bi preuzela nadležnosti u oblastima pravosuđa i zajedničke vojske, ali da je srpski predsednik Aleksandar Vučić bio veoma jasan da neće biti promena i da podržava kontinuitet u ovim oblastima.
Srbija je ključni faktor za stabilnost i napredak Zapadnog Balkana, rekao je Hil i pozvao Beograd da normalizuje odnose sa Prištinom. Prema njegovim rečima, „uzajamno priznanje je najbolji način za napredovanje“, a dijalog između Beograda i Prištine, koji se vodi pod pokroviteljstvom EU, najbolji je način da dve strane reše razlike.
Politika Kristofera Hila – politika devedesetih
Za Anđelkovića, Hilove poruke o Kosovu i Metohiji su krajnje apstraktne, ali suštinski nekorektne jer govori o pregovorima, a ne definiše krivca za njihov zastoj, niti ko je izazvao problem u normalizaciji odnosa, a jasno je da su to uradili Albanci.
„Ko god ne kaže ko je izazvao problem, staje na stranu Albanaca i jasno je da su pregovori bili pokušaj varanja Srbije kako bi Albanci dobili statusno rešenje kakvo žele kroz priču o tehničkim pregovorima. Otuda, Hil vrlo perfidno staje na stranu Prištine“, smatra Anđelković.
Hilovi stavovi o Kosovu i Metohiji su predvidivi, napominje Gajić. Hil, dodaje naš sagovornik, smatra da su dosadašnji pregovori urodili plodom, ali nedovoljnim, da je posrednička uloga EU nedovoljna, kao i da SAD moraju da se aktivnije uključe u proces. Da Amerikanci pokušavaju da preuzmu primat nad Briselom u pregovaračkom procesu o Kosovu i Metohiji videli smo i po ponašanju specijalnog američkog izaslanika za Zapadni Balkan, Gabrijela Eskobara, navodi Gajić.
Činjenica da u Srbiju za ambasadora dolazi veteran kao što je Hil, pokazuje da Vašington želi da intenzivira uticaj i da izvrši jači pritisak na Srbiju. Međutim, ne vidi se na koji način.
„On očigledno smatra da je EU ta koja treba da bude mamac na osnovu koga bi Srbija trebalo da učini ustupke oko nekog vida priznanja, odnosno uzajamnog priznanja Srbije i Kosova kao nezavisne države uz neke benefite koje bi dala EU. Ali, ne vidim na koji bi način primorali Brisel da primi u članstvo ili da otvori klastere Srbiji i primorali je da proguta ono što se od nje traži po pitanju odnosa sa Prištinom“, naglašava Gajić.
„Ovde se govori o tome da Amerika ni na koji način ne želi da promeni sliku o Balkanu iz devedesetih i da je obraćanje Kristofera Hila pred senatskim Odborom za spoljne poslove politika koja je formirana za vreme Klintona i Madlen Olbrajt i da oni iz tih okvira ne mogu da izađu, kako po pitanju Kosova, tako i po pitanju svih ostalih ključnih pitanja u ovom regionu“, kaže Gajić.
Ono što se može pročitati iz Hilovog obraćanja je da budući američki ambasador kao da očekuje da Beograd digne ruke od svojih nacionalnih interesa, odnosno od Republike Srpske, smatra Anđelković, nazivajući američku politiku prema BiH lukavom igrom.
„On poručuje da Dodik pravi probleme i da Amerika neće prihvatiti rušenje dejtonske BiH, a zapravo je baš Amerika sa svojim partnerima rušila dejtonsku BiH jer je otimala ovlašćenja Republici Srpskoj. Dodik ne traži ništa drugo osim zaštite ustavnog poretka u Bih onako kako je definisano u Dejtonu. A onaj ko se bori za ustavni poredak, ne ruši državu, već je učvršćuje“, konstatuje on.
Hil je prećutao da su potezi srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika iznuđeni pokušajima da se BiH dedejtonizuje i unitarizuje, smatra Gajić. Tvrdnjom da je Dodik remetilački faktor u BiH, Vašington podržava unitarizaciju te države uz nadu da će Beograd ostaviti na cedilu Republiku Srpsku.
Amerika Srbiji ne može da ponudi ništa bolje od ovoga što nudi sada
Kao zabrinjavajuću Hil je ocenio i saradnju Srbije sa Rusijom i Kinom. Sedamdeset pet godina od Drugog svetskog rata, Vašington posmatra Beograd kao specijalno mesto gde ne želi rast ruskog uticaja.
„Ne treba da budemo samo oprezni, već i da budemo spremni da pokažemo da mi nudimo bolji model i alternative. Nije dovoljno reći da ima problema u prihvatanju kineskih i ruskih predloga. I to će biti moja namera, ako moja nominacija bude potvrđena“, istakao je Hil.
„Kako onda Amerika da ponudi nešto što je dobro za Srbiju? Jedino ako misli da smo zbog novca spremni da prodamo vitalne nacionalne interese, pa da nam ponude nekakav Maršalov plan, a da se mi odreknemo Srpske i Kosova. Ako tako nešto misli, onda je to ozbiljno potcenjivanje Beograda“, kaže Anđelković.
„Ekonomske investicije ili pritisci, pretnje, sankcije nije model koji daje kvalitativno novu alternativu Beogradu da bi popustio i pristao na uslove koji se od njega traže sa Zapada poslednjih dvadeset pet godina. Prosto problem je što su oni zacementirani u jednom stavu i što aktivnosti intenziviraju na starim matricama“, kaže Gajić.
Ukoliko dođe u Srbiju, Kristofer Hil sprovodiće politiku koja će biti kombinacija pritisaka i pretnji i ponuda nedovoljnih koristi. Vašington smatra da bi Srbija gubitke koji se od nje traže mogla da kompenzuje ulaskom u EU; međutim, ti gubici su toliko veliki na strateškom, identitetskom i geopolitičkom planu da ni jedna strana investicija ili ulazak u EU ne bi mogao da ih kompenzuje, zaključuje Gajić.
Izvor: https://rs.sputniknews.com/20211215/americki-plan-za-srbe-smeksana-klintonova-politika-trazi–zgazite-sopstvene-nacionalne-interese-1132498021.html
Osnovno pitanje je: možemo li mi za bilo šta da damo ono što se ne daje nikome ni za šta ? Zašto misle da bismo mi to mogli u vreme kad znaju da na tako nešto ne pristaje niko ? Kako ih odagnati od takvih zamisli i ekonomski prećiveti ? Radimo li mi išta na tom strateškom pitanju ? Danas nije dovoljno biti patriotom, potrebno je biti mudrim patriotom. Neke alternative reklo bi se da ima. Takoreći pola Sveta sa svetom zemljom, bratskom Rusijom, nas razume i solidariše se sa nama. Može li to da se postupno pretoči u održivi razvoj i opstanak ? Sa Zapadom je izvesan samo naš kraj, i to sve sa njihovim lilihipom u ruci.
Albanci(Pristiina)su uvek zeleli samo jedno-nezavisnu drzavu na srpskoj zemlji.To da zele pregovore o tehnickim stvarima iskoristiti da navrnu vodu na svoju vodenicu,tj ka nezavisnosti im je omogucio Beograd.Kako?Tako sto je Presednik Vucic podigao pregovore na najvisi nivo.Na nivo Presednika Republike.Tako je(nesvesno?!)dao legimitet pristinskoj strani.Jer srbija nema sta sa Pristinom da deli.Moze jedino da deli nesto sa Albanijom.Jer obe zemlje imaju veliku dijasporu kod onog drugog.Osim toga to bi bio taj najvisi nivo jer su Srbija i Albanija clanice UN-ja.Osim toga samo dogovor izmedju ovih dveju drzava vodi ka sveobuhvatnom resenju.No,bojim se da se nasa vrhuska previse zaglibila u zivo blato i nije u stanju da se izbori za ovaj-ravnopravni dijalog.SAD-ve nece popustiti,nece ni Rusija.Dok ce malena Srbija ponovo izgubiti 100 godina u razvoju prema demokratiji.Znaci,moramo pregovarati sa Tiranom.Ili da primenimo hrvatsko resenje -Hrvatska bez Srba,citajte Kosmet bez Albanaca.Na taj nacin bi pogazili Jasenovac,Jadovno…i Tudjmanovu ´´Oluju´´.Mi nismo taj Narod.Resenje moramo postici dogovorom jer samo tako gradimo buducnost i suzivot sa susedima.Da bi iole Srbija dosla do ovog puta-pregovora sa Albanijom,moramo promeniti ovu vlast..Jer bas ona je stala na put nase buducnosti.