ТРОБОЈКЕ, МУРАЛИ И КУЛТУРНИ РАТОВИ КОД НАС – ЕСТЕТИКА СРПСКОГ ОТПОРА

Веома битан аспект сваког протеста и бунта је онај симболички, тј. симболи који се на њему користе и истичу у први план, око којих се истомишљеници окупљају и сабирају. Било да је реч о заставама, иконографији, муралима, графитима и сл., неопходна је спољашња експресија онога са чим се идентификујемо изнутра. Стога борба за оно што чувамо и бранимо унутар нас самих (идентитет) мора имати и спољашњу манифестацију кроз одређену уметничку форму

Kо контролише прошлост, контролише будућност. Ко контролише садашњост, контролише прошлост – формула је тоталитарне државе Океаније из роман „1984“ Џорџа Орвела. А службеници Океаније (Атлантске империје) код нас знају ово и у складу с тим схватају да онај ко контролише историјски наратив, контролише и политички дискурс. А ко контролише политички дискурс, одређује ток свакодневних политичких догађаја. Тако је „мурал револуција“ која траје у Србији тренутно, као наставак прошлогодишње „тробојка револуције“ у Црној Гори, показатељ да и ми, али и наши противници (много боље од нас) знамо значај симболике и наратива за актуелне политичке процесе и свакодневна дешавања. Погледајмо за почетак како је то било у Црној Гори.

ТРОБОЈКА РЕВОЛУЦИЈА КАО ДЕО ЛИТИЈСКОГ УСТАНКА Прошлогодишњи „литијски устанак“ у Црној Гори је своје убрзање, уобличавање и медијско-симболичко заокруживање добио кроз „тробојка револуцију“, када се јасно и недвосмислено показало да је то у суштини борба за префикс српски/српска и против њега, за српску цркву, српски народ, српску историју, традицију, културу и идентитет у Црној Гори и против њих, а која и даље траје и којој се крај не назире. У том смислу су значајна два догађаја: први је дошао крајем јануара прошле године када је започета „тробојка револуција“ илити „графитна револуција“, а други када се и Велики Штрумпф „прикључио“ српским напорима у Црној Гори. Све је почело када је група младића у подгоричком насељу Доња Горица осликала тробојку налик оној која је била државна застава Краљевине Црне Горе и генерално државна застава Црне Горе до 12. јула 2004. године, када је замењена данашњом црвеном. Власти су у овоме виделе „великосрпску“ провокацију и стога су заставу-графит прекречиле у бело, али је она већ сутрадан обновљена. Након што је слично поновљено с графитом-тробојком на зиду у подгоричком насељу Златица која је прекречена и који су одонда „чували“ службеници МУП-а, започело је масовно цртање тробојки и осталих симбола из (неспорно српске) историје Црне Горе. „Кречење тробојке у Доњој Горици је, дакле, логичким слиједом догађаја, изазвало једну незаустављиву лавину и имали смо ситуацију када је цијела држава, не, цијели регион, цртао тробојке као подршку борби за светиње. Кулминација свега је била на Златици, у мом насељу, гдје је полицијски кордон бацао сузавац на нас који смо бранили тробојку. Свјесно кршећи Закон о државним симболима Црне Горе, комунална полиција је прекречила тробојку, законом заштићену заставу у Црној Гори, а нас који смо је бранили похапсила“, каже Лука Тапушковић, млади српски активиста из Црне Горе и учесник наведених догађаја, за „Печат“.
Своју „маскоту“ литије су добиле неколико дана касније када је објављена вест да је против Раде Вишњић, учитељице у ОШ „Југославија“ у Бару, покренут дисциплински поступак зато што су деца на њеном часу цртала тробојке уз додатак фигуре Великог Штрумпфа из дечјег цртаног филма „Штрумпфови“. Пошто се прочуло за ову вест, Велики Штрумпф се почео осликавати уз тробојке на многим зидовима и постао је својеврсни поп-културни феномен и симбол отпора црногорским властима и њиховој репресији против учесника литија. Ова медијско-симболичка акција је додатно допринела популаризацији и динамичности српског отпора отимању светиња и даљем црногорчењу и монтенегринизацији српског фактора у овој земљи. Знали су то и они с „друге стране“, који су тробојку брисали где год су стизали (само да би преко ноћи добили десет нових у десет других градова), знали су то потписници „Апела 88“ и сви они који су на декларативном нивоу бранитељи „европских вредности“ а у пракси обични кршитељи и рушитељи истих, што се јасно видело на примеру подршке диктаторском кршењу секуларности у Црној Гори кроз покушај отимања светиња и потчињавања верске заједнице с којом се идентификује апсолутна већина грађана Црне Горе.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *