ПСИ ХИБРИДНОГ РАТА

Како прекречити српску војну историју и префарбати традицију отпора моћницима

Наш народ јајарама назива ситне лопове, али ови што су се ових дана појавили и нису тако ситни – покушавају да нам украду мир, стабилност, напредак и углед, и очигледно их је неко добро припремио да закотрљају грудву која ће се претворити у опасну лавину.

„УРБАН ИН“ У БЕОГРАДУ Методе хибридних насртаја на Србију заиста су неисцрпне. Овога пута шачица којекаквих активиста за ово или оно, под маском невладиних организација које финансира страни фактор, добровољно или по задатку, дошла је у Београд да оправда новац који им редовно пристиже. Позвала их је Аида Ћоровић, а камере су забележиле како се грле и љубе као да се дуго нису видели, али се одлично познају.
Аида Ћоровић има богато искуство у политичком раду. На предлог Демократске странке била је посланик у Скупштини Србије (2014. до 2016. године). Била је у Грађанском савезу Весне Пешић, а затим у Социјалдемократској унији коју је некада водио Жарко Кораћ, а у последњем периоду Јово Бакић. Сада јуриша на српски симболични отпор неправди и светским моћницима као директор невладине организације „Урбан Ин“ из Новог Пазара која је основана „да доприноси стварању цивилног друштва и модерних демократских институција у Новом Пазару и санџачком региону“.
Одакле „Урбан Ин“ у Београду? Биће да су демократизовали Нови Пазар и околину, па су се устремили на Београд. Није Аида Ћоровић осмислила хибридни насртај на Србију, она је само одређена да закотрља грудву, а ту су други из Београда и Србије који ће је даље котрљати и од ње направити лавину. Чудан је тај хибридни рат, тешко разумљив, још теже препознатљив. Редовно увијен у дебеле обланде лажног хуманизма, пијетета и борбе за људска права. Он је и званично опасна војна стратегија, а у конкретном случају прва паљба био је напад јајима која је испалила Аида Ћоровић са својим „саборцима“ на мурал генерала Ратка Младића. Ништа се није чуло, а одјекнуло је као најјача бомба – ко то сме у Србији да скрнави портрет српског хероја из Републике Српске?

Као некакав пандан муралу генерала Младића „војници“ Аиде Ћоровић и других актера уличних немира ишарали су цео град знаком „Цвијет Сребренице“, који представљају као симбол „геноцида“ у Сребреници

МЕДИЈСКА ИНФРАСТРУКТУРА Полиција је имала пуне руке посла да заштити ове јајаре од гнева грађана, а они који су задужени „да од грудве направе лавину“ све то су селективно, злонамерно и с лажним коментарима приказали у својим медијима, који су део инфраструктуре за пропагандна дејства у хибридном рату. По њима, полиција је била задужена да штити мурал по сваку цену, док су свом снагом и крајње брутално напали јадне и крхке жене које су мирно протестовале „против фашизма у Србији“. Ништа чудно, све је то део плана – сценарија. Наравно, нису објаснили како су поред „силног полицијског обезбеђења“ успели више пута да прекрече и испрљају мурал. На њихову жалост (или радост што провоцирање сукоба може да се настави), генерал би сваки пут освануо чистији и часнији него што је био до доласка „Урбан Ина“ у Београд.
Такви смо ми Срби; направљеног у инат светским моћницима због њихових лажи, превара и неправде, мало ко је мурал и примећивао на неком зиду неке зграде, а сада смо у стању да изгинемо за њега. Није ни велик, нити уочљив, како мурали треба да изгледају. Искрено, нисмо га ни примећивали иако је већ дуго ту у дну зида, а Аида га је спазила и нанишанила, чак из Новог Пазара.
Како и доликује правом господину, на телевизији Н1 а не на улици где се гурају и хватају за вратове, појавио се и генерал у пензији Благоје Граховац. Наравно, у друштву Аиде Ћоровић, с којом је анализирао „катастрофалну ситуацију у Србији“. Он је ту да најави „устанак српског народа против фашизма“, који је, по његовој „стручној процени“, у Србији нарастао до неиздрживости. Ситуација није наивна, јер он се појављује само када су велике акције у питању. Био је „кртица“ Мила Ђукановића у Генералштабу Војске Србије и Црне Горе, а затим његов саветник, када је овај под контролом Запада реализовао отцепљење Црне Горе од Србије. Он га је саветовао да осамостали Црну Гору и уведе је у НАТО. Био је најнепријатнији члан црногорског тима експерата за поделу имовине војске приликом непотребног и тужног раздвајања. Толико дрзак да су му чланови српског тима на крају рекли: „Дабогда те наше очи никада не виделе.“ Помислио би неко да је он, као заслужан грађанин Црне Горе, данас на црногорском буџету. Не, он је све време у генералској станчини у Београду, и прима српску генералску пензију…

Појавио се и генерал у пензији Благоје Граховац. Ситуација није наивна, јер он се појављује само када су велике акције у питању. Био је „кртица“ Мила Ђукановића у Генералштабу Војске Србије и Црне Горе, а затим и његов саветник, када је овај под контролом Запада реализовао отцепљење Црне Горе од Србије
[restrict] ЗАПАДНИ КУРСЕВИ Створили су се ту и други, неки „самосвесни“ и увек спремни да нанесу штету својој држави, али и мобилисани „војници“ за вођење хибридног рата који раде за новац и по инструкцијама. И у хибридном рату, као и у конвенционалном, постоје „пси рата“, добро увежбани и добро плаћени. Они се нису ваљали по блату и вукли кладе да би овладали војним вештинама, него су стицали друге – манипулација масом, ширење лажи, гласина и дезинформација и организовање подмуклих иницијатива сличних овом јајарењу. Као уочени таленти за подривање типованих држава (најбоље сопствених) обучени су и утренирани по посебним програмима и „напредним курсевима“ на Западу. Обука је могућа и у амбасадама. Своје знање касније преносе на пробране присталице, и тако јачају своју подривачку снагу. У прошлим „иницијативама“ такви су нам долазили и из иностранства, међутим, питање је да ли су сада потребни јер и домаћих имамо напретек.
А као некакав пандан муралу генерала Младића „војници“ Аиде Ћоровић и других актера уличних немира ишарали су цео град знаком „Цвијет Сребренице“, који представљају као симбол „геноцида“ у Сребреници.
Сами кажу да неће одустати и нападају под паролом „Мурал мора пасти“. Наравно да овде није циљ мурал. Он је само пажљиво одабрано средство да се постигну они прави циљеви хибридних дејстава.

УЛОГА НЕНАДА ЧАНКА „Изазивање немира и сукоба“ је познати метод дестабилизације држава које су мета хибридног рата, и то је циљ и ове акције, али није једини. Покушај медијског компромитовања Србије и српског државног врха увелико тече, преко слика и текстова, па до карикатура, где, на пример, на насловној страни листа „Данас“ на карикатури председник Вучић залива кукасти крст као цвет у саксији.
Фабрикована хибридна пропаганда све може, па и Србију да оптужи да је фашистичка, што заиста личи на ситуацију када би неко Јевреје који су преживели Аушвиц оптужио за фашизам. Интересантно је да су такве оптужбе раније углавном долазиле споља, а сада се пласирају изнутра, преко разних политичко-интересних група и агресивног дела невладиних организација, које можемо препознати као агентуру моћних западних обавештајних служби. Није то случајно тако. Србија више није изолована држава којој се може штошта приписати. Повратила је углед и има динамичну сарадњу са светским и регионалним војним и економским силама које добро познају ситуацију у нашој земљи. Због тога подривање и деструкција морају ићи изнутра, са ослонцем на унутрашње деструктивне снаге. Зато агентуре (по инструкцијама из центара за вођење хибридног рата) најављују сукобе, побуне и устанак, где је крајњи циљ преврат, што ће наравно извана бити максимално подржано и ексклузивно приказано као експлозија воље народа која је до сада силом обуздавана.
Кичма реализације овог плана су унутрашњи сукоби који треба не само да се произведу него и да трају. Зато провокације морају бити жестоке, како би они темпераментнији изашли на улицу да се обрачунају с провокаторима. Да буду толико испровоцирани да на обрачуну инсистирају данима.
Присталице ЛСВ-а и Ненада Чанка показали су до које мере та изазивачка дрскост може да иде. Наравно, и они су префарбали мурал генералу Ратку Младићу у Новом Саду, али провокација није успела – нема сукоба. Знају ови „унутрашњи“ да је ова ситуација тест и за њих, у смислу ко је у стању а ко није да изазове сукобе и немире, и на кога „странци“ могу убудуће рачунати.
Чанак је зато одлучио да примитивно, али жестоко увреди скоро комплетну нацију. На огромном транспаренту који прекрива целу зграду његове странке пише да је Ратко Младић осуђени ратни злочинац, а испод тога и „Је*ем ја матер њему и ономе коме је он херој“. Рачуна да ће се од толико Срба наћи неко спреман да силом спере увреду, и ето ситуације коју прижељкују. Наравно, оптужиће власт и то ће бити још један доказ да је „режим диктаторски и недемократски“. Каква је то демократија ако се не може опсовати матер комплетној нацији.

Кичма реализације овог плана су унутрашњи сукоби који треба не само да се произведу него и да трају. Зато провокације морају бити жестоке. Присталице ЛСВ-а и Ненада Чанка показали су до које мере та изазивачка дрскост може да иде

ЗЛА НАМЕРА И ДИРЕКТИВА Иначе, Чанку, Аиди Ћоровић и другима једини аргумент да је Ратко Младић злочинац и да је у Сребреници почињен геноцид јесу пресуде Хашког трибунала, за које знамо да су политичке, монтиране, лажне и злонамерне према Србима. Докази према другима, према Хрватима, Бошњацима и Албанцима су игнорисани, склањани и уништавани, а против Срба су измишљани и монтирани, тако да се и кроз пресуде „докаже“ да су само Срби злочинци и да су криви за грађанске ратове, па и за геноцид на Балкану.
Многи грађани Србије питају се како је могуће да странци проналазе Србе који се жестоко боре да докажу ову лажну тврдњу, и тако наносе зло и лажно оптуженим људима, и својој нацији у целини, док остали на Балкану, без изузетка, брину само о својим жртвама и понашају се као да српске жртве на постоје.
Тако и Аида Ћоровић каже: „Мој став је да станем иза свих жртава Сребренице.“ Наравно, српске жртве никада није споменула. Ономе ко зна колико су моћне западне обавештајне службе имале уплива у формирање, и у којој мери су контролисале рад Хашког трибунала, одавно је све јасно.
Зато увежбане констатације провокатора, попут констатације да је неко „осуђен од хашког трибунала и тачка“, нису неразумевање него зла намера и директива. Прљаве монтаже у Хагу толико су провидне да се баш никоме не сме дати право да анализира и критикује пресуде јер би све пало у воду; а поготово се то не сме дозволити онима најстручнијима, попут Гидеона Грајфа из Израела кога данас сматрају највећим светским стручњаком за геноцид. Замислите каква невидљива сила чува хашке монтаже, када је у стању да игнорише чак и његово име.

СТРАТЕГИЈА РАСКРИНКАВАЊА Сваки официр зна – нема планирања одбрамбене операције у оружаном сукобу а да се у оквиру ње не планирају и нападне акције. У хибридном рату, а нарочито када су у питању мале државе изложене хибридним нападима великих сила, то правило не важи.
Бројни су разлози што ми не можемо узвратити и планирати хибридне операције према моћним државама које воде хибридни рат против Србије. Зато је најбоља стратегија раскринкавање и објављивање прљавих акција противника које грађани тешко, или сувише касно, препознају. Да би се ове операције раскринкале, морају се открити на време, најбоље већ у фази планирања и припреме. Наравно да је тако нешто могуће само ако наше тајне службе имају добре оперативне позиције. Штавише, ако се планови хибридних акција открију и обелодане на време, противник је присиљен да од њих одустане.
То се у последње време често дешава, и то је добар знак да су наше службе ојачале, што је веома важно јер су само оне оспособљене за ове хибридне обрачуне.
Поред раскринкавања и благовременог обавештавања, едукација становништва да на време препознају и не наседају на подвале је ефикасна одбрана.
Чини се да су западни стручњаци за хибридно ратовање најзад схватили у чему је проблем у покушајима потчињавања Срба и Србије – то је невероватно богата војна историја и традиција снажног отпора моћницима. На Балкану су само Срби увек пружали оружани (и сваки други) отпор свим светским силама које су покушале да их покоре и упрегну у своје стратешке планове. Та традиција мора се уништити, или бар ослабити.
Због тога „јајаре“ и „пси хибридног рата“ јуришају на наше јунаке и симболе јуначког отпора и одбране. Зато они који су бранили Србију и Српство морају бити не само кажњени него и обешчашћени и понижени, као наук будућим генерацијама. Већ се назире неуспех и ове подривачке иницијативе, а интересантно је како тај неуспех покушава да амортизује страни фактор – Парламентарна скупштина Савета Европе огласила се саопштењем и позвала власти у Србији да уклоне мурал Ратка Младића и предузму оштре мере против величања ратних злочинаца.
Тиме су нам наметнули још једну дилему, а то је – да ли је нама уопште место с њима, ако такво упозорење никада нису послали Хрватској, а шаљу га Србији поводом једне монтиране представе.
[/restrict]

Један коментар

  1. Tоплица

    Тема је овде обрађена величанствено. И све истинито. И преко потребно посрнулом народу, не само због насушне одбране него и због менталног здравља у условима англосаксонског дуговеког немилосрдног силовања. Јер шта је Граховац или овај задригли безочник испод њега него успели примерак једног дугорочног процеса. Тако да нико не може да буде сигуран да се са таквом свешћу неће родити већ његов син или унук. Но колико је у реалном времену на јавној сцени силоватељске пропаганде а колико наших вапаја за освешћивањем ? Каква је перспектива тренутних процеса ? Узети у обзир да се не рађамо, а кид се рађамо, обољевамо снопљем. Што прездрави – пут у Немачку или Шведску . . . Не, ово могу да преокрену само Планетарни процеси ! Ово није Турска окупација. Превелико је зло у питању, и кад прети и кад бомбардује и кад суди и кад се на пресуде позива, туторишући свакодневно. Апсурдно али је извесно да, докле год нам овде мећународну заједједицу буду глумиле једино земље НАТО, нешто стварне слободе имаћемо само онда кад нас бомбардују !

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *