ПСИ ХИБРИДНОГ РАТА

Како прекречити српску војну историју и префарбати традицију отпора моћницима

Наш народ јајарама назива ситне лопове, али ови што су се ових дана појавили и нису тако ситни – покушавају да нам украду мир, стабилност, напредак и углед, и очигледно их је неко добро припремио да закотрљају грудву која ће се претворити у опасну лавину.

„УРБАН ИН“ У БЕОГРАДУ Методе хибридних насртаја на Србију заиста су неисцрпне. Овога пута шачица којекаквих активиста за ово или оно, под маском невладиних организација које финансира страни фактор, добровољно или по задатку, дошла је у Београд да оправда новац који им редовно пристиже. Позвала их је Аида Ћоровић, а камере су забележиле како се грле и љубе као да се дуго нису видели, али се одлично познају.
Аида Ћоровић има богато искуство у политичком раду. На предлог Демократске странке била је посланик у Скупштини Србије (2014. до 2016. године). Била је у Грађанском савезу Весне Пешић, а затим у Социјалдемократској унији коју је некада водио Жарко Кораћ, а у последњем периоду Јово Бакић. Сада јуриша на српски симболични отпор неправди и светским моћницима као директор невладине организације „Урбан Ин“ из Новог Пазара која је основана „да доприноси стварању цивилног друштва и модерних демократских институција у Новом Пазару и санџачком региону“.
Одакле „Урбан Ин“ у Београду? Биће да су демократизовали Нови Пазар и околину, па су се устремили на Београд. Није Аида Ћоровић осмислила хибридни насртај на Србију, она је само одређена да закотрља грудву, а ту су други из Београда и Србије који ће је даље котрљати и од ње направити лавину. Чудан је тај хибридни рат, тешко разумљив, још теже препознатљив. Редовно увијен у дебеле обланде лажног хуманизма, пијетета и борбе за људска права. Он је и званично опасна војна стратегија, а у конкретном случају прва паљба био је напад јајима која је испалила Аида Ћоровић са својим „саборцима“ на мурал генерала Ратка Младића. Ништа се није чуло, а одјекнуло је као најјача бомба – ко то сме у Србији да скрнави портрет српског хероја из Републике Српске?

Као некакав пандан муралу генерала Младића „војници“ Аиде Ћоровић и других актера уличних немира ишарали су цео град знаком „Цвијет Сребренице“, који представљају као симбол „геноцида“ у Сребреници

МЕДИЈСКА ИНФРАСТРУКТУРА Полиција је имала пуне руке посла да заштити ове јајаре од гнева грађана, а они који су задужени „да од грудве направе лавину“ све то су селективно, злонамерно и с лажним коментарима приказали у својим медијима, који су део инфраструктуре за пропагандна дејства у хибридном рату. По њима, полиција је била задужена да штити мурал по сваку цену, док су свом снагом и крајње брутално напали јадне и крхке жене које су мирно протестовале „против фашизма у Србији“. Ништа чудно, све је то део плана – сценарија. Наравно, нису објаснили како су поред „силног полицијског обезбеђења“ успели више пута да прекрече и испрљају мурал. На њихову жалост (или радост што провоцирање сукоба може да се настави), генерал би сваки пут освануо чистији и часнији него што је био до доласка „Урбан Ина“ у Београд.
Такви смо ми Срби; направљеног у инат светским моћницима због њихових лажи, превара и неправде, мало ко је мурал и примећивао на неком зиду неке зграде, а сада смо у стању да изгинемо за њега. Није ни велик, нити уочљив, како мурали треба да изгледају. Искрено, нисмо га ни примећивали иако је већ дуго ту у дну зида, а Аида га је спазила и нанишанила, чак из Новог Пазара.
Како и доликује правом господину, на телевизији Н1 а не на улици где се гурају и хватају за вратове, појавио се и генерал у пензији Благоје Граховац. Наравно, у друштву Аиде Ћоровић, с којом је анализирао „катастрофалну ситуацију у Србији“. Он је ту да најави „устанак српског народа против фашизма“, који је, по његовој „стручној процени“, у Србији нарастао до неиздрживости. Ситуација није наивна, јер он се појављује само када су велике акције у питању. Био је „кртица“ Мила Ђукановића у Генералштабу Војске Србије и Црне Горе, а затим његов саветник, када је овај под контролом Запада реализовао отцепљење Црне Горе од Србије. Он га је саветовао да осамостали Црну Гору и уведе је у НАТО. Био је најнепријатнији члан црногорског тима експерата за поделу имовине војске приликом непотребног и тужног раздвајања. Толико дрзак да су му чланови српског тима на крају рекли: „Дабогда те наше очи никада не виделе.“ Помислио би неко да је он, као заслужан грађанин Црне Горе, данас на црногорском буџету. Не, он је све време у генералској станчини у Београду, и прима српску генералску пензију…

Појавио се и генерал у пензији Благоје Граховац. Ситуација није наивна, јер он се појављује само када су велике акције у питању. Био је „кртица“ Мила Ђукановића у Генералштабу Војске Србије и Црне Горе, а затим и његов саветник, када је овај под контролом Запада реализовао отцепљење Црне Горе од Србије
- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *