ПРЕПРЕКЕ ЗА ПУТИНОВ НОВИ МАНДАТ

Амерички конгрес, влада или председник немају моћ да промене било шта у Русији, а камоли да бирају шефа државе, мада исказују и званично такве иницијативе – а поготово не могу променити Путина

Двојица америчких конгресмена из редова демократа (Стив Коен из Тенесија и Џо Вилсон из Јужне Каролине) поднели су прошле недеље Представничком дому Конгреса предлог резолуције којом траже да Вашингтон не призна Владимира Путина за руског председника, у случају да се он кандидује и победи на изборима 2024. године. Као разлог за овако екстреман став непријатељства према Русији и њеном лидеру, они истичу наводну нелегитимност уставних амандмана усвојених на референдуму и у руском парламенту. Подсетимо, референдум о изменама Устава РФ одржан је у условима епидемије короне од 25. јуна до 1. јула 2020. и за уставне промене гласало је 77,92 одсто изашлих грађана. Променама је, између осталог, усвојено да једно исто лице може да буде бирано за председника Русије највише два пута, чиме је искључена ранија одредба – „узастопно“. Додат је, међутим, амандман прве жене у свемиру и депутата Државне думе Валентине Терешкове да се, пошто је реч о дубокој уставној реформи којом се мења читава структура власти, поништавају сви мандати претходних председника Русије (ово се данас односи на Владимира Путина и Дмитрија Медведева), чиме се стичу услови да њих двојица могу бити изабрани још по два пута за шефа државе.

ОДРЕДБЕ У ФУНКЦИЈИ ЈАЧАЊА РУСКЕ ДРЖАВЕ Уставна реформа захватила је све области живота Русије, између осталог уводећи у Устав појам Бога и руски народ, проглашавајући принцип традиционалне породице и заштите деце од нетрадиционалних утицаја, као и много тога још – укључујући и проглашење првенства националног законодавства над међународним. Измењени су правила, надлежности и функционисање готово свих државних органа Русије, а уведени су и неки нови, попут „мистериозног“ Државног савета. Битно је промењена структура Савета безбедности РФ, као и функционисање и надлежности парламента, владе, председника. Све наведено значајно јача руску државу, пре свега њену отпорност на спољне и унутрашње штетне утицаје, па је право чудо што се „заштитници демократије“ нису раније огласили. Учинили су то сада, наравно циљајући Путина директно, као главног креатора чудесног васкрснућа и обнове Русије као велике силе.
То нас, за тренутак, враћа у пролеће 2011, када је тадашњи амерички потпредседник и данашњи лидер САД Џозеф Бајден хитно допутовао у Москву да „притисне“ Владимира Путина (који је тада био премијер) да не помишља да се кандидује на председничким изборима 2012, јер ће САД то спречити својим методама. Одбио је Путин тада великодушну понуду за председничку функцију, али у Међународном олимпијском комитету, па је добио на јесен исте године револуцију „белих трачица“, с „политичким десперадосом“ Алексејем Наваљним на челу. Нису у САД ни слутили да ће Путин ове догађаје искористити као аргумент за покретање дубоких и далекосежних законских и уставних промена, којима јача државност, самосталност и отпорност на било какве иностране утицаје. Финале тог процеса јесте управо уставни референдум 2020. године и не може се рећи да им Вашингтон није максимално допринео. Исти исход биће и овог пута – притисци споља само ће ојачати руску власт изнутра.
„Представнички дом Конгреса сматра да су амандмани на Устав Руске Федерације из 2020. године били усвојени кршењем закона и међународних обавеза Руске Федерације; одступање о питању ограничења на број председничких мандата које проистиче из ових амандмана јесте нелегитимно и сваки покушај председника Руске Федерације да остане на свом положају по истеку његовог садашњег и последњег мандата, који истиче 7. маја 2024. године, треба да повуче непризнавање од стране САД“, наводи се у нацрту резолуције. Двојица конгресмена позивају се на то да им закључци Московске конференције КЕБС-а из 1991. дају за право да се на овај начин мешају у унутрашње ствари Русије, цитирајући да питања која се тичу људских права, темељних слобода, демократије и владавине закона „јесу питања која представљају непосредни и легитимни интерес за све земље учеснице и не спадају у групу искључиво унутрашњих послова одговарајуће државе“.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *