KANADA – Kulturni genocid

Šta se događalo u crkvenim internatima u Kanadi i da li su Srbi – Indijanci Evrope?

Uzburkale su se kanadska i svetska javnost kada je krajem maja otkriveno 215 dečjih leševa na imanju rezidencijalne škole za Indijance u Kamlupsu u Britanskoj Kolumbiji; a samo nekoliko nedelja nakon ovog skandaloznog otkrića, krajem juna 2021, grupa indijanskih starosedelaca u provinciji Saskačuan otkrila je 751 neobeleženo grobno mesto u blizini zatvorene Indijanske rezidencijalne škole.

IZVINJENJE ŽRTVAMA Kanadski premijer Džastin Trudo zatražio je brže-bolje od pape Franciska da dođe u Kanadu i uputi izvinjenje kanadskim Indijancima zbog uloge Rimokatoličke crkve u vođenju internata za domorodačku decu.
Inače, kanadska savezna vlada zvanično se izvinila žrtvama 2008. zbog onoga što se dogodilo u crkvenim internatima, gde su hiljade dece umrle od bolesti, gladi, hladnoće i zlostavljanja. Premijer Trudo je 2018. priznao „kulturni genocid“ nad indijanskim narodom, ali je izbegao da spomene da su deca ubijana.
U vreme školskog sistema koji je postojao od 1831. do 1996. oko 150.000 dece indijanskih starosedelaca odvojeno je od porodica i prebačeno u crkvene škole. Nadležnost za to im je obezbedila federalna vlada.
Katolička i Anglikanska crkva od polovine 19. veka zajedno s kanadskom državom krenule su u proces „socijalizacije“ Indijanaca. Deca su od 7. godine na silu dovođena u internate, gde su po dolasku bila šišana do glave, dodeljivan im je broj, a o njima su brinuli sveštenici. Bilo im je zabranjeno da koriste maternji jezik, a stariji vršnjaci bili su obučeni da ih tuku ukoliko to ipak učine. U crkvenim internatima većina dece bila je izložena fizičkom, seksualnom i psihološkom nasilju, o čemu svedoče preživeli.
„Preživeli, ali i knjige koje nisu uništene, tvrde da se najmanje 50 odsto malih Indijanaca nije vratilo sa školovanja. Moguće da je više od 60.000 dece umrlo. UN smo prijavili 29 masovnih grobnica dece u nekoliko desetina škola, kao i grobnice čitavih sela skrivene pod ledom Kanade“, ističe Kevin Anet, nekadašnji protestantski sveštenik, teolog i kanadski pisac koji je još davne 1994. prvi javno optužio Kanadu, Rimokatoličku crkvu i britansku krunu za genocid nad Indijancima.

[restrict]

SVAKO DETE (NI)JE VAŽNO Početak novembra biće upamćen i po medijskoj polemici o narandžastoj zastavi „Svako dete je važno“ koju vode Skupština prvih naroda / indijanskih plemena (AFN) i vlada Kanade.
Šefica AFN-a Rozana Arčibald insistirala je da se narandžasta zastava vijori sve dok sva indijanska deca ne budu pronađena i iskopana, imenovana i simbolično ili fizički vraćena u svoju postojbinu uz odgovarajuću ceremoniju.
Vlada je izjavila da će se obratiti Nacionalnom savetu za istinu i pomirenje da pronađe mesto u zoni Parlamenta za podizanje narandžaste zastave.
Da li se ovde radi o političko-medijskoj farsi i o pokušaju da se tačka na strašnu priču o sudbini malih Indijanaca na tlu Kanade stavi jednostavnim podizanjem narandžaste zastave? Njihova sudbina veoma podseća na sudbinu postradale srpske dece tokom Drugog svetskog rata.
Zemlje Zapada, među kojima i Kanada, mahom zatvaraju oči pred događajima u Jasenovcu, gde su srpska deca, baš kao i indijanska – po dolasku u logor razdvajana od majki, a potom bila izložena fizičkom, seksualnom, psihološkom nasilju i na kraju ubijana. Svedočanstva preživele dece iz logora Jasenovac su potresna. „Najstrašnije čega se sećam bili su krici kada su živu decu bacali u peć“; „Samo sam se molio da me odvedu i streljaju, a ne da me zakolju“; „Decu su bacili uvis i dočekali ih na bajonet“…
U zapadnoj javnosti malo je poznato da je u julu 1942. u mestu Jastrebarsko kod Zagreba formiran ustaški koncentracioni logor za decu, jedini takav u Evropi.
Starija srpska pravoslavna deca, uzrasta od 10 do 14 godina, bila su smeštena u zgradama crkvenih ustanova. Tu su ih „prevaspitavali“ u ustašku mladež, učili ih ustaške pesme, mučili i svirepo kažnjavali. Devojčice su uglavnom bile smeštene u tadašnji franjevački samostan. One su terane na rad, ali i na redovnu molitvu i odlaske u crkvu.
Tačan broj stradale srpske dece u ovom logoru ostaje pod znakom pitanja do danas. Ali pod znakom pitanja nije Rimokatolička crkva, i njena prilično aktivna uloga u ovim događajima.

POČAST STRADALIM BOŠNJACIMA Kanadski premijer Trudo nikada nije spomenuo, niti odao počast stradaloj nedužnoj srpskoj deci, niti je pokazao empatiju za teške zločine počinjene nad Srbima u oba svetska rata u kojima smo bili saveznici.
Na sednici Saveta bezbednosti UN 2015. Rusija je uložila veto na britanski predlog rezolucije o Srebrenici. Tadašnji ruski ambasador Vitalij Čurkin je predlog rezolucije nazvao „politički motivisanim“, naglašavajući da „britanski nacrt nije konstruktivan jer optužuje samo jedan narod. Takav pristup je politički motivisan, nije legitiman i ne služi napretku u BiH“. Ali bez obzira na to, kanadski premijer Trudo prošle godine se oglasio i javno odao počast stradalim Bošnjacima u Srebrenici. Premijer se obratio naciji povodom 25. godišnjice „genocida“ u Srebrenici i rekao da su dešavanja iz jula 1995. tamni period istorije koji nikada ne smemo zaboraviti. Između ostalog je izjavio: „Danas i svaki dan moramo razmišljati i učiti iz ovih mračnih perioda ljudske istorije i svi zajedno se moramo suprotstaviti mržnji, netoleranciji i diskriminaciji… Svim Bošnjacima u Kanadi i širom sveta: Kanada je uz vas i danas tuguje sa vama.“
U julu 2019. gradonačelnici kanadskih gradova Toronto, Hamilton, Vindzor i Saskatun su povodom 24. godišnjice zločina u Srebrenici proklamacijama proglasili 11. jul Danom sećanja na genocid u Srebrenici. „Cvet Srebrenice“ instaliran je u Vindzoru i Torontu, kao simbol kulture sećanja da se „najveća stradanja ljudi u Evropi nakon Drugog svetskog rata“ nikada ne zaborave.

CRNO LICE Bilo kako bilo, zvaničnici Kanade ne obaziru se na činjenicu da SB UN nije usvojio rezoluciju o Srebrenici, ali se očajnički trude – s premijerom koji je predvodio brojne neuspešne kandidature Kanade za privremeno članstvo u SB Ujedinjenih nacija – da sednu za glavni sto UN.
Koliko daleko idu u tom pokušaju govore podaci da su prošle godine kao mali znak pažnje nudili razglednice, čokolade i maske za lice s grbom Kanade – a diplomate u Ujedinjenim nacijama dobile su i besplatne karte za koncert kanadske pevačice Selin Dion. A Trudo je tokom 2020. boravio na putovanjima u sklopu lobiranja za privremeno mesto u SB UN, pokušavajući da osigura glasove karipskih i afričkih zemalja.
Kako je poznat po tome što voli da se javno izvinjava, Trudo se 2019. izvinio i braon/crnom čoveku. Naime, on se maskirao 2001 – lice je ofarbao u crno, obukao se u arapsku haljinu, što je prepoznato kao rasizam. U javnosti su osvanule fotografije iz godišnjaka privatne srednje škole „Vest Point Grej akademi“ u Vankuveru, gde je Trudo u to vreme predavao. Aktuelni premijer i vođa liberala izjavio je da (sada) shvata da je njegova odluka da se tako maskira bila rasistička i da zbog toga „duboko žali“. Ali izgleda da afričke i karipske zemlje nisu prihvatile njegovo izvinjenje, pa je lobiranje propalo.

KINA I REPUBLIKA SRPSKA Donji dom parlamenta Kanade u februaru 2021. glasao je i proglasio da se u Kini događa genocid nad više od milion Ujgura u zapadnom regionu Sinđang, ali su premijer Trudo i njegov kabinet bili uzdržani od glasanja. Visoki vladin zvaničnik rekao je da proglašavanje nečega u parlamentu neće dati adekvatne rezultate u Kini i da je zato potrebna saradnja (u satanizaciji Kine) s međunarodnim saveznicima i partnerima. Ovaj zvaničnik je uslovio medije da ostane anoniman.
Ministar inostranih poslova Mark Garno bio je uzdržan kao i ostatak kabineta; ali je u izjavi rekao da bi trebalo pokrenuti kredibilnu međunarodnu istragu kao odgovor Kini za negiranje optužbe o genocidu. „I dalje smo duboko uznemireni užasnim izveštajima o kršenju ljudskih prava u Sinđangu, uključujući korišćenje proizvoljnog pritvora, političko prevaspitavanje, prinudni rad, mučenje i prisilnu sterilizaciju“, rekao je Garno.
Kineski izaslanik u Kanadi poručio je kanadskim parlamentarcima da se ne mešaju u unutrašnje poslove Kine. Zvanična Kina negira bilo kakve zloupotrebe i insistira da su koraci koje je preduzela neophodni za borbu protiv terorizma i separatističkog pokreta.
U junu 2021. nezavisna međunarodna komisija za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992–1995. koju je inicirala Vlada Republike Srpske zaključila je da se u Srebrenici nije dogodio ni pojedinačni zločin genocida, niti genocid uopšte. Komisija je saopštila: da je u Srebrenici stradalo ne više od 3.500 Bošnjaka i 2.000 Srba (i to u ratnim uslovima – dok su deca Indijanaca stradala u periodu mira). Ali predstavnici vlasti u Kanadi nisu komentarisali ovu vest, niti se Trudo oglasio rečima: „Svim Srbima u Kanadi i širom sveta: Kanada je uz vas i danas tuguje sa vama.“
Dok se u Kanadi ne smiruju strasti zbog brojnih problema u vlastitom dvorištu, oni uporno gledaju preko plota u tuđe, čvrsto se držeći svoje liberalne agende. Ostaje da se vidi da li će papa uputiti izvinjenje kanadskim Indijancima zbog uloge koju je Rimokatolička crkva imala u vođenju internata za domorodačku decu; a potom i da li će uslediti izvinjenje Srbima zbog stradanja naše dece širom NDH u kojoj je Rimokatolička crkva bila saučesnik. A posle rata je spasavala i krila ustaške zlikovce…
[/restrict]