КАНАДА – Културни геноцид

Шта се догађало у црквеним интернатима у Канади и да ли су Срби – Индијанци Европе?

Узбуркале су се канадска и светска јавност када је крајем маја откривено 215 дечјих лешева на имању резиденцијалне школе за Индијанце у Камлупсу у Британској Колумбији; а само неколико недеља након овог скандалозног открића, крајем јуна 2021, група индијанских староседелаца у провинцији Саскачуан открила је 751 необележено гробно место у близини затворене Индијанске резиденцијалне школе.

ИЗВИЊЕЊЕ ЖРТВАМА Канадски премијер Џастин Трудо затражио је брже-боље од папе Франциска да дође у Канаду и упути извињење канадским Индијанцима због улоге Римокатоличке цркве у вођењу интерната за домородачку децу.
Иначе, канадска савезна влада званично се извинила жртвама 2008. због онога што се догодило у црквеним интернатима, где су хиљаде деце умрле од болести, глади, хладноће и злостављања. Премијер Трудо је 2018. признао „културни геноцид“ над индијанским народом, али је избегао да спомене да су деца убијана.
У време школског система који је постојао од 1831. до 1996. око 150.000 деце индијанских староседелаца одвојено је од породица и пребачено у црквене школе. Надлежност за то им је обезбедила федерална влада.
Католичка и Англиканска црква од половине 19. века заједно с канадском државом кренуле су у процес „социјализације“ Индијанаца. Деца су од 7. године на силу довођена у интернате, где су по доласку била шишана до главе, додељиван им је број, а о њима су бринули свештеници. Било им је забрањено да користе матерњи језик, а старији вршњаци били су обучени да их туку уколико то ипак учине. У црквеним интернатима већина деце била је изложена физичком, сексуалном и психолошком насиљу, о чему сведоче преживели.
„Преживели, али и књиге које нису уништене, тврде да се најмање 50 одсто малих Индијанаца није вратило са школовања. Могуће да је више од 60.000 деце умрло. УН смо пријавили 29 масовних гробница деце у неколико десетина школа, као и гробнице читавих села скривене под ледом Канаде“, истиче Кевин Анет, некадашњи протестантски свештеник, теолог и канадски писац који је још давне 1994. први јавно оптужио Канаду, Римокатоличку цркву и британску круну за геноцид над Индијанцима.

[restrict]

СВАКО ДЕТЕ (НИ)ЈЕ ВАЖНО Почетак новембра биће упамћен и по медијској полемици о наранџастој застави „Свако дете је важно“ коју воде Скупштина првих народа / индијанских племена (АФН) и влада Канаде.
Шефица АФН-а Розана Арчибалд инсистирала је да се наранџаста застава вијори све док сва индијанска деца не буду пронађена и ископана, именована и симболично или физички враћена у своју постојбину уз одговарајућу церемонију.
Влада је изјавила да ће се обратити Националном савету за истину и помирење да пронађе место у зони Парламента за подизање наранџасте заставе.
Да ли се овде ради о политичко-медијској фарси и о покушају да се тачка на страшну причу о судбини малих Индијанаца на тлу Канаде стави једноставним подизањем наранџасте заставе? Њихова судбина веома подсећа на судбину пострадале српске деце током Другог светског рата.
Земље Запада, међу којима и Канада, махом затварају очи пред догађајима у Јасеновцу, где су српска деца, баш као и индијанска – по доласку у логор раздвајана од мајки, а потом била изложена физичком, сексуалном, психолошком насиљу и на крају убијана. Сведочанства преживеле деце из логора Јасеновац су потресна. „Најстрашније чега се сећам били су крици када су живу децу бацали у пећ“; „Само сам се молио да ме одведу и стрељају, а не да ме закољу“; „Децу су бацили увис и дочекали их на бајонет“…
У западној јавности мало је познато да је у јулу 1942. у месту Јастребарско код Загреба формиран усташки концентрациони логор за децу, једини такав у Европи.
Старија српска православна деца, узраста од 10 до 14 година, била су смештена у зградама црквених установа. Ту су их „преваспитавали“ у усташку младеж, учили их усташке песме, мучили и свирепо кажњавали. Девојчице су углавном биле смештене у тадашњи фрањевачки самостан. Оне су теране на рад, али и на редовну молитву и одласке у цркву.
Тачан број страдале српске деце у овом логору остаје под знаком питања до данас. Али под знаком питања није Римокатоличка црква, и њена прилично активна улога у овим догађајима.

ПОЧАСТ СТРАДАЛИМ БОШЊАЦИМА Канадски премијер Трудо никада није споменуо, нити одао почаст страдалој недужној српској деци, нити је показао емпатију за тешке злочине почињене над Србима у оба светска рата у којима смо били савезници.
На седници Савета безбедности УН 2015. Русија је уложила вето на британски предлог резолуције о Сребреници. Тадашњи руски амбасадор Виталиј Чуркин је предлог резолуције назвао „политички мотивисаним“, наглашавајући да „британски нацрт није конструктиван јер оптужује само један народ. Такав приступ је политички мотивисан, није легитиман и не служи напретку у БиХ“. Али без обзира на то, канадски премијер Трудо прошле године се огласио и јавно одао почаст страдалим Бошњацима у Сребреници. Премијер се обратио нацији поводом 25. годишњице „геноцида“ у Сребреници и рекао да су дешавања из јула 1995. тамни период историје који никада не смемо заборавити. Између осталог је изјавио: „Данас и сваки дан морамо размишљати и учити из ових мрачних периода људске историје и сви заједно се морамо супротставити мржњи, нетолеранцији и дискриминацији… Свим Бошњацима у Канади и широм света: Канада је уз вас и данас тугује са вама.“
У јулу 2019. градоначелници канадских градова Торонто, Хамилтон, Виндзор и Саскатун су поводом 24. годишњице злочина у Сребреници прокламацијама прогласили 11. јул Даном сећања на геноцид у Сребреници. „Цвет Сребренице“ инсталиран је у Виндзору и Торонту, као симбол културе сећања да се „највећа страдања људи у Европи након Другог светског рата“ никада не забораве.

ЦРНО ЛИЦЕ Било како било, званичници Канаде не обазиру се на чињеницу да СБ УН није усвојио резолуцију о Сребреници, али се очајнички труде – с премијером који је предводио бројне неуспешне кандидатуре Канаде за привремено чланство у СБ Уједињених нација – да седну за главни сто УН.
Колико далеко иду у том покушају говоре подаци да су прошле године као мали знак пажње нудили разгледнице, чоколаде и маске за лице с грбом Канаде – а дипломате у Уједињеним нацијама добиле су и бесплатне карте за концерт канадске певачице Селин Дион. А Трудо је током 2020. боравио на путовањима у склопу лобирања за привремено место у СБ УН, покушавајући да осигура гласове карипских и афричких земаља.
Како је познат по томе што воли да се јавно извињава, Трудо се 2019. извинио и браон/црном човеку. Наиме, он се маскирао 2001 – лице је офарбао у црно, обукао се у арапску хаљину, што је препознато као расизам. У јавности су освануле фотографије из годишњака приватне средње школе „Вест Поинт Греј академи“ у Ванкуверу, где је Трудо у то време предавао. Актуелни премијер и вођа либерала изјавио је да (сада) схвата да је његова одлука да се тако маскира била расистичка и да због тога „дубоко жали“. Али изгледа да афричке и карипске земље нису прихватиле његово извињење, па је лобирање пропало.

КИНА И РЕПУБЛИКА СРПСКА Доњи дом парламента Канаде у фебруару 2021. гласао је и прогласио да се у Кини догађа геноцид над више од милион Ујгура у западном региону Синђанг, али су премијер Трудо и његов кабинет били уздржани од гласања. Високи владин званичник рекао је да проглашавање нечега у парламенту неће дати адекватне резултате у Кини и да је зато потребна сарадња (у сатанизацији Кине) с међународним савезницима и партнерима. Овај званичник је условио медије да остане анониман.
Министар иностраних послова Марк Гарно био је уздржан као и остатак кабинета; али је у изјави рекао да би требало покренути кредибилну међународну истрагу као одговор Кини за негирање оптужбе о геноциду. „И даље смо дубоко узнемирени ужасним извештајима о кршењу људских права у Синђангу, укључујући коришћење произвољног притвора, политичко преваспитавање, принудни рад, мучење и присилну стерилизацију“, рекао је Гарно.
Кинески изасланик у Канади поручио је канадским парламентарцима да се не мешају у унутрашње послове Кине. Званична Кина негира било какве злоупотребе и инсистира да су кораци које је предузела неопходни за борбу против тероризма и сепаратистичког покрета.
У јуну 2021. независна међународна комисија за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992–1995. коју је иницирала Влада Републике Српске закључила је да се у Сребреници није догодио ни појединачни злочин геноцида, нити геноцид уопште. Комисија је саопштила: да је у Сребреници страдало не више од 3.500 Бошњака и 2.000 Срба (и то у ратним условима – док су деца Индијанаца страдала у периоду мира). Али представници власти у Канади нису коментарисали ову вест, нити се Трудо огласио речима: „Свим Србима у Канади и широм света: Канада је уз вас и данас тугује са вама.“
Док се у Канади не смирују страсти због бројних проблема у властитом дворишту, они упорно гледају преко плота у туђе, чврсто се држећи своје либералне агенде. Остаје да се види да ли ће папа упутити извињење канадским Индијанцима због улоге коју је Римокатоличка црква имала у вођењу интерната за домородачку децу; а потом и да ли ће уследити извињење Србима због страдања наше деце широм НДХ у којој је Римокатоличка црква била саучесник. А после рата је спасавала и крила усташке зликовце…
[/restrict]