ЦРВЕНА СВЕТЛА

Габријел Ескобар најавио је санкције „лидерима из РС и компанијама које их подржавају“, а министар спољних послова Немачке Хајко Мас поручује како његова земља „неће више усмеравати новац својих пореских обвезника у Српску због њеног активног рада на уништењу БиХ“

Република Српска је, захваљујући подршци Русије и Кине, у Савету безбедности УН добила значајну битку с налогодавцима Кристијана Шмита, што, наравно, не значи да се у даљој борби за очување својих интереса, као и међународног права, неће суочавати с новим атацима западног дела такозване међународне заједнице.

РАМПА НА ИСТ РИВЕРУ Гаулајтер из Баварске желео је да с говорнице на Ист Риверу поднесе извештај о стању у БиХ – у коме је, попут својих претходника, оптужио Бањалуку за безмало све проблеме ове земље, а Милорада Додика у негативном контексту споменуо чак 61 пут – али су га у томе спречили представници Москве и Пекинга у најважнијем органу светске организације. Који су га с правом третирали као приватно лице пошто претходно, због противљења ове две сталне чланице Савета безбедности, изабраник одлазеће немачке канцеларке Ангеле Меркел није добио зелено светло за посао високог представника у некадашњој централној југословенској републици.
С обзиром на то да је претила опасност да силе са Истока ветом онемогуће усвајање резолуције о продужетку мандата ЕУФОР-а (снаге Европске уније) у БиХ, „заштитници Босне“ невољно су се сагласили с компромисним решењем, које, по многим проценама, заправо представља њихов дипломатски пораз. Међународне мировне снаге ће још годину дана остати стациониране у дејтонској творевини, али се зато у усвојеној резолуцији Савета безбедности нигде не спомиње високи представник Кристијан Шмит и институција ОХР-а, на чијим „неоспорним правима“ Запад толико инсистира.
Иако је амбасадор Руске Федерације у Уједињеним нацијама Василиј Небензја упозорио западне „партнере“ како је „свако спољно наметање у БиХ контрапродуктивно“, јасно је да они неће скренути са зацртанога курса. За Вашингтон, Берлин и остале европске савезнике Кристијан Шмит ће, без обзира на мањак легалитета, и даље бити изабрани високи представник од кога се очекује да испуни планиране задатке, а пре свега да „пацификује“ непослушни српски ентитет.
Те намере, чини се, није скривала ни амбасадорка САД на Ист Риверу Линда Томас Гарфилд, која је – изразивши захвалност (за извештај који није усвојен!) и подршку силом наметнутом гувернеру евроатлантске заједнице у Сарајеву – оценила да је „Додиков позив на повлачење РС из заједничке војске и државних институција опасан пут за БиХ и шири регион Западног Балкана“. Од ње смо могли чути и да су поруке српског члана Председништва БиХ „опасна реторика мржње, која мора престати“, а такође је изразила и „забринутост због Додикове најаве новог Устава РС“.

БОНСКА ОВЛАШЋЕЊА А да Кристијан Шмит, ни након шамара који је добио у Њујорку, не намерава да одустане од улоге високог представника који спроводи антисрпску политику, показале су нове претње које је упутио челницима мањег ентитета. Оценивши да „потези вођства босанских Срба поткопавају све кључне институције државе“, изразио је наду да ће „међународни притисак усмерити развој догађаја у разумном смеру“. Упозорио је да се „никако не би смело прећи преко повлачења РС из заједничких оружаних снага“, јер би у случају „настављања деградације Дејтонског споразума (на чему, иначе, сам темељно ради!) постојао ризик да се земља распадне“. Уколико, међутим, сви други напори пропадну, Шмит је спреман да употреби своја „бонска овлашћења“, која за сада држи у фиоци, и примерно казни бунтовнике из Бањалуке.
„Та овлашћења имам у фиоци и као сваки добар уговор, добар уговор остаје у тој фиоци. Ако долазе изазови, мора постојати разумевање да су они вероватно део решења“, поручио је човек који сигурно добро зна којим су методама немачки гувернери на окупираним територијама „решавали проблеме“ у Првом и Другом светском рату.
Желећи да покаже да може да функционише и у Републици Српској, Шмит је посетио Бањалуку, где се наравно није састао с представницима власти. Али је зато, нимало случајно, обишао Управу за индиректно опорезивање БиХ, Агенцију за лекове и медицинска средства, као и Агенцију за идентификационе документе, евиденцију и размену података БиХ. Пошто је РС одлучила да рад ових агенција врати у своју надлежност (20. октобра је већ усвојен закон о формирању ентитетске Агенције за лекове), не треба да чуди што је лажни високи представник – како је саопштио ОХР – „приликом посете трима кључним државним институцијама смештеним у Бањалуци дао своју подршку и исказао уважавање за значајан посао које оне обављају за све грађане БиХ“.

ДОДИК И ЕСКОБАР Шмитов саборац из Вашингтона на послу стварања „функционалне Босне“ Габријел Ескобар поново је боравио у Босни и Херцеговини, где се по други пут у кратком временском размаку састао с Милорадом Додиком. Након њихових разговора амерички специјални изасланик за Западни Балкан (који је, иначе, уочи доласка у Сарајево тврдио да Додик „једностраним враћањем надлежности штити своју власт и богатство“) није претио санкцијама већ је поручио да „у БиХ неће бити рата“. Али су зато његову изјаву да би Додик „могао променити мишљење и одустати од својих планова“, неки, попут Мирка Шаровића из опозиционог СДС-а, протумачили као доказ капитулације српског члана Председништва БиХ.
Уследио је брзи деманти најважнијег политичара РС, који је свестан да би одустајање од најављеног враћања надлежности Бањалуци за њега било политичко самоубиство, а прву српску државу западно од Дрине водило ка фактичком нестанку. Најавио је да ће на ванредној седници Народне скупштине РС крајем новембра (термин седнице је померен због претходног одржавања редовног заседања парламента 24. новембра) бити усвојене информације о пренесеним надлежностима, и да ће влада бити задужена да припреми законе о њиховом враћању мањем ентитету БиХ, а који би требало да ступе на снагу у наредних шест месеци.
Све ово не значи да Додик није био спреман да с Ескобаром разговара о извесним корекцијама, односно о компромисним решењима која суштински не би довела у питање планирано враћање надлежности. Саопштио је да је америчком дипломати понудио „извесне предлоге“ чију садржину, међутим, није открио јавности.

АМЕРИЧКА ПРАВДА С обзиром на то да Вашингтон, према неким проценама, од свих наговештених закона о враћању надлежности РС највише забрињава онај о поновном формирању Војске Републике Српске, врло је могуће да је српски члан Председништва БиХ у дијалогу с Бајденовим изаслаником за Западни Балкан реактивирао своју стару идеју о демилитаризацији дејтонске творевине. Тачније, да је понудио одустајање од враћања у живот Војске РС под условом да у БиХ не буде више никаквих оружаних снага.
Мада би разговори требало да се наставе, тешко је веровати да би Американци били спремни да прихвате демилитаризацију државе коју у својим плановима – и поред тренутног „залеђивања“ овог пројекта – и даље виде као будућу чланицу НАТО-а. Зато не треба искључити могућност да као додатно средство притиска на Бањалуку буде „одлеђен“ пут Босне и Херцеговине у Северноатлантску алијансу, за који се залажу Бошњаци и Хрвати, а одбацује га Република Српска.
Индикативно је да је Ескобар, након Додиковог демантија и одласка у Бањалуку, где се састао с лидерима опозиције Мирком Шаровићем и Браниславом Бореновићем, у интервјуу за босанску државну телевизију вратио на сто свој омиљени адут – санкције. Додуше, великодушно је поручио како овог пута неће бити санкционисана РС „јер су људи у овом региону довољно пропатили“, већ ће се казне односити „на појединце и лидере који морају бити лично одговорни“. На удару „америчке правде“ наћи ће се и компаније које „дају подршку спроводиоцима антидејтонских активности“, што значи да Вашингтон планира да санкционише све фирме за које процени да раде у интересу Републике Српске.

Да ни Немачка у борби за одбрану јединствене Босне неће заостати за прекоатлантским партнером најавио је министар спољних послова берлинске владе у одласку Хајко Мас. Дотични функционер СПД-а саопштио је да његова земља „више неће усмеравати новац пореских обвезника у Републику Српску“, при чему је као разлог за такву меру навео безочну лаж, тврдећи да „РС активно ради на уништењу БиХ као државе“. Мас је обзнанио да се његова влада „о могућим санкцијама појединим политичарима из БиХ (читај Републике Српске!) веома блиско усаглашава с партнерима из Европске уније, али и с Американцима и Британцима“. Из тога се може наслутити да ће се Берлин, уколико не успе да постигне консензус у „европској породици“, решити да с истомишљеницима из Уније, те англоамеричким тандемом, крене у кажњавање непослушних челника мањег ентитета БиХ.
Свестан је, наравно, Милорад Додик претњи које су се надвиле над њим и Републиком Српском, али поручује да ће, и без подршке прозападне опозиције, спровести најављене планове: „Република Српска ће узети све надлежности које јој по Уставу БиХ припадају, и партије које преузимају одговорност за то имају план и редослед потеза. Пошто су руководства СДС-а и ПДП-а капитулирала и пре битке, продала веру за вечеру, сад би био ред да ћуте и не сметају патриотским партијама да одбране РС оловком и руком, храбро и часно. Онако како су је пре 30 година најбољи морали бранити животом.“