CRVENA SVETLA

Gabrijel Eskobar najavio je sankcije „liderima iz RS i kompanijama koje ih podržavaju“, a ministar spoljnih poslova Nemačke Hajko Mas poručuje kako njegova zemlja „neće više usmeravati novac svojih poreskih obveznika u Srpsku zbog njenog aktivnog rada na uništenju BiH“

Republika Srpska je, zahvaljujući podršci Rusije i Kine, u Savetu bezbednosti UN dobila značajnu bitku s nalogodavcima Kristijana Šmita, što, naravno, ne znači da se u daljoj borbi za očuvanje svojih interesa, kao i međunarodnog prava, neće suočavati s novim atacima zapadnog dela takozvane međunarodne zajednice.

RAMPA NA IST RIVERU Gaulajter iz Bavarske želeo je da s govornice na Ist Riveru podnese izveštaj o stanju u BiH – u kome je, poput svojih prethodnika, optužio Banjaluku za bezmalo sve probleme ove zemlje, a Milorada Dodika u negativnom kontekstu spomenuo čak 61 put – ali su ga u tome sprečili predstavnici Moskve i Pekinga u najvažnijem organu svetske organizacije. Koji su ga s pravom tretirali kao privatno lice pošto prethodno, zbog protivljenja ove dve stalne članice Saveta bezbednosti, izabranik odlazeće nemačke kancelarke Angele Merkel nije dobio zeleno svetlo za posao visokog predstavnika u nekadašnjoj centralnoj jugoslovenskoj republici.
S obzirom na to da je pretila opasnost da sile sa Istoka vetom onemoguće usvajanje rezolucije o produžetku mandata EUFOR-a (snage Evropske unije) u BiH, „zaštitnici Bosne“ nevoljno su se saglasili s kompromisnim rešenjem, koje, po mnogim procenama, zapravo predstavlja njihov diplomatski poraz. Međunarodne mirovne snage će još godinu dana ostati stacionirane u dejtonskoj tvorevini, ali se zato u usvojenoj rezoluciji Saveta bezbednosti nigde ne spominje visoki predstavnik Kristijan Šmit i institucija OHR-a, na čijim „neospornim pravima“ Zapad toliko insistira.
Iako je ambasador Ruske Federacije u Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja upozorio zapadne „partnere“ kako je „svako spoljno nametanje u BiH kontraproduktivno“, jasno je da oni neće skrenuti sa zacrtanoga kursa. Za Vašington, Berlin i ostale evropske saveznike Kristijan Šmit će, bez obzira na manjak legaliteta, i dalje biti izabrani visoki predstavnik od koga se očekuje da ispuni planirane zadatke, a pre svega da „pacifikuje“ neposlušni srpski entitet.
Te namere, čini se, nije skrivala ni ambasadorka SAD na Ist Riveru Linda Tomas Garfild, koja je – izrazivši zahvalnost (za izveštaj koji nije usvojen!) i podršku silom nametnutom guverneru evroatlantske zajednice u Sarajevu – ocenila da je „Dodikov poziv na povlačenje RS iz zajedničke vojske i državnih institucija opasan put za BiH i širi region Zapadnog Balkana“. Od nje smo mogli čuti i da su poruke srpskog člana Predsedništva BiH „opasna retorika mržnje, koja mora prestati“, a takođe je izrazila i „zabrinutost zbog Dodikove najave novog Ustava RS“.

BONSKA OVLAŠĆENJA A da Kristijan Šmit, ni nakon šamara koji je dobio u Njujorku, ne namerava da odustane od uloge visokog predstavnika koji sprovodi antisrpsku politiku, pokazale su nove pretnje koje je uputio čelnicima manjeg entiteta. Ocenivši da „potezi vođstva bosanskih Srba potkopavaju sve ključne institucije države“, izrazio je nadu da će „međunarodni pritisak usmeriti razvoj događaja u razumnom smeru“. Upozorio je da se „nikako ne bi smelo preći preko povlačenja RS iz zajedničkih oružanih snaga“, jer bi u slučaju „nastavljanja degradacije Dejtonskog sporazuma (na čemu, inače, sam temeljno radi!) postojao rizik da se zemlja raspadne“. Ukoliko, međutim, svi drugi napori propadnu, Šmit je spreman da upotrebi svoja „bonska ovlašćenja“, koja za sada drži u fioci, i primerno kazni buntovnike iz Banjaluke.
„Ta ovlašćenja imam u fioci i kao svaki dobar ugovor, dobar ugovor ostaje u toj fioci. Ako dolaze izazovi, mora postojati razumevanje da su oni verovatno deo rešenja“, poručio je čovek koji sigurno dobro zna kojim su metodama nemački guverneri na okupiranim teritorijama „rešavali probleme“ u Prvom i Drugom svetskom ratu.
Želeći da pokaže da može da funkcioniše i u Republici Srpskoj, Šmit je posetio Banjaluku, gde se naravno nije sastao s predstavnicima vlasti. Ali je zato, nimalo slučajno, obišao Upravu za indirektno oporezivanje BiH, Agenciju za lekove i medicinska sredstva, kao i Agenciju za identifikacione dokumente, evidenciju i razmenu podataka BiH. Pošto je RS odlučila da rad ovih agencija vrati u svoju nadležnost (20. oktobra je već usvojen zakon o formiranju entitetske Agencije za lekove), ne treba da čudi što je lažni visoki predstavnik – kako je saopštio OHR – „prilikom posete trima ključnim državnim institucijama smeštenim u Banjaluci dao svoju podršku i iskazao uvažavanje za značajan posao koje one obavljaju za sve građane BiH“.

DODIK I ESKOBAR Šmitov saborac iz Vašingtona na poslu stvaranja „funkcionalne Bosne“ Gabrijel Eskobar ponovo je boravio u Bosni i Hercegovini, gde se po drugi put u kratkom vremenskom razmaku sastao s Miloradom Dodikom. Nakon njihovih razgovora američki specijalni izaslanik za Zapadni Balkan (koji je, inače, uoči dolaska u Sarajevo tvrdio da Dodik „jednostranim vraćanjem nadležnosti štiti svoju vlast i bogatstvo“) nije pretio sankcijama već je poručio da „u BiH neće biti rata“. Ali su zato njegovu izjavu da bi Dodik „mogao promeniti mišljenje i odustati od svojih planova“, neki, poput Mirka Šarovića iz opozicionog SDS-a, protumačili kao dokaz kapitulacije srpskog člana Predsedništva BiH.
Usledio je brzi demanti najvažnijeg političara RS, koji je svestan da bi odustajanje od najavljenog vraćanja nadležnosti Banjaluci za njega bilo političko samoubistvo, a prvu srpsku državu zapadno od Drine vodilo ka faktičkom nestanku. Najavio je da će na vanrednoj sednici Narodne skupštine RS krajem novembra (termin sednice je pomeren zbog prethodnog održavanja redovnog zasedanja parlamenta 24. novembra) biti usvojene informacije o prenesenim nadležnostima, i da će vlada biti zadužena da pripremi zakone o njihovom vraćanju manjem entitetu BiH, a koji bi trebalo da stupe na snagu u narednih šest meseci.
Sve ovo ne znači da Dodik nije bio spreman da s Eskobarom razgovara o izvesnim korekcijama, odnosno o kompromisnim rešenjima koja suštinski ne bi dovela u pitanje planirano vraćanje nadležnosti. Saopštio je da je američkom diplomati ponudio „izvesne predloge“ čiju sadržinu, međutim, nije otkrio javnosti.

AMERIČKA PRAVDA S obzirom na to da Vašington, prema nekim procenama, od svih nagoveštenih zakona o vraćanju nadležnosti RS najviše zabrinjava onaj o ponovnom formiranju Vojske Republike Srpske, vrlo je moguće da je srpski član Predsedništva BiH u dijalogu s Bajdenovim izaslanikom za Zapadni Balkan reaktivirao svoju staru ideju o demilitarizaciji dejtonske tvorevine. Tačnije, da je ponudio odustajanje od vraćanja u život Vojske RS pod uslovom da u BiH ne bude više nikakvih oružanih snaga.
Mada bi razgovori trebalo da se nastave, teško je verovati da bi Amerikanci bili spremni da prihvate demilitarizaciju države koju u svojim planovima – i pored trenutnog „zaleđivanja“ ovog projekta – i dalje vide kao buduću članicu NATO-a. Zato ne treba isključiti mogućnost da kao dodatno sredstvo pritiska na Banjaluku bude „odleđen“ put Bosne i Hercegovine u Severnoatlantsku alijansu, za koji se zalažu Bošnjaci i Hrvati, a odbacuje ga Republika Srpska.
Indikativno je da je Eskobar, nakon Dodikovog demantija i odlaska u Banjaluku, gde se sastao s liderima opozicije Mirkom Šarovićem i Branislavom Borenovićem, u intervjuu za bosansku državnu televiziju vratio na sto svoj omiljeni adut – sankcije. Doduše, velikodušno je poručio kako ovog puta neće biti sankcionisana RS „jer su ljudi u ovom regionu dovoljno propatili“, već će se kazne odnositi „na pojedince i lidere koji moraju biti lično odgovorni“. Na udaru „američke pravde“ naći će se i kompanije koje „daju podršku sprovodiocima antidejtonskih aktivnosti“, što znači da Vašington planira da sankcioniše sve firme za koje proceni da rade u interesu Republike Srpske.

Da ni Nemačka u borbi za odbranu jedinstvene Bosne neće zaostati za prekoatlantskim partnerom najavio je ministar spoljnih poslova berlinske vlade u odlasku Hajko Mas. Dotični funkcioner SPD-a saopštio je da njegova zemlja „više neće usmeravati novac poreskih obveznika u Republiku Srpsku“, pri čemu je kao razlog za takvu meru naveo bezočnu laž, tvrdeći da „RS aktivno radi na uništenju BiH kao države“. Mas je obznanio da se njegova vlada „o mogućim sankcijama pojedinim političarima iz BiH (čitaj Republike Srpske!) veoma blisko usaglašava s partnerima iz Evropske unije, ali i s Amerikancima i Britancima“. Iz toga se može naslutiti da će se Berlin, ukoliko ne uspe da postigne konsenzus u „evropskoj porodici“, rešiti da s istomišljenicima iz Unije, te angloameričkim tandemom, krene u kažnjavanje neposlušnih čelnika manjeg entiteta BiH.
Svestan je, naravno, Milorad Dodik pretnji koje su se nadvile nad njim i Republikom Srpskom, ali poručuje da će, i bez podrške prozapadne opozicije, sprovesti najavljene planove: „Republika Srpska će uzeti sve nadležnosti koje joj po Ustavu BiH pripadaju, i partije koje preuzimaju odgovornost za to imaju plan i redosled poteza. Pošto su rukovodstva SDS-a i PDP-a kapitulirala i pre bitke, prodala veru za večeru, sad bi bio red da ćute i ne smetaju patriotskim partijama da odbrane RS olovkom i rukom, hrabro i časno. Onako kako su je pre 30 godina najbolji morali braniti životom.“