Samoopredeljenje i samopoštovanje

Iako u mnogo čemu ne treba da se ugledamo na njih, kada je reč o samopoštovanju i besprekornom propagiranju sopstvenih interesa i ciljeva, možemo mnogo da naučimo od kosovskih Albanaca. Prošlonedeljni događaji iz Beograda (predstavljanje knjige Kurtijeve supruge), s Jarinja i Brnjaka (nastavak ROSU torture nad Srbima) i iz Prištine (proterivanje Pola Antoana i njegovo stavljanje na spisak nepodobnih) to najbolje dokazuju

Prošle nedelje je u Prištini održano predstavljanje knjige koju je napisala supruga Aleksandra Vučića i u kojoj je razmatrala načine na koji se može izvršiti potpuna reintegracija KiM u pravno-politički sistem Srbije. O knjizi su govorili istaknuti kosovski političari, profesori s prištinskog univerziteta, NVO aktivisti i drugi. U isto vreme, dok se to dešavalo, stotinak kilometara jugoistočno, na teritoriji opštine Preševo, srpska vojska i policija je prebijala Albance, paradirala u punoj ratnoj opremi i izazivala reakciju lokalnog stanovništva koja je, ipak, izostala. A u srpskoj prestonici Bernar-Anri Levi, poznati antisrpski lobista, zadržan je na aerodromu u Beogradu, nije mu omogućen ulazak u našu zemlju zbog višedecenijskog antisrpskog delovanja i ispraćen je prvim avionom nazad odakle je došao. Zvuči nestvarno? Zato što i jeste. Zato što je malo verovatno da se išta od ovoga dogodi u skorijoj budućnosti i u dogledno vreme.
A sada možemo prestati da maštamo i izložiti šta se to zapravo desilo u nedelji za nama. Rite Augestad Knudsen, žena aktuelnog premijera samoproklamovanog „Kosova“ Aljbina Kurtija, predstavila je svoju knjigu u Beogradu. U isto vreme, dok se u Beogradu odvijala ova autošovinistička čajanka, OVK teroristi, u međuvremenu presvučeni u vojne i policijske uniforme, nastavili su da maltretiraju Srbe na severu Kosova, blokirajući prelaze Jarinje i Brnjak, nasilno uklanjajući srpske tablice s automobila, prebijajući Srbe i plašeći ih snajperskim puškama. A u Prištini je na aerodromu zadržan Pol Antoan, jedan od rukovodilaca francuskog „Kolektiva za mir na Kosovu“. Njemu je zabranjen ulazak u „Republiku Kosovo“ zato što, prema rečima kosovskih policajaca, predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost i spoljnopolitičko pozicioniranje ove narko-tvorevine. Stavljen je na njihovu „crvenu listu“ i trajno mu je zabranjen ulazak u ovu paradržavu koja drži u talačkom položaju našu južnu srpsku pokrajinu. [restrict]

SKANDAL U BEOGRADU I SLUČAJ ANTOAN U Beogradu je, dakle, u jeku napetosti na severu Kosova u prijatnoj autošovinističkoj atmosferi promovisana knjiga Kurtijeve supruge Rite Augestad Knudsen pod nazivom „Ideja slobode i samoopredeljenje“. S obzirom na to da je „Samoopredeljenje“ naziv Kurtijeve stranke i upravo lajtmotiv njegovog kompletnog političkog delovanja, moglo bi se zaključiti da dok su u Beogradu domaći samomrzeći Srbi i drugi teoretisali o samoopredeljenju, Kurtijeve siledžije u uniformama su to samoopredeljenje praktikovale. Sinhronizacija na temu ova dva događaja je zaista na impozantnom nivou, poput one iz 2019. godine kada se „slučajno poklopilo“ da je, dok je u Beogradu manje-više neometano trajao festival „Mirdita, dobar dan“, Kosovo i Metohiju zahvatio talas nasilja nad Srbima, njihovom imovinom i crkvom. Dakle, ponovo u Beogradu mirdita u teoriji, na Kosmetu mirdita u praksi.
Bilo kako bilo, ovaj mali atlantistički hepening je organizovao Helsinški odbor za ljudska prava pod rukovodstvom Sonje Biserko, domaćina ovog časnog skupa. Helsinški odbor je ovu knjigu i preveo na srpski jezik, a u diskusiji su učestvovali i direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dragan Đukanović, autorka knjige se okupljenima obratila putem Zum aplikacije, a svoju reč podrške su virtuelnim putem dali i direktor Kosovskog instituta za istraživanja i razvoj (KIPRED) dr Ljuljzim Peci, profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu Nerzuk Ćurak, profesor Pravnog fakulteta u Podgorici i nekadašnji DPS ministar spoljnih poslova Crne Gore Srđan Darmanović. Zaista divna plejada regionalne saradnje.
Dan pre predstavljanja knjige Kurtijeve supruge u Beogradu koja je posvećena samoopredeljenju, u Prištini je promovisana kosovska kultura samopoštovanja na čemu im objektivno možemo pozavideti, jer je na mnogo većem stupnju od naše. Naime, te srede, 23. septembra, na aerodrom u Prištini je iz Ženeve sleteo francuski državljanin Pol Antoan, ali je odmah po sletanju zadržan i nije mu dozvoljen odlazak s aerodroma i boravak u „Republici Kosovo“. Pol Antoan je jedan od osnivača organizacije „Kolektiv za mir na Kosovu“ i prethodnih godina je bio veoma aktivan u promovisanju pitanja Kosova i Metohije u Francuskoj, sa ciljem da se građanima ove zemlje prikaže prava istina o situaciji na KiM. Na francuskim medijima, posebno RT Frans (Russia Today France), aktivno se zalagao za poboljšanje položaja Srba na KiM, i organizator je nekoliko događaja u Parizu, na kojima je Francuze upoznavao sa situacijom i podržao srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji. Imao je bliske kontakte s francuskom narodnom skupštinom, kada je članovima parlamenta objašnjavao situaciju na Balkanu (najčešće o pitanju KiM, ali u poslednje vreme i o situaciji u Crnoj Gori). Njegova je želja da, kao dokazani prijatelj Srbije i Srpske pravoslavne crkve, organizuje sastanak Njegove svetosti patrijarha srpskog Porfirija i francuske delegacije, koja može biti veoma važna obema stranama, pružajući priliku poglavaru SPC da lično predstavi srpske stavove o pitanju KiM relevantnim predstavnicima francuskih političkih i medijskih institucija.
„U sredu, 23. septembra, sleteo sam na prištinski aerodrom i kad sam predavao pasoš kosovskom policajcu, zamolio me je da ga pratim. Izdvojili su me sa strane i postavili mi nekoliko pitanja on i drugi službenik kosovske policije. Nakon tih nekoliko pitanja i otprilike 30 minuta čekanja, isti taj policijski službenik se vratio i obavestio me da sam na crvenoj listi onih kojima nije dozvoljeno da uđu na teritoriju Kosova. Moja prva reakcija je bila da kažem da samo sudija / sudski nalog može da mi zabrani ulazak i da bih zato voleo da me pošalju pred sudiju u Prištini, ali su oni to odbili. Zatim sam pitao razlog zašto sam stavljen na takvu listu za praćenje i nadzor, ali nije mogao/želeo da mi odgovori. Samo mi je predao papir na kom je pisalo da je razlog taj što me smatraju pretnjom po javni red i javnu bezbednost, nacionalnu bezbednost i međunarodne odnose tzv. Kosova. Nakon što sam pročitao saopštenje, rekao sam policajcu da prihvatam ovo, ali sam hteo da me pošalju nazad u centralnu Srbiju, što je on odbio, a dva policajca su me otpratila do aviona i prvog leta za Ženevu“, ispričao je Antoan za „Pečat“.

ZNAČAJ PODRŠKE IZ FRANCUSKE Razlog za proterivanje iz Prištine je njegov angažman u prethodnih nekoliko godina. A on je pozamašan i impozantan, što su prištinske vlasti prepoznale bolje od većine Srba. Naime, organizacija „Kolektiv za mir na Kosovu“ osnovana je pre dve godine, kada je nastala peticija da se u Francuskoj održi javna rasprava o priznanju Kosova i pokrene potencijalno preispitivanje i revidiranje ove odluke. Među potpisnicima su bili Aleksis Trud, profesor geopolitike s univerziteta u Versaju i autor (između ostalih) knjiga „Geopolitika Srbije“ i „Francuska i Srbija–- Vekovi prijateljstva“, Pjer Pean (istaknuti francuski novinar koji je nedavno umro, autor knjige „Kosovo – ’pravedni’ rat za mafijašku državu“), Žak Ogar (penzionisani pukovnik Legije stranaca i komandant francuskih specijalnih snaga tokom ulaska Kfora na Kosovo, a koji je zbog svoje uloge u zaštiti srpskog stanovništva i crkve odlikovan Ordenom Svetog Save), nekoliko političara i drugih francuskih pisaca. Organizaciju je podržao i Pjer Anri Binel, čovek koji je predao planove o bombardovanju uoči agresije našem generalu Jovanu Milanoviću, tada na funkciji oficira za vezu s NATO-om u Briselu. Nekoliko meseci nakon pomenute peticije Anton je imao priliku da organizuje putovanje na Kosovo i Metohiju na pravoslavni Božić 2020. godine s delegacijom francuskih političara, poslanika i senatora, a među njima je bio i istaknuti senator Sebastijan Meran. Nakon toga su se zaputili u Republiku Srpsku, gde su se 9. januara sastali s predsednikom Miloradom Dodikom i pratili paradu povodom Dana Republike Srpske.
Ovaj put je planirano da Antoan vodi posetu-putovanje francuskog predsedničkog kandidata i bivšeg gradonačelnika Rambujea, te bivšeg člana parlamenta Žan-Frederika Poasona na KiM i potom da u povratku posete Beograd. Žan-Frederiku Poasonu ne predviđaju se velike šanse na predsedničkim izborima u Francuskoj 2022. godine, ali radi se o veoma značajnom kandidatu, čiji je cilj objedinjavanje konzervativnih političkih krugova u Francuskoj i uticaj na javnu debatu. On će kao predsednički kandidat u kampanji imati širok pristup medijima, što će iskoristiti i za pokretanje pitanja Kosova i Metohije. Planirano je da ova poseta doprinese povratku pitanja KiM u francusku javnost i medije. Kosovsko pitanje i trenutna pozicija Srbije mogu se povezati s mnogim tačkama o kojima francuski političari trenutno vode raspravu (pitanje islama, terorizma, masovne imigracije, diplomatije i druga značajna unutrašnja francuska pitanja).
Uprkos incidentu na aerodromu u Prištini, putovanje je ostvarilo svoj osnovni cilj i realizovalo se uprkos odsustvu organizatora Pola Antoana. Poason je s ostalim gostima iz Francuske posetio našu južnu pokrajinu, obišao manastir Gračanicu, Visoke Dečane, posetio srpsku enklavu u Velikoj Hoči i tu prespavao, a u povratku posetio i Beograd. Tokom putovanja sastao se sa srpskim političarima na Kosovu, srpskim verskim poglavarima i brojnim lokalnim nevladinim organizacijama i „običnim“ ljudima. O svemu tome je govorio u intervjuu koji je dao za „Večernje novosti“.
Kakve su po(r)uke koje možemo izvući iz ovih događaja? Prva je ta da bilo šta ekvivalentno onome što se desilo u Beogradu s promocijom knjige Kurtijeve supruge nije ni blizu zamislivo u Prištini. I dok s jedne strane možemo biti ponosni na tu svoju otvorenost i toleranciju, koja je često i na našu štetu, treba se paziti da to ne ode u drugu krajnost. Engleski pisac i veliki prijatelj srpskog naroda Gilbert Kit Česterton imao je izreku koja glasi: „Nemoj biti previše otvorenog uma kako ti mozak ne bi ispao napolje.“
I drugo, iako nam naravno nije drago što je Pol Antoan kao dokazani prijatelj srpskog naroda tako prošao na aerodromu u Prištini, ne može se osporiti činjenica da njihove službe i prateća mašinerija o tom pitanju rade svoj posao krajnje efikasno i lociraju „neprijatelje Republike Kosovo“, te im shodno tome zabranjuju ulazak u zemlju. Primeri poput ovog (Arno Gujon, engleski novinar Grejem Filips…) pokazuju da oni mnogo bolje od nas znaju „odakle vetar duva“ i mnogo više vode računa o tome ko i šta priča o njima i deluju u skladu s tim. I to bismo mogli „naučiti“ od njih. Jer jedno je zabraniti ulazak Jadranki Barjaktarević, Jali i Bubi i sličnim pevačima i zabavljačima (što je svakako pohvalno), a nešto sasvim drugo učiniti to isto kada su u pitanju mnogo ozbiljniji i opasniji ljudi čije delovanje nanosi daleko više štete zemlji i narodu o čije se gostoprimstvo neprekidno oglušuju (što je svakako potrebnije i značajnije). Kada to budemo počeli da praktikujemo, moći ćemo reći da ponovo stičemo elementarno kolektivno samopoštovanje.

[/restrict]