Самоопредељење и самопоштовање

Иако у много чему не треба да се угледамо на њих, када је реч о самопоштовању и беспрекорном пропагирању сопствених интереса и циљева, можемо много да научимо од косовских Албанаца. Прошлонедељни догађаји из Београда (представљање књиге Куртијеве супруге), с Јариња и Брњака (наставак РОСУ тортуре над Србима) и из Приштине (протеривање Пола Антоана и његово стављање на списак неподобних) то најбоље доказују

Прошле недеље је у Приштини одржано представљање књиге коју је написала супруга Александра Вучића и у којој је разматрала начине на који се може извршити потпуна реинтеграција КиМ у правно-политички систем Србије. О књизи су говорили истакнути косовски политичари, професори с приштинског универзитета, НВО активисти и други. У исто време, док се то дешавало, стотинак километара југоисточно, на територији општине Прешево, српска војска и полиција је пребијала Албанце, парадирала у пуној ратној опреми и изазивала реакцију локалног становништва која је, ипак, изостала. А у српској престоници Бернар-Анри Леви, познати антисрпски лобиста, задржан је на аеродрому у Београду, није му омогућен улазак у нашу земљу због вишедеценијског антисрпског деловања и испраћен је првим авионом назад одакле је дошао. Звучи нестварно? Зато што и јесте. Зато што је мало вероватно да се ишта од овога догоди у скоријој будућности и у догледно време.
А сада можемо престати да маштамо и изложити шта се то заправо десило у недељи за нама. Рите Аугестад Кнудсен, жена актуелног премијера самопрокламованог „Косова“ Аљбина Куртија, представила је своју књигу у Београду. У исто време, док се у Београду одвијала ова аутошовинистичка чајанка, ОВК терористи, у међувремену пресвучени у војне и полицијске униформе, наставили су да малтретирају Србе на северу Косова, блокирајући прелазе Јариње и Брњак, насилно уклањајући српске таблице с аутомобила, пребијајући Србе и плашећи их снајперским пушкама. А у Приштини је на аеродрому задржан Пол Антоан, један од руководилаца француског „Колектива за мир на Косову“. Њему је забрањен улазак у „Републику Косово“ зато што, према речима косовских полицајаца, представља претњу по националну безбедност и спољнополитичко позиционирање ове нарко-творевине. Стављен је на њихову „црвену листу“ и трајно му је забрањен улазак у ову парадржаву која држи у талачком положају нашу јужну српску покрајину.

[restrict]

СКАНДАЛ У БЕОГРАДУ И СЛУЧАЈ АНТОАН У Београду је, дакле, у јеку напетости на северу Косова у пријатној аутошовинистичкој атмосфери промовисана књига Куртијеве супруге Рите Аугестад Кнудсен под називом „Идеја слободе и самоопредељење“. С обзиром на то да је „Самоопредељење“ назив Куртијеве странке и управо лајтмотив његовог комплетног политичког деловања, могло би се закључити да док су у Београду домаћи самомрзећи Срби и други теоретисали о самоопредељењу, Куртијеве силеџије у униформама су то самоопредељење практиковале. Синхронизација на тему ова два догађаја је заиста на импозантном нивоу, попут оне из 2019. године када се „случајно поклопило“ да је, док је у Београду мање-више неометано трајао фестивал „Мирдита, добар дан“, Косово и Метохију захватио талас насиља над Србима, њиховом имовином и црквом. Дакле, поново у Београду мирдита у теорији, на Космету мирдита у пракси.
Било како било, овај мали атлантистички хепенинг је организовао Хелсиншки одбор за људска права под руководством Соње Бисерко, домаћина овог часног скупа. Хелсиншки одбор је ову књигу и превео на српски језик, а у дискусији су учествовали и директор Форума за етничке односе Душан Јањић, професор Факултета политичких наука у Београду Драган Ђукановић, ауторка књиге се окупљенима обратила путем Зум апликације, а своју реч подршке су виртуелним путем дали и директор Косовског института за истраживања и развој (КИПРЕД) др Љуљзим Пеци, професор Факултета политичких наука у Сарајеву Нерзук Ћурак, професор Правног факултета у Подгорици и некадашњи ДПС министар спољних послова Црне Горе Срђан Дармановић. Заиста дивна плејада регионалне сарадње.
Дан пре представљања књиге Куртијеве супруге у Београду која је посвећена самоопредељењу, у Приштини је промовисана косовска култура самопоштовања на чему им објективно можемо позавидети, јер је на много већем ступњу од наше. Наиме, те среде, 23. септембра, на аеродром у Приштини је из Женеве слетео француски држављанин Пол Антоан, али је одмах по слетању задржан и није му дозвољен одлазак с аеродрома и боравак у „Републици Косово“. Пол Антоан је један од оснивача организације „Колектив за мир на Косову“ и претходних година је био веома активан у промовисању питања Косова и Метохије у Француској, са циљем да се грађанима ове земље прикаже права истина о ситуацији на КиМ. На француским медијима, посебно РТ Франс (Russia Today France), активно се залагао за побољшање положаја Срба на КиМ, и организатор је неколико догађаја у Паризу, на којима је Французе упознавао са ситуацијом и подржао српско становништво на Косову и Метохији. Имао је блиске контакте с француском народном скупштином, када је члановима парламента објашњавао ситуацију на Балкану (најчешће о питању КиМ, али у последње време и о ситуацији у Црној Гори). Његова је жеља да, као доказани пријатељ Србије и Српске православне цркве, организује састанак Његове светости патријарха српског Порфирија и француске делегације, која може бити веома важна обема странама, пружајући прилику поглавару СПЦ да лично представи српске ставове о питању КиМ релевантним представницима француских политичких и медијских институција.
„У среду, 23. септембра, слетео сам на приштински аеродром и кад сам предавао пасош косовском полицајцу, замолио ме је да га пратим. Издвојили су ме са стране и поставили ми неколико питања он и други службеник косовске полиције. Након тих неколико питања и отприлике 30 минута чекања, исти тај полицијски службеник се вратио и обавестио ме да сам на црвеној листи оних којима није дозвољено да уђу на територију Косова. Моја прва реакција је била да кажем да само судија / судски налог може да ми забрани улазак и да бих зато волео да ме пошаљу пред судију у Приштини, али су они то одбили. Затим сам питао разлог зашто сам стављен на такву листу за праћење и надзор, али није могао/желео да ми одговори. Само ми је предао папир на ком је писало да је разлог тај што ме сматрају претњом по јавни ред и јавну безбедност, националну безбедност и међународне односе тзв. Косова. Након што сам прочитао саопштење, рекао сам полицајцу да прихватам ово, али сам хтео да ме пошаљу назад у централну Србију, што је он одбио, а два полицајца су ме отпратила до авиона и првог лета за Женеву“, испричао је Антоан за „Печат“.

ЗНАЧАЈ ПОДРШКЕ ИЗ ФРАНЦУСКЕ Разлог за протеривање из Приштине је његов ангажман у претходних неколико година. А он је позамашан и импозантан, што су приштинске власти препознале боље од већине Срба. Наиме, организација „Колектив за мир на Косову“ основана је пре две године, када је настала петиција да се у Француској одржи јавна расправа о признању Косова и покрене потенцијално преиспитивање и ревидирање ове одлуке. Међу потписницима су били Алексис Труд, професор геополитике с универзитета у Версају и аутор (између осталих) књига „Геополитика Србије“ и „Француска и Србија–- Векови пријатељства“, Пјер Пеан (истакнути француски новинар који је недавно умро, аутор књиге „Косово – ’праведни’ рат за мафијашку државу“), Жак Огар (пензионисани пуковник Легије странаца и командант француских специјалних снага током уласка Кфора на Косово, а који је због своје улоге у заштити српског становништва и цркве одликован Орденом Светог Саве), неколико политичара и других француских писаца. Организацију је подржао и Пјер Анри Бинел, човек који је предао планове о бомбардовању уочи агресије нашем генералу Јовану Милановићу, тада на функцији официра за везу с НАТО-ом у Бриселу. Неколико месеци након поменуте петиције Антон је имао прилику да организује путовање на Косово и Метохију на православни Божић 2020. године с делегацијом француских политичара, посланика и сенатора, а међу њима је био и истакнути сенатор Себастијан Меран. Након тога су се запутили у Републику Српску, где су се 9. јануара састали с председником Милорадом Додиком и пратили параду поводом Дана Републике Српске.
Овај пут је планирано да Антоан води посету-путовање француског председничког кандидата и бившег градоначелника Рамбујеа, те бившег члана парламента Жан-Фредерика Поасона на КиМ и потом да у повратку посете Београд. Жан-Фредерику Поасону не предвиђају се велике шансе на председничким изборима у Француској 2022. године, али ради се о веома значајном кандидату, чији је циљ обједињавање конзервативних политичких кругова у Француској и утицај на јавну дебату. Он ће као председнички кандидат у кампањи имати широк приступ медијима, што ће искористити и за покретање питања Косова и Метохије. Планирано је да ова посета допринесе повратку питања КиМ у француску јавност и медије. Косовско питање и тренутна позиција Србије могу се повезати с многим тачкама о којима француски политичари тренутно воде расправу (питање ислама, тероризма, масовне имиграције, дипломатије и друга значајна унутрашња француска питања).
Упркос инциденту на аеродрому у Приштини, путовање је остварило свој основни циљ и реализовало се упркос одсуству организатора Пола Антоана. Поасон је с осталим гостима из Француске посетио нашу јужну покрајину, обишао манастир Грачаницу, Високе Дечане, посетио српску енклаву у Великој Хочи и ту преспавао, а у повратку посетио и Београд. Током путовања састао се са српским политичарима на Косову, српским верским поглаварима и бројним локалним невладиним организацијама и „обичним“ људима. О свему томе је говорио у интервјуу који је дао за „Вечерње новости“.
Какве су по(р)уке које можемо извући из ових догађаја? Прва је та да било шта еквивалентно ономе што се десило у Београду с промоцијом књиге Куртијеве супруге није ни близу замисливо у Приштини. И док с једне стране можемо бити поносни на ту своју отвореност и толеранцију, која је често и на нашу штету, треба се пазити да то не оде у другу крајност. Енглески писац и велики пријатељ српског народа Гилберт Кит Честертон имао је изреку која гласи: „Немој бити превише отвореног ума како ти мозак не би испао напоље.“
И друго, иако нам наравно није драго што је Пол Антоан као доказани пријатељ српског народа тако прошао на аеродрому у Приштини, не може се оспорити чињеница да њихове службе и пратећа машинерија о том питању раде свој посао крајње ефикасно и лоцирају „непријатеље Републике Косово“, те им сходно томе забрањују улазак у земљу. Примери попут овог (Арно Гујон, енглески новинар Грејем Филипс…) показују да они много боље од нас знају „одакле ветар дува“ и много више воде рачуна о томе ко и шта прича о њима и делују у складу с тим. И то бисмо могли „научити“ од њих. Јер једно је забранити улазак Јадранки Барјактаревић, Јали и Буби и сличним певачима и забављачима (што је свакако похвално), а нешто сасвим друго учинити то исто када су у питању много озбиљнији и опаснији људи чије деловање наноси далеко више штете земљи и народу о чије се гостопримство непрекидно оглушују (што је свакако потребније и значајније). Када то будемо почели да практикујемо, моћи ћемо рећи да поново стичемо елементарно колективно самопоштовање.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *