Opijena država na lekovima za lečenje od lečenja

TV serija „Doupsik”

Trenutno aktuelna TV serija o jednoj od najprofitabilnijih laži američke farmaceutske industrije, „Doupsik”, pokazala je kako gramzivost nekolicine ljudi dovodi do nesagledivih posledica po čitavo društvo i sve njene institucije

Američka VOD (video on demand – video na zahtev) platforma „Hulu“ sve češće nastoji da se nametne i kao vrlo ozbiljan saučesnik u proizvodnji originalnog igranog programa. Posle nekoliko solidnih dokaza za njihovo važno prisustvo u ovom sve zasićenijem segmentu televizijske proizvodnje s one strane okeana, „Hulu“ je svojim pretplatnicima ponudio osmodelnu mini-seriju „Doupsik“ (Dopesick) koja je snimljena po štivu američke novinarke Bet Mejsi, „Doupsik: dileri, lekari i proizvođači lekova“, a uz rediteljsko-autorsku kreativnu podršku i razradu dva veoma komercijalna i kvalitetna TV autora Denija Stronga i Majkla Kueste čiji je minuli rad istinski impozantan. Dakle, intrigantno inicijalno štivo i priča, vrhunski rad na njenoj uverljivoj ekranizaciji i zvezdana glumačka i autorska ekipa izrodili su seriju o kojoj se trenutno priča u superlativima. A tiče se višedecenijskog navodnog lečenja Amerikanaca od bola i strašne, smrtonosne zavisnosti koje to lečenje izaziva kod pacijenata. Naslov „Doupsik“ je termin za nesreću koja paralelno s brojnim drugim sličnim doslovno satire američku naciju, ali i dobar deo zapadnog sveta. Reč je o bolesti odvikavanja („skidanja“) od opijata. To je zapravo ne samo opšteprihvaćeni sleng već i medicinski termin koji se tiče istinske bolesti, jedne od najjezivijih, koja čeka sve one koji se usude da se odvikavaju od teških droga. U ovoj je seriji, naime, detaljno, dokumentaristički precizno i jasno, opisan ceo krug do tančina osmišljenog procesa stvaranja armije teških zavisnika od navodnog leka protiv bolova (čuveni oksikontin), odnosno dirigovane potrebe za opijatom koji je plasiran kao revolucionarni produkt u segmentu opijata koji navodno ne izaziva zavisnost. A što je, dakako, bila teška, pogubna, za hiljade ljudi smrtonosna laž.

Revolucionarni opijat

Priča ponuđena u seriji se zaista dešavala u Americi na prelomu prošlog i ovog veka, a odnosila se na pomenuti „revolucionarni opijat koji ne izaziva zavisnost“, tek je jedna od brojnih sličnih, ali je izuzetno značajna s obzirom na to da je dobila kakav-takav epilog na sudu i da je skrenula pažnju najšire javnosti na laži, cinizam, beskrupuloznost i nemilosrdnu i neutoljivu pohlepu proizvođača lekova. U ovom slučaju je opisan proces stvaranja prevare od strane jedne porodice koja je posedovala profitabilnu i otud na sve načine moćnu farmaceutsku kompaniju „Perdju farma“, jevrejske (razume se!) familije Sakler, koja je stvorila ovaj „lek“ i do danas na njemu zaradila, kažu, preko 35 milijardi dolara! Ali je stvorila, zapravo omogućila je stvaranje, i dalje pogubne opoidne krize u Americi koja odnosi oko 150 hiljada života godišnje! Zapravo, to je vrlo umerena procena, kao i to da je direktno i još više indirektno ovaj smrtonosni proizvod prouzrokovao materijalnu štetu od barem nekoliko milijardi dolara. I ta je procena skromna pošto ima upućenih koji tvrde da je iznos daleko veći i da se radi o desetinama milijardi dolara.
Amerika je, međutim, daleko veću štetu nego što su izgubljeni životi ili onu izraženu u novcu doživela potpunim urušavanjem čitavog sistema, od onog na kome su počivali njeni ionako krhki moralni kodovi, do sistema državnih institucija uključujući i one najviše, najvažnije, pravosudne. Saklerovi, ali i njihovi sledbenici i saučesnici u stvaranju opijatske krize, baš kao što to čine i mafijaši, udruženim naporima stvorili su sebi neiscrpno tržište koje će neprestano zahtevati veću količinu njihovog proizvoda, „lek svih lekova“, „smrtnog neprijatelja bola“ ili revolucionarnog sredstva na bazi opijata koje ne izaziva zavisnost, kako su sve hvalili i kojim su sve sloganima promovisali svoj proizvod preko trideset godina, obmanjujući struku, politički sistem i laičku javnost, odnosno svoje konzumente. Korumpirali su državu i sve njene institucije, ali i lekare koji su zarad sitnih materijalnih koristi kojima su neprestano obasipani od strane Saklerovih marketinških kobaca prepisivali oksikontin kapom i šakom za sve slučajeve, čak i za obične glavobolje ili zubobolje. Usput su na optužbe da je laž da njihov lek ne izaziva zavisnost odgovarali „studijama“ objavljenim u „ozbiljnim“ stručnim i ne samo stručnim časopisima izbegavajući da kažu da su te studije sami naručivali od „pouzdanih“ i njima vernih stručnjaka, a objavljivani su u izdanjima koje su ili oni osnivali ili finansijski podržavali. Za to vreme, samo tokom prve tri godine prepisivanja oksikontina, u Sjedinjenim Državama je zabeležen rekordni talas takozvane opioidne krize (zavisnost od opioidnih lekova koje prepisuju lekari) u kome su nastale pomenute ogromne materijalne štete u svim slojevima tamošnjeg društva, ali i zastrašujuće veliki broj smrtnih ishoda zloupotrebe ovog opijata koji je postao droga broj jedan za ogromnu narkomansku armiju nastalu u opijatskom delirijumu koji je sobom uništavao porodice i pojedince, društvo i državu. A sva ta, sada već i višedecenijska šteta, delo je pohlepe samo jedne porodice. Trojice braće koji su uneli beskrupulozne inovacije u farmaceutskom marketingu kao što to čini karcinom u telu svoje žrtve, metastazičnim štetočinskim učinkom potpuno su devastirali sistem. A da je to baš tako i da nema mesta bilo kakvom politički korektnom pristupu pohlepi njihove kompanije, jeste činjenica da ona i dalje postoji, a da pomenuta braća nisu videla ni dan zatvora, već da i dalje proizvode isti lek s manje-više istom reklamnom podrškom kao u njihovim najboljim danima. A brojni sudski procesi pokrenuti i od strane za njih nadležnih državnih organa, i od strane privatnih lica koja su unesrećena lažima ove kompanije da je njihov proizvod bezbedan i da ne stvara zavisnost završeni su nedavno, neverovatno, poravnanjem!? I to sa značajno umanjenim odštetnim zahtevom tužilaca. Umesto dve hiljade milijardi dolara štete koju su ukupno zahtevali tužioci posle ovog poravnanja, koje u suštini, a što je najgore od svega, znači neku vrstu oprosta ili legalizacije njihovih laži, a svakako opstanak kompanije i dalju proizvodnju istog otrova, oni će morati da plate samo desetak milijardi dolara, što je za Purdju smešna suma.

Lečenje poroka još gorim porocima

S druge strane, ova priča ispričana u „Doupsik“ seriji, ili u književnom štivu koje je poslužilo za nju, ima potencijal i za daleko šire sagledavanje načina funkcionisanja farmaceutske industrije (mafije). Jer ono što se poslednje dve godine dešava s pandemijom korone širom sveta, a posebno od kada su se pojavile vakcine, a s njima i, kako se to moderno kaže, narativ o njihovoj bezbednosti i efikasnosti, neverovatno podseća na „revolucionarni“ rad na institucionalizovanju laži „Purdju farme“ ne bi li se tako lakše zaradile milijarde. Iako je reč o komercijalnom igranom programu, serija „Doupsik“ više liči na dokumentarac ne samo o delovanju jedne beskrupulozne kompanije za proizvodnju lekova i pohlepi porodice koja je predvodi već je i priča o nefunkcionisanju društva ogrezlog u porocima i, paradoksalno, njihovom lečenju novim, još gorim, porocima. Odnosno društvu koje inicira, podržava i indukuje upravo ambijent u kome se stvara sve brojniji ljudski otpad, čija je jedina svrha postojanja da budu konzumerski bezumnici s neizlečivim problemima koje zarad ogromnih zarada navodno leče moćne farmaceutske korporacije. I to se odvija u zagrljaju zla koje niko zaista i ne želi da zaustavi. Ljudi koji su krivi za smrt desetine hiljada Amerikanaca, koji su devastirali na hiljade porodica i korumpirali čitavo tamošnje zdravstvo i dalje nesmetano rade glumeći cinično mecene koje u umetnost ulažu ogroman novac, pa čak doniraju sredstva za borbu protiv siromaštva gde god je to neophodno. Mecene su, međutim, narko-dileri kojima država jedino može da udara packe zbog zločina protiv sopstvenog naroda. Kao da je ona, ta država sa svim svojim institucijama na oksikontinu, negde između delirijuma bola i odvikavanja od leka za njegovo lečenje. U „doupsik“ stadijumu.