Опијена држава на лековима за лечење од лечења

ТВ серија „Доупсик”

Тренутно актуелна ТВ серија о једној од најпрофитабилнијих лажи америчке фармацеутске индустрије, „Доупсик”, показала је како грамзивост неколицине људи доводи до несагледивих последица по читаво друштво и све њене институције

Aмеричка VOD (video on demand – видео на захтев) платформа „Хулу“ све чешће настоји да се наметне и као врло озбиљан саучесник у производњи оригиналног играног програма. После неколико солидних доказа за њихово важно присуство у овом све засићенијем сегменту телевизијске производње с оне стране океана, „Хулу“ је својим претплатницима понудио осмоделну мини-серију „Доупсик“ (Dopesick) која је снимљена по штиву америчке новинарке Бет Мејси, „Доупсик: дилери, лекари и произвођачи лекова“, а уз редитељско-ауторску креативну подршку и разраду два веома комерцијална и квалитетна ТВ аутора Денија Стронга и Мајкла Куесте чији је минули рад истински импозантан. Дакле, интригантно иницијално штиво и прича, врхунски рад на њеној уверљивој екранизацији и звездана глумачка и ауторска екипа изродили су серију о којој се тренутно прича у суперлативима. А тиче се вишедеценијског наводног лечења Американаца од бола и страшне, смртоносне зависности које то лечење изазива код пацијената. Наслов „Доупсик“ је термин за несрећу која паралелно с бројним другим сличним дословно сатире америчку нацију, али и добар део западног света. Реч је o болести одвикавања („скидања“) од опијата. То је заправо не само општеприхваћени сленг већ и медицински термин који се тиче истинске болести, једне од најјезивијих, која чека све оне који се усуде да се одвикавају од тешких дрога. У овој је серији, наиме, детаљно, документаристички прецизно и јасно, описан цео круг до танчина осмишљеног процеса стварања армије тешких зависника од наводног лека против болова (чувени оксиконтин), односно дириговане потребе за опијатом који је пласиран као револуционарни продукт у сегменту опијата који наводно не изазива зависност. А што је, дакако, била тешка, погубна, за хиљаде људи смртоносна лаж.

Револуционарни опијат

Прича понуђена у серији се заиста дешавала у Америци на прелому прошлог и овог века, а односила се на поменути „револуционарни опијат који не изазива зависност“, тек је једна од бројних сличних, али је изузетно значајна с обзиром на то да је добила какав-такав епилог на суду и да је скренула пажњу најшире јавности на лажи, цинизам, бескрупулозност и немилосрдну и неутољиву похлепу произвођача лекова. У овом случају је описан процес стварања преваре од стране једне породице која је поседовала профитабилну и отуд на све начине моћну фармацеутску компанију „Пердју фарма“, јеврејске (разуме се!) фамилије Саклер, која је створила овај „лек“ и до данас на њему зарадила, кажу, преко 35 милијарди долара! Али је створила, заправо омогућила је стварање, и даље погубне опоидне кризе у Америци која односи око 150 хиљада живота годишње! Заправо, то је врло умерена процена, као и то да је директно и још више индиректно овај смртоносни производ проузроковао материјалну штету од барем неколико милијарди долара. И та је процена скромна пошто има упућених који тврде да је износ далеко већи и да се ради о десетинама милијарди долара.
Америка је, међутим, далеко већу штету него што су изгубљени животи или ону изражену у новцу доживела потпуним урушавањем читавог система, од оног на коме су почивали њени ионако крхки морални кодови, до система државних институција укључујући и оне највише, најважније, правосудне. Саклерови, али и њихови следбеници и саучесници у стварању опијатске кризе, баш као што то чине и мафијаши, удруженим напорима створили су себи неисцрпно тржиште које ће непрестано захтевати већу количину њиховог производа, „лек свих лекова“, „смртног непријатеља бола“ или револуционарног средства на бази опијата које не изазива зависност, како су све хвалили и којим су све слоганима промовисали свој производ преко тридесет година, обмањујући струку, политички систем и лаичку јавност, односно своје конзументе. Корумпирали су државу и све њене институције, али и лекаре који су зарад ситних материјалних користи којима су непрестано обасипани од стране Саклерових маркетиншких кобаца преписивали оксиконтин капом и шаком за све случајеве, чак и за обичне главобоље или зубобоље. Успут су на оптужбе да је лаж да њихов лек не изазива зависност одговарали „студијама“ објављеним у „озбиљним“ стручним и не само стручним часописима избегавајући да кажу да су те студије сами наручивали од „поузданих“ и њима верних стручњака, а објављивани су у издањима које су или они оснивали или финансијски подржавали. За то време, само током прве три године преписивања оксиконтина, у Сједињеним Државама је забележен рекордни талас такозване опиоидне кризе (зависност од опиоидних лекова које преписују лекари) у коме су настале поменуте огромне материјалне штете у свим слојевима тамошњег друштва, али и застрашујуће велики број смртних исхода злоупотребе овог опијата који је постао дрога број један за огромну наркоманску армију насталу у опијатском делиријуму који је собом уништавао породице и појединце, друштво и државу. А сва та, сада већ и вишедеценијска штета, дело је похлепе само једне породице. Тројице браће који су унели бескрупулозне иновације у фармацеутском маркетингу као што то чини карцином у телу своје жртве, метастазичним штеточинским учинком потпуно су девастирали систем. А да је то баш тако и да нема места било каквом политички коректном приступу похлепи њихове компаније, јесте чињеница да она и даље постоји, а да поменута браћа нису видела ни дан затвора, већ да и даље производе исти лек с мање-више истом рекламном подршком као у њиховим најбољим данима. А бројни судски процеси покренути и од стране за њих надлежних државних органа, и од стране приватних лица која су унесрећена лажима ове компаније да је њихов производ безбедан и да не ствара зависност завршени су недавно, невероватно, поравнањем!? И то са значајно умањеним одштетним захтевом тужилаца. Уместо две хиљаде милијарди долара штете коју су укупно захтевали тужиоци после овог поравнања, које у суштини, а што је најгоре од свега, значи неку врсту опроста или легализације њихових лажи, а свакако опстанак компаније и даљу производњу истог отрова, они ће морати да плате само десетак милијарди долара, што је за Пурдју смешна сума.

Лечење порока још горим пороцима

С друге стране, ова прича испричана у „Доупсик“ серији, или у књижевном штиву које је послужило за њу, има потенцијал и за далеко шире сагледавање начина функционисања фармацеутске индустрије (мафије). Јер оно што се последње две године дешава с пандемијом короне широм света, а посебно од када су се појавиле вакцине, а с њима и, како се то модерно каже, наратив о њиховој безбедности и ефикасности, невероватно подсећа на „револуционарни“ рад на институционализовању лажи „Пурдју фарме“ не би ли се тако лакше зарадиле милијарде. Иако је реч о комерцијалном играном програму, серија „Доупсик“ више личи на документарац не само о деловању једне бескрупулозне компаније за производњу лекова и похлепи породице која је предводи већ је и прича о нефункционисању друштва огрезлог у пороцима и, парадоксално, њиховом лечењу новим, још горим, пороцима. Односно друштву које иницира, подржава и индукује управо амбијент у коме се ствара све бројнији људски отпад, чија је једина сврха постојања да буду конзумерски безумници с неизлечивим проблемима које зарад огромних зарада наводно лече моћне фармацеутске корпорације. И то се одвија у загрљају зла које нико заиста и не жели да заустави. Људи који су криви за смрт десетине хиљада Американаца, који су девастирали на хиљаде породица и корумпирали читаво тамошње здравство и даље несметано раде глумећи цинично мецене које у уметност улажу огроман новац, па чак донирају средства за борбу против сиромаштва где год је то неопходно. Мецене су, међутим, нарко-дилери којима држава једино може да удара пацке због злочина против сопственог народа. Као да је она, та држава са свим својим институцијама на оксиконтину, негде између делиријума бола и одвикавања од лека за његово лечење. У „доупсик“ стадијуму.

Један коментар

  1. Америка је сва у раскораку: између онога што прокламује као своје цивилизацијске вредности, и стварности. Од разних “коректности” не виде се више слободе: говора, окупљања, уметничког изражавања…; Промовише терор ЛГБТ популације над огромном већином “стрејт” народа; глумећи хумано друштво, ни не хаје за своју безбројну сиротињу; има врхунске стручњаке у здравству, али здравствене услуге су недоступне маси народа, јер су прескупе; фармацеутска мафија ради шта хоће, недодирљива, заштићена милијардама долара којима корумпира – кога год хоће (узгред: требало би да верујемо њиховим вакцинама Фајзер, Модерна, Џонсон?); слободна штампа само је једна од њихових измишљотина, јер то не постоји; “убише” се од залагања за очување природе, али пуном паром раде на системима које ће је глобално уништити: загревањем јоносфере, ХААРП системима, нанороботима, генетски модификованим биљкама, Г5 … а окривљују краве које испуштају метан као и земље које користе угаљ! – лицемерје без мере и срама. И све то извозе! И громогласно окривљују дежурне кривце за све што само они чине! Усуђују се да некога оптуже за геноцид, а сами су крвавих руку јер су га починили над Индијанцима; они – корисници рада црних робова из Африке! Многе несрећне земље су добро упознале њихове “вредности”. Земљи којој је једини бог новац, а трка за профитом једини мотив за све, која је произвеле патње и смрт милиона људи као колатералну штету “прогреса” и “демократије” коју намеће, правећи маглу над својим отимачинама… Која “лечи” на такав начин да бескрајно обезбеђује нове кориснике својих “лекова”, и профит – чист ужас. Па ко то не види, него се и даље заноси Америком као “обећаном земљом” (можда некад била), слеп је код очију, док се на сопственој кожи, касно, не увери у супротно…
    Србијо! СТОП увозу америчких глупости које служе индоктринацији и поробљавању! Окренимо се српским провереним моралним вредностима – за сопствени спас.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *