Čekajući odluku Evropskog suda

Penzioneri u sporu s državom

Više od 650.000 penzionera u Srbiji od 2014. do 2018. godine ostalo je bez dela pripadajuće penzije, jer je država donela privremeni zakon, da bi se sprovela fiskalna konsolidacija javnih finansija. Ustavni sud Srbije odbio je da odluči da li je taj zakon u skladu s Ustavom. Zbog toga su mnogi penzioneri pokrenuli upravne i parnične postupke

Retkost je da se za svega nekoliko dana u jednu instituciju slije nekoliko (desetina) hiljada pismenih zahteva. To se krajem septembra dogodilo u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (RF PIO), jer je jedno od udruženja građana uzbunilo penzionere da im 30. septembra ističe rok do kojeg mogu da podnesu zahtev za vraćanje zakinutog dela penzije od 2014. do 2018. godine.
U novembru 2014. godine, zbog fiskalne konsolidacije javnih finansija, Zakonom o privremenom uređenju načina isplate penzija, umanjene su penzije iznad 25.000 dinara od 22 do 25 odsto, zavisno od iznosa, a Ustavni sud Srbije odbio je da odlučuje da li je taj zakon u skladu s Ustavom. Zakon je pogodio više od 650.000 penzionera.
Deo penzionera koji je podneo inicijativu za utvrđivanje zakonitosti umanjivanja penzija, nezadovoljan onim što je ponudio Ustavni sud, uputio je predstavku Evropskom sudu. Prve predstavke stigle su u Strazbur još 2015. godine. U narednim godinama povećavao se broj onih koji su smatrali da su im uskraćena prava. U predmetu ,,Žegarac i drugi protiv Srbije“ Evropski sud je objedinio11 predstavki u postupku koji se nalazi u fazi rešavanja. [restrict]

PITANJA VLADI U procesu utvrđivanja svih relevantnih činjenica Evropski sud je uputio zahtev Vladi Republike Srbije da odgovori na nekoliko pitanja, kako bi se ta važna institucija opredelila u odnosu na pokrenute procese. Sud u Strazburu je postavio pitanje usklađenosti Zakona o privremenom uređenju načina isplate penzija iz 2014. godine sa zahtevima Evropske konvencije.
Tokom razmatranja činjenica uzeto je u obzir to da čin smanjenja penzija predstavlja povredu prava na uživanje svojine, jer se penzija, na osnovu Ustava Srbije, smatra ličnom svojinom svakoga penzionera. S tim u vezi posebno osetljivo pravno pitanje je da li je zakon kojim su smanjene penzije bio suprotan Ustavu Republike Srbije. Zamerke se odnose i na to što pomenuti zakon nije bio oročen, jer je u naslovu istaknuta reč ,,privremeni“. Realno je trebalo barem u jednom članu regulisati makar opisno do kada bi mogao da traje taj zakon. Podnosioci predstavke još smatraju da je zakon arbitraran. Ako bi se ta reč ,,prevela“ to znači: izbornosudski, koji presuđuje i postupa prema ličnom nahođenju i svojoj volji, a na to se nadovezuju i odrednice svojevoljan, samovoljan, proizvoljan, približan.
Prema raspoloživim saznanjima je i tvrđenje da je jedno od glavnih pitanja koje je postavljeno državi ‒ da li su od 2014. do 2018. godine penzioneri u Srbiji podneli preveliki teret finansijske konsolidacije. Prisutna je i svojevrsna nepravda na društvenom nivou, to jest u širem kontekstu finansija države. Naime, zaposlenima u javnom sektoru plate su tada smanjene linearno za 10 odsto, a reč je o kategoriji građana koja ima daleko veća mesečna primanja od penzionera. Penzije do 25.000 dinara nisu ,,oporezovane“, a prema mišljenju većine penzionera, kolege s najnižim primanjima su mogle barem simbolično da podrže konsolidaciju državnog budžeta. Penzije između 25.000 i 40.000 dinara, da podsetimo, umanjivane su za 22 odsto. Za one koji su imali veće penzije od 40.000 dinara, taj deo je ,,srubljen“ za 25 odsto.

DESET PENZIJA MANJE Za četiri godine važenja zakona penzioneri su ostali bez osam ili deset penzija (umesto 48, primili su 38 do 40 penzija). To je, bez obzira na visinu penzije, izuzetno veliko opterećenje za porodične budžete. Dakle, penzioneri su podneli izuzetno veliki teret. Uostalom, čelnici državne vlasti mnogo puta do sada u javnosti su pompezno iznosili činjenicu da najveću zaslugu za fiskalnu konsolidaciju državne kase imaju upravo penzioneri i više puta im je iskazana javna zahvalnost.
Da li je država mogla da uskrati neke druge rashode, a da se penzije manje opterete, ostaje za razmišljanje onima koji su, čini se, brzopleto doneli odluku o rigoroznom smanjenju penzija. Izgleda im je najjednostavnije bilo da zavuku ruku u džep penzionera, jer je to sigurna para. Međunarodni monetarni fond je zahtevao samo smanjenje rashodne strane u budžetu, a država je bila u situaciji da odluči kojim korisnicima javnih finansija će smanjiti sredstva.
Penzioneri su tokom rada, dugog okvirno četiri decenije, ulagali u Fond PIO, a penzije su im određene na osnovu ukupno izdvojenih sredstava za te svrhe i na osnovu dužine radnog staža. Zbog toga se, između ostalog, smatra da je penzija imovina građana Srbije trećeg doba. U zemljama zapadne demokratije privatna imovina je svetinja. I niko ne može da dira u svetinju.
Još je jedna činjenica važna kada je reč o privremenom zakonu. On ne sadrži odrednicu da je moguće žaliti se, u kom roku i kojoj instituciji. A to je u pravno uređenoj državi izuzetno važno. Ne treba zanemariti ni činjenicu da su penzioneri, kada su im bez njihove volje umanjena mesečna primanja, zahtevali da im se izda rešenje o smanjenju penzija, ali je RF PIO ostao i gluv i nem.
Bez obzira na domaće sudove koji, i pored goleme argumentacije, nisu dali za pravo penzionerima, država bi svakako trebalo da se opredeli i da kaže hoće li (i može li) penzionerima da nadoknadi oduzet deo imovine. Razume se i da odredi rok i način vraćanja (u novcu, mogućnost da se šteta nadoknadi umanjivanjem računa recimo za električnu energiju ili komunalne usluge ili na neki drugi način). Poslednjih godina zabeležen je rast nacionalnog dohotka po glavi stanovnika, što je uvećalo i bruto društveni proizvod. Značajno je povećan priliv sredstava u budžet, pa je sve više novca za kapitalne objekte, kojima se podstiče razvoj zemlje. Sve ukazuje da bi u dogledno vreme država mogla u ratama, kao što je i uzimala od penzija, da vrati okrnjeni deo penzije. Bilo bi to iskazivanje zahvalnosti i poštovanja prema građanima trećeg doba koji to i zaslužuju. Penzionerima koji budu hteli da se odreknu te razlike u korist države, zarad podrške razvoju zemlje, to bi trebalo omogućiti tako što bi potpisali formalizovanu izjavu.

BANKROT DRŽAVE? Evropski sud je stranama u postupku (država Srbija i 11 objedinjenih podnosilaca predstavki) ostavio rok do 9. februara 2021. godine do kada su mogli da razmotre i sklope poravnanje u ovom postupku, ali do dogovora nije došlo. Ostaje da se u narednim mesecima Evropski sud oglasi odlukom.
Kako navodi poznati ekonomista Zoran Ivošević, za četiri godine koliko je surogat zakon (Zakonom o privremenom uređenju načina isplate penzija) primenjivan, korisnicima penzija je isplaćivano manje nego što im pripada, pa se procenjuje da je država kršeći pravo na njihovu imovinu zajemčenu članom 58 Ustava ostvarila uštedu od oko sto milijardi dinara. Time, međutim, umanjivanje penzija nije prestalo. Ono je nastavljeno po članu 80b Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji glasi: „Izuzetno od člana 80 ovog zakona do dostizanja finansijske održivosti sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, penzije će se usklađivati na način utvrđen propisima kojima se uređuje budžet i budžetski sistem.“ Umanjenja po ovoj odredbi odnosila su se i na korisnike penzije čija visina nije prelazila 25.000 dinara, prema kojima je surogat zakon imao obzira. Novelirana odredba bila je na snazi godinu i po dana, koliko je trajala i budžetska blokada usklađujućeg rasta penzija, tvrdi Ivošević u jednom dnevnom listu.
Zanimljiv je stav profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Dejana Šoškića, inače bivšeg guvernera, koji tvrdi da Srbija nije bila pred bankrotom kada je doneta odluka o umanjenju penzija. Time se negira uporište države da je morala da reaguje onako kako je to učinila.

RAZLIČITI ARŠINI Neki advokati tvrde, imajući u vidu praksu sudova o zastarelosti potraživanja u vezi sa isplatom penzije, po kojoj je bez izuzetka zauzet stav da se radi o šteti, da se primenjuje trogodišnji rok zastarelosti. Po njima zastarelost za ovo potraživanje je počelo da teče od 1. oktobra 2018, od kada je prestao da važi Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija, pa je trogodišnji rok zastarelosti istekao 1. oktobra 2021. godine.
Međutim, značajan deo pravnika ukazuje da će rok o zastarelosti predmeta početi da teče tek od datuma kada Evropski sud bude doneo odluku. Zanimljivo je da su neki advokati ovih dana bili pretrpani zahtevima penzionera da pokrenu postupak, pa su obznanili da zbog nedovoljnih resursa nisu u stanju da prihvate nove klijente.
Rukovodeći se iskustvom vojnih penzionera koji su, minulih godina, u dva navrata dobili spor s državom, advokati će najbolje proći. U nekim slučajevima država je isplaćivala i do tri puta veći iznos od onoga koliko je zakinula vojne penzionere (kamate, sudske takse, nadoknade advokatima, troškovi sudskih izvršilaca). Zbog učinjenog administrativno-pravnog propusta i sledstveno tome značajno većih isplaćenih sredstava u odnosu na osnovni dug, niko od državnih činovnika nije pozvan na odgovornost.
Nade penzionera usmerene su prema Evropskom sudu za ljudska prava. Očekuje se da ta institucija u narednim mesecima, najduže dve godine, zauzme konačan stav o umanjenju penzija u Srbiji od 2014. do 2018. godine. A onda, zavisno od odluke, znaće se da li država Srbija ima obavezu da nadoknadi okrnjeni deo penzija ili to ne mora da učini.
Da li će progovoriti pravda? [/restrict]