Чекајући одлуку Eвропског суда

фото: vlad sargu / unsplash

Пензионери у спору с државом

Више од 650.000 пензионера у Србији од 2014. до 2018. године остало је без дела припадајуће пензије, јер је држава донела привремени закон, да би се спровела фискална консолидација јавних финансија. Уставни суд Србије одбио је да одлучи да ли је тај закон у складу с Уставом. Због тога су многи пензионери покренули управне и парничне поступке

Реткост је да се за свега неколико дана у једну институцију слије неколико (десетина) хиљада писмених захтева. То се крајем септембра догодило у Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање (РФ ПИО), јер је једно од удружења грађана узбунило пензионере да им 30. септембра истиче рок до којег могу да поднесу захтев за враћање закинутог дела пензије од 2014. до 2018. године.
У новембру 2014. године, због фискалне консолидације јавних финансија, Законом о привременом уређењу начина исплате пензија, умањене су пензије изнад 25.000 динара од 22 до 25 одсто, зависно од износа, а Уставни суд Србије одбио је да одлучује да ли је тај закон у складу с Уставом. Закон је погодио више од 650.000 пензионера.
Део пензионера који је поднео иницијативу за утврђивање законитости умањивања пензија, незадовољан оним што је понудио Уставни суд, упутио је представку Европском суду. Прве представке стигле су у Стразбур још 2015. године. У наредним годинама повећавао се број оних који су сматрали да су им ускраћена права. У предмету ,,Жегарац и други против Србије“ Европски суд је објединио11 представки у поступку који се налази у фази решавања. - Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Држава није била пред банкротом 2014. године? Знали би и пензионери – да је била. Није! Зашто је, онда, завучена рука у пензионерски џеп? Чија је то била “блистава” идеја? Полазиште за њу је свакако врло увредљиво могућно мишљење да пензионерима “не треба ништа”, они су стари, могу да носе (пра)стару одећу и обућу, а и не смеју много да једу у тим годинама, итд. а погодни су јер су – стари и безотпорни, немоћни…

    Прво: џарнуто је у личну имовину, стицану у току вишедеценијског рада, одвајањем од зарада; друго: није их нико ни питао да ли пристају да помогну државаи? – која, de facto, има бројне могуће изворе, почев од кресања разноразних (и луксузних) трошкова себи самој (довољно је призвати слику скоро празне скупштинске сале за време заседања, па се запитати: како посланици зарађују своја висока примања (сва); коме они, одсутни, користе? Енормно су преплаћени за онај дан кад се окупе ради гласања – а колико тек има тога што се не види тако јасно) преко наплате било каквог пореза, а тек прогресивног! онима којима се “прелива”па живе луксузно и скупо, незамисливо раји која саставља крај с крајем, ослањајући се, најчешће, и на пензионерски динар… Имало је простора, дакако, али посегнуло се за најлакшим начином. И – ником ништа. Сада се пензионерима “повећавају” пензије, али то није довољно да покрије штету од нелегалне радње, и ГРЕХ!… Дуг треба вратити, уз камате и извињење за тешко огрешење – зар треба чекати неку пресуду (па да све још више кошта)? Зар Уставни суд није одиграо срамну улогу, одбијајући да се меша у свој посао?
    Заиста сматрам да кад Држава хоће нешто да уштеди, прво трба да пође од својих трошкова и бројних привилегија које има, а које имају и своју високу цену – пре него што се обруши на – голоруке пензионере! – људе који су провели радни век стварајући материјална добра ове земље (које је неко, неименован, некажњен, а свима познат, проћердао у личну корист и у корист странаца…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *