Bond je umro, živeo Bond, a možda i Bondica

Film „Nije vreme za umiranje”

Dvadeset peti film iz serijala o britanskom tajnom agentu Džejmsu Bondu, „Nije vreme za umiranje”, koji je upravo započeo svetsku bioskopsku distribuciju je, kažu, kraj jedne epohe u njegovom šest decenija dugom postojanju, a početak nečeg sasvim novog i drugačijeg, politički korektnijeg i prigodnijeg modernim rasnim, polnim i svakim drugim vrednostima takozvanog naprednog društva

Ovih je dana konačno krenuo niz premijera širom sveta, pa i kod nas nove avanture najčuvenijeg filmskog tajnog agenta Džejmsa Bonda. Prikladno ili ne, zove se „Nije vreme za umiranje“. Kada je krajem zime prošle godine krenula kampanja za ovaj film, pa su u okviru nje i naši bilbordi po gradu poručivali da nije vreme za umiranje, a upravo tada razbuktana epidemija korone koja je, uzgred, eto, za godinu i po dana odložila početak bioskopskog života ovog filma, delovalo je da i te kako počinje vreme za umiranje. Bioskopi su tada zatvoreni, a umiranje je prešlo u stvarni svet. Kada stvarnost prestane da liči na film, otvorićemo bioskope – poručivaše tada vlasnici bioskopskih dvorana. Bond je morao da sačeka to vreme. Ono, međutim, još nije došlo. Ali on ipak jeste. A poumiralo se dosta, od korone i koječega drugog zbog korone i svega što je histeriju oko nje pratilo i još uvek to čini.

Prekretnica u šezdeset godina dugom Bondovom životu

Dvadeset peti film s Bondom kao glavnim junakom je i poslednji u kome ga tumači Danijel Krejg. Još jedna prekretnica u šezdeset godina dugom životu ovog junaka što ga čini bez konkurencije najdugovečnijim likom pokretnih sličica ikada. Bond, razume se, i ovoga puta, kao i svaki prethodni put, spasava svet uz mnogo buke, jurnjave, pucnjave, nemogućih prizora na divnim ili manje divnim lokacijama sveta uz obavezno prisustvo divnih ili manje divnih dama koje on uvek uspešno zavodi. Matrica je i dalje ista. I sudeći po odzivu publike koja je u svetu odmah po povratku u bioskope, tamo, naravno, gde je to postalo moguće, od njega napravila veliki hit. Milionski auditorijum i pored antikovid mera je bez straha od zaraze pojurio u bioskope u kojima ih je Bond uverio da ne samo da i dalje ima superjunaka spremnih da bez razmišljanja spasavaju ovaj svet već i da ga je i te kako potrebno spasavati. „Nije vreme za umiranje“, uostalom, poručuje njegov naslov. Teško da je ijedna matrica toliko puta uspešno ponovljena. Ali Bond je „brend. Ekonomski vrlo isplativa „franšiza“ koja je donela milijarde dolara od bioskopa i mnogo više, a i dalje to čini, od prava na televizijska i sva ostala moderna liferovanja filmskog materijala. Uostalom Bond filmovi su još uvek najgledanija televizijska ponuda. Posebno na domaćem, britanskom, terenu. Čak tri od pet najgledanijih filmova koji su emitovani na tamošnjim malim ekranima su filmovi o Bondu. Otuda nije čudno da se i u Velikoj Britaniji i svuda u svetu upravo od filma „Nije vreme za umiranje“ očekuje spas bioskopa i vađenje ozbiljno oštećene bioskopske godine. Tako je Bond postao spasilac (bioskopskog) posla i u stvarnom životu. A da li će u tom uspeti, i dalje je neizvesno. Jeste, recimo, oborio rekord po zaradi u prvom vikendu prikazivanja na Ostrvu, ali je neizvesno da li će njegova dalja distribucija biti jednako uspešna.
Još je važnije pitanje šta posle filma „Nije vreme za umiranje“? To je jedno od najneizvesnijih i najvažnijih filmskih pitanja koje se postavlja od momenta ne samo kada je Krejg obznanio da više ne želi da igra Bonda (mada, ima i onih koji tvrde da su producenti odlučili da ga zamene) iako mu je on donosio po 25 miliona dolara po filmu već i pošto je „novo normalno“ nametnulo drugačija pravila i u distribuciji, ali još više koncepciji rada na filmu i onoga što se u njemu mora promovisati, a što je kod Bonda po novim merilima politički nekorektno. Zapravo, sve što je decenijama činilo lik uglađenog agenta Njenog veličanstva danas je uglavnom neprihvatljivo, prevaziđeno, za osudu. Od merodavnih dušebrižnika i kontrolora svetskog pokreta za novo normalno izvađene su i sve neophodne etike kojim je Bond obložen ne bi li se ocrnio verovatno poslednji bastion staromodne muškosti, bele supremacije, britanskog nacionalizma. Napadnut je kao seksista, ksenofob, homofob, a i previše brutalni ubica koji ne pokazuje dovoljno gnušanja, kajanja i psihičkog preispitivanja tokom obavljanja prljavog posla za koji mu je država dala „dozvolu za ubijanje“. Ima još tih danas tako modernih etiketiranja osoba ili, eto, izmišljenih ali opasno popularnih likova ne bi li se osujetio njihov uticaj na stado, čije je ispiranje ono malo mozgova što imaju u toku. Zato je trenutna prekretnica u Bondovom serijalu zbog promene glumca daleko manje značajna od prekretnice na kojoj se nalazi sam lik tajnog agenta 007: on se naprosto mora uskladiti s tekućim „vrednostima” društva koje će morati da brani.

Smernica onoga što će sigurno doći

Ogromna promena se već dogodila u tekućem filmu. „Nije vreme za umiranje”, naime, donosi crnoputu heroinu umesto pasivne sekretarice s kojom je nadmeno flertovao u svim prethodnim filmovima, a koja je sada u svemu, pa i fizički, ne jednaka s njim već superiorna u odnosu na njega i otuda ga zamenjuje na terenu radeći njegov posao bolje od njega. Sve to ranije nikada nije bio slučaj. A upravo je taj lik smernica onoga što će sigurno doći već u sledećem Bond filmu. Nije još poznato ni ko će biti ispred ni ko iza kamere. Ali su pomenuti čuvari novih vrednosti uveliko uposlili svoje komesare koji su javno preko medija, a iza scene ko zna na koje sve načine, već poručili da publika „želi” novog Bonda, prikladnog modernim „vrednostima”. Dakle, sasvim je izvesno da će biti preispitan njegov pristup ženama po kome je, inače, ovaj lik oduvek bio prepoznatljiv i do te mere uspešno istaknut, odnosno prihvaćen, da se dugo zahvaljujući njemu formirao i lik tipičnog zavodnika-mužjaka u mnogim komercijalnim proizvodima industrije zabave s obe strane okeana. Da će postati trajno inferioran prema „slabijem” polu, to mu ne gine. A zašto ne onda i jedan gej Bond? Koliko bi to veselja ovom naprednom svetu donelo. Ipak, do njega, a na šta se neće dugo čekati, sigurno je da će ovi filmovi značajno biti prefarbani odgovarajuće modernim (crnim) bojama. Zapravo, onim najcenjenijim, razblaženo crnim koje aludiraju da više rase i ne postoje. S druge strane, Bondu će biti nezamislivo da se ponaša nasilnički ili s bilo kakvim omaložavanjem prema suprotnom polu, ali i inače, prema ostalim polovima. Dakle, nema više ciničnih komentara na račun „srećnih” (gej), njegov britanski ponos i navodno ksenofobični patriotizam na kome mu već poduže zameraju takođe će postati stvar zaostale prošlosti. A on sam, Bond, Džejms Bond, možda postane recimo Džina Bond. Dugo se, naime, razmatra ideja da bi novi Bond trebalo da bude žensko. I još kada bi ga igrala neka atraktivna meleskinja! I ta ideja je u igri. A ako ipak ostane muškarac, za sada najveće šanse ima umereno tamnoputi Redži Džin Pejdž, ostrvski glumac poznat po ulogama u nekoliko odgovarajuće rasno naprednim serijama (rimejk „Korena”) ili jednostavno komercijalnih kao što je serija o advokatima „U ime naroda”. Licitiranje imenima za novog Bonda traje godinama. Trenutno ova rasna prekretnica na kojoj se veoma insistira može biti „belougrožena” jedino ako na Bonda pristane poslednjih godina najpopularniji i najcenjeniji engleski glumac Tom Hardi, kome se Bond nudi kao prvoizabranom u poslednje vreme.
Za obožavaoce ovog serijala, obične i neobične (njegovo praćenje i objašnjavanje dobilo je i akademski nivo pošto je Bond već neko vreme tema brojnih akademskih eseja koje razni autori objavljuju u okviru projekta „Kulturni život Džejmsa Bonda”), veoma je značajno i kako će budući filmovi biti usklađeni s aktuelnim najpre političkim zbivanjima jer je upravo to usklađivanje ili njegov izostanak činilo neke od filmova iz serijala boljim od drugih. Naravno da je Bond uvek u prvim redovima za spasavanje sveta, ali kako će to učiniti ako treba da se povede borba protiv, recimo, klimatskih promena ili ovakvih epidemija kao što je tekuća koja mu je ugrozila bioskopsku distribuciju? O tome šta će biti tema novih filmova, ko u njima negativac, a ko će biti angažovan za rad iza kamere (skoro je izvesno da će to morati da bude ženski autor), koje će vrednosti braniti čuveni agent i uopšte kako će on izgledati – zavisiće, možda i odlučujuće, od želja, poslovne politike i sveukupnih afiniteta vlasnika moćnog striming giganta „Amazona”, koji je postao jedan od vlasnika Bond franšize. Oni imaju specifičnu ideju o vođenju posla, najpre produkcije, a koja se sastoji od maksimiziranja potencijala svake franšize. To zovu „filmskim univerzumom”, a zapravo podrazumeva što dugovečnije i politički korektno produžavanje života svakog komercijalnog serijala koji im dođe u ruke. Postoji namera da se iz Bond serijala izvuku neki likovi koji bu u tzv. „spinofu” dobili samostalni filmski ili televizijski život. Da i ne pominjemo tek njihov rigorozni sistem poštovanja i uvođenja novih vrednosti, što podrazumeva izbor članova ekipe svakog njihovog poslovnog projekta po sistemu rasnih i polnih kvota. Kako će gledano samo u tom kontekstu izgledati Bond filmovi u budućnosti, možda je bolje i ne razmišljati. Sva je prilika da će TO biti vreme za umiranje Bonda kakvog smo poznavali i voleli, a novi život za nekog drugog Bonda (Bondicu) koga će nas uz pomoć sile terati da volimo. Bond, zapravo, prestaje da bude zabava, a postaje mnogo više političko sredstvo za preuređivanje društva, pokoravanje „stada” i uvođenje novih pravila civilizacije koju neki pokušavaju da „resetuju” na „mnogo bolje”. I to prilično moćno sredstvo!