Бонд је умро, живео Бонд, а можда и Бондица

Филм „Није време за умирање”

Двадесет пети филм из серијала о британском тајном агенту Џејмсу Бонду, „Није време за умирање”, који је управо започео светску биоскопску дистрибуцију је, кажу, крај једне епохе у његовом шест деценија дугом постојању, а почетак нечег сасвим новог и другачијег, политички коректнијег и пригоднијег модерним расним, полним и сваким другим вредностима такозваног напредног друштва

Ових је дана коначно кренуо низ премијера широм света, па и код нас нове авантуре најчувенијег филмског тајног агента Џејмса Бонда. Прикладно или не, зове се „Није време за умирање“. Када је крајем зиме прошле године кренула кампања за овај филм, па су у оквиру ње и наши билборди по граду поручивали да није време за умирање, а управо тада разбуктана епидемија короне која је, узгред, ето, за годину и по дана одложила почетак биоскопског живота овог филма, деловало је да и те како почиње време за умирање. Биоскопи су тада затворени, а умирање је прешло у стварни свет. Када стварност престане да личи на филм, отворићемо биоскопе – поручиваше тада власници биоскопских дворана. Бонд је морао да сачека то време. Оно, међутим, још није дошло. Али он ипак јесте. А поумирало се доста, од короне и којечега другог због короне и свега што је хистерију око ње пратило и још увек то чини.

Прекретница у шездесет година дугом Бондовом животу

Двадесет пети филм с Бондом као главним јунаком је и последњи у коме га тумачи Данијел Крејг. Још једна прекретница у шездесет година дугом животу овог јунака што га чини без конкуренције најдуговечнијим ликом покретних сличица икада. Бонд, разуме се, и овога пута, као и сваки претходни пут, спасава свет уз много буке, јурњаве, пуцњаве, немогућих призора на дивним или мање дивним локацијама света уз обавезно присуство дивних или мање дивних дама које он увек успешно заводи. Матрица је и даље иста. И судећи по одзиву публике која је у свету одмах по повратку у биоскопе, тамо, наравно, где је то постало могуће, од њега направила велики хит. Милионски аудиторијум и поред антиковид мера је без страха од заразе појурио у биоскопе у којима их је Бонд уверио да не само да и даље има суперјунака спремних да без размишљања спасавају овај свет већ и да га је и те како потребно спасавати. „Није време за умирање“, уосталом, поручује његов наслов. Тешко да је иједна матрица толико пута успешно поновљена. Али Бонд је „бренд. Економски врло исплатива „франшиза“ која је донела милијарде долара од биоскопа и много више, а и даље то чини, од права на телевизијска и сва остала модерна лиферовања филмског материјала. Уосталом Бонд филмови су још увек најгледанија телевизијска понуда. Посебно на домаћем, британском, терену. Чак три од пет најгледанијих филмова који су емитовани на тамошњим малим екранима су филмови о Бонду. Отуда није чудно да се и у Великој Британији и свуда у свету управо од филма „Није време за умирање“ очекује спас биоскопа и вађење озбиљно оштећене биоскопске године. Тако је Бонд постао спасилац (биоскопског) посла и у стварном животу. А да ли ће у том успети, и даље је неизвесно. Јесте, рецимо, оборио рекорд по заради у првом викенду приказивања на Острву, али је неизвесно да ли ће његова даља дистрибуција бити једнако успешна.
Још је важније питање шта после филма „Није време за умирање“? То је једно од најнеизвеснијих и најважнијих филмских питања које се поставља од момента не само када је Крејг обзнанио да више не жели да игра Бонда (мада, има и оних који тврде да су продуценти одлучили да га замене) иако му је он доносио по 25 милиона долара по филму већ и пошто је „ново нормално“ наметнуло другачија правила и у дистрибуцији, али још више концепцији рада на филму и онога што се у њему мора промовисати, а што је код Бонда по новим мерилима политички некоректно. Заправо, све што је деценијама чинило лик углађеног агента Њеног величанства данас је углавном неприхватљиво, превазиђено, за осуду. Од меродавних душебрижника и контролора светског покрета за ново нормално извађене су и све неопходне етике којим је Бонд обложен не би ли се оцрнио вероватно последњи бастион старомодне мушкости, беле супремације, британског национализма. Нападнут је као сексиста, ксенофоб, хомофоб, а и превише брутални убица који не показује довољно гнушања, кајања и психичког преиспитивања током обављања прљавог посла за који му је држава дала „дозволу за убијање“. Има још тих данас тако модерних етикетирања особа или, ето, измишљених али опасно популарних ликова не би ли се осујетио њихов утицај на стадо, чије је испирање оно мало мозгова што имају у току. Зато је тренутна прекретница у Бондовом серијалу због промене глумца далеко мање значајна од прекретнице на којој се налази сам лик тајног агента 007: он се напросто мора ускладити с текућим „вредностима” друштва које ће морати да брани.

Смерница онога што ће сигурно доћи

Огромна промена се већ догодила у текућем филму. „Није време за умирање”, наиме, доноси црнопуту хероину уместо пасивне секретарице с којом је надмено флертовао у свим претходним филмовима, а која је сада у свему, па и физички, не једнака с њим већ супериорна у односу на њега и отуда га замењује на терену радећи његов посао боље од њега. Све то раније никада није био случај. А управо је тај лик смерница онога што ће сигурно доћи већ у следећем Бонд филму. Није још познато ни ко ће бити испред ни ко иза камере. Али су поменути чувари нових вредности увелико упослили своје комесаре који су јавно преко медија, а иза сцене ко зна на које све начине, већ поручили да публика „жели” новог Бонда, прикладног модерним „вредностима”. Дакле, сасвим је извесно да ће бити преиспитан његов приступ женама по коме је, иначе, овај лик одувек био препознатљив и до те мере успешно истакнут, односно прихваћен, да се дуго захваљујући њему формирао и лик типичног заводника-мужјака у многим комерцијалним производима индустрије забаве с обе стране океана. Да ће постати трајно инфериоран према „слабијем” полу, то му не гине. А зашто не онда и један геј Бонд? Колико би то весеља овом напредном свету донело. Ипак, до њега, а на шта се неће дуго чекати, сигурно је да ће ови филмови значајно бити префарбани одговарајуће модерним (црним) бојама. Заправо, оним најцењенијим, разблажено црним које алудирају да више расе и не постоје. С друге стране, Бонду ће бити незамисливо да се понаша насилнички или с било каквим омаложавањем према супротном полу, али и иначе, према осталим половима. Дакле, нема више циничних коментара на рачун „срећних” (геј), његов британски понос и наводно ксенофобични патриотизам на коме му већ подуже замерају такође ће постати ствар заостале прошлости. А он сам, Бонд, Џејмс Бонд, можда постане рецимо Џина Бонд. Дуго се, наиме, разматра идеја да би нови Бонд требало да буде женско. И још када би га играла нека атрактивна мелескиња! И та идеја је у игри. А ако ипак остане мушкарац, за сада највеће шансе има умерено тамнопути Реџи Џин Пејџ, острвски глумац познат по улогама у неколико одговарајуће расно напредним серијама (римејк „Корена”) или једноставно комерцијалних као што је серија о адвокатима „У име народа”. Лицитирање именима за новог Бонда траје годинама. Тренутно ова расна прекретница на којој се веома инсистира може бити „белоугрожена” једино ако на Бонда пристане последњих година најпопуларнији и најцењенији енглески глумац Том Харди, коме се Бонд нуди као првоизабраном у последње време.
За обожаваоце овог серијала, обичне и необичне (његово праћење и објашњавање добило је и академски ниво пошто је Бонд већ неко време тема бројних академских есеја које разни аутори објављују у оквиру пројекта „Културни живот Џејмса Бонда”), веома је значајно и како ће будући филмови бити усклађени с актуелним најпре политичким збивањима јер је управо то усклађивање или његов изостанак чинило неке од филмова из серијала бољим од других. Наравно да је Бонд увек у првим редовима за спасавање света, али како ће то учинити ако треба да се поведе борба против, рецимо, климатских промена или оваквих епидемија као што је текућа која му је угрозила биоскопску дистрибуцију? О томе шта ће бити тема нових филмова, ко у њима негативац, а ко ће бити ангажован за рад иза камере (скоро је извесно да ће то морати да буде женски аутор), које ће вредности бранити чувени агент и уопште како ће он изгледати – зависиће, можда и одлучујуће, од жеља, пословне политике и свеукупних афинитета власника моћног стриминг гиганта „Амазона”, који је постао један од власника Бонд франшизе. Они имају специфичну идеју о вођењу посла, најпре продукције, а која се састоји од максимизирања потенцијала сваке франшизе. То зову „филмским универзумом”, а заправо подразумева што дуговечније и политички коректно продужавање живота сваког комерцијалног серијала који им дође у руке. Постоји намера да се из Бонд серијала извуку неки ликови који бу у тзв. „спинофу” добили самостални филмски или телевизијски живот. Да и не помињемо тек њихов ригорозни систем поштовања и увођења нових вредности, што подразумева избор чланова екипе сваког њиховог пословног пројекта по систему расних и полних квота. Како ће гледано само у том контексту изгледати Бонд филмови у будућности, можда је боље и не размишљати. Сва је прилика да ће ТО бити време за умирање Бонда каквог смо познавали и волели, а нови живот за неког другог Бонда (Бондицу) кога ће нас уз помоћ силе терати да волимо. Бонд, заправо, престаје да буде забава, а постаје много више политичко средство за преуређивање друштва, покоравање „стада” и увођење нових правила цивилизације коју неки покушавају да „ресетују” на „много боље”. И то прилично моћно средство!

Један коментар

  1. Невероватно је чиме се свет замајава! Уз свакојаке нове коректности, од старог Џејмса Бонда – мушкарца хетеро- оријентације, згодног, моћног, храброг, вештог – хоће да направе Бонда-педера! Но Бонд је своју светску славу и популарност стекао на филмсим особинама које красе сваког идеално замишљеног (привлачног) мушкарца. Да ли пропагатори “нових вредности”, забринути за судбину филмског Бонда, замишљају да су мозгови филмске публике довољно препарирани и да је довољно да се појави Бонд-педер, па да похрле у биоскопе? Бонд је био, више није и никад неће бити! Ако од тог филмског лика треба да остане само име, боље је да се окану ћоравог посла! Питање је: и против кога би смео да се бори нови Бонд? Кога да побеђује, спасавајући свет од разних опасности и зала? Којих? Јер, све је заштићено “коректностима” које спутавају баш све.
    Није мене брига за Џејмса Бонда, британску продукцију и биоскопе.. Мене брине стање у мојој земљи где се пелцер којекаквих “коректности” и “нових вредности” убрзано прима. као да нам само то још фали па да будемо комплетно срећни у “врлом новом свету”. У коме нам је прописано шта смемо да мислимо, како смемо да говоримо и у којим оквирима сме да се испољава уметничка креативност, све једнако, па и горе, од разних извиканих репресивних режима. Следећи корак, је, ваљда, преки суд, или суд неке нове инквизиције који ће да кажњавају све оне који се не придржавају прописаних правила нове “демократије”. Да ли је такав живот вредан човека?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *