Svađe pred gostima

Dijalog opozicija – vlast – EU

Ma koliko dijalog vlasti i opozicije išao tempom kreni–stani, približavanje izbora sve stavlja pred svršen čin na koji ni evropski posrednici ne mogu mnogo da utiču, mada izgleda da se i ne trude previše

Izbori u Srbiji su se primakli, ali dijalog o izbornim uslovima je još daleko od svog konačnog oblika. Kako i ne bi kada pregovori teku u tri kolone, a niz dosadašnjih sastanaka više je ukazao na mane i slabosti nekih pregovarača, njihove sujete i surevnjivosti, nego na razborite i razumne argumente. Od prošlih izbora opozicija se dodatno podelila (razišli se Đilas i Jeremić), što je još jedan otežavajući faktor u ovim pregovorima.
U načelu podeljena u „proevropsku“ i „suverenističku“ kolonu, opozicija tako i nastupa u pregovorima s vlašću, s tim da partije koje ne žele evropske posrednike u dijalogu direktno razgovaraju u Skupštini s predstavnicima vladajućih stranaka, u kojima učestvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Štaviše, nekadašnji njegovi ljuti protivnici, koji nisu prezali ni od fizičkih obračuna, poput vođe Dveri Boška Obradovića, sedeli su smerno i razmenjivali argumente. Ovakvo ponašanje ima veze i s neuspehom na prošlim izborima (nisu prešli cenzus).
Na drugoj strani proevropski deo opozicije, uglavnom preko interneta, iz prostorija Delegacije EU u Beogradu, vodio je dijalog o dijalogu s evropskim poslanicima i očekivao da predstavnici Unije obave umesto njih posao i od vlasti izdejstvuju sve ono što bi želeli.
Dok za grupu proevropskih opozicionih partija, koje predvode Stranka slobode i pravde (SSP) Dragana Đilasa i ostatak Demokratske stranke (DS) sa Zoranom Lutovcem na čelu, medijacija Evrope nema alternativu, druga opoziciona strana, koju predvodi nacionalno orijentisana Demokratska stranka Srbije (DSS) čiji predsednik je Miloš Jovanović, čvrsta je u stavu da će nastaviti dijalog jedino bez posredovanja EU.
U ovom pregovaračkom galimatijasu evropski zastupnici izbegavaju snažniju proaktivnu ulogu, skoro do neutralnosti, svodeći je na verbalne poruke, kroz žaljenje što Ivica Dačić vodi odvojene konsultacije s političkim strankama koje ne žele Unijino posredovanje, ali pazeći da se i sami ne upletu previše u srpski izborni igrokaz. Za njih je dijalog „dobrovoljan proces i zasnovan na posvećenosti, volji i sposobnosti učesnika da postignu konsenzus u cilju poboljšanja političke klime uoči sledećih izbora“, piše u saopštenju potpisanom od zastupnika koji u ime EP učestvuju u planiranom međustranačkom dijalogu – Vladimira Bilčika, Tanje Fajon, Knuta Flekenštajna i Eduarda Kukana. [restrict]

VELIKO FINALE Početkom septembra, posle kraće letnje pauze, trebalo je da budu poznati ustupci koje je vlast spremna da napravi o pitanju zahteva opozicije za izborne uslove kroz međustranački dijalog bez stranih posrednika. Ali poslednji sastanak bez stranaca, 15. po redu, otkazan je i nije izvesno da li će do potpisivanja doći na sledećem susretu.
„Stigli smo do velikog finala, vlast je jasno rekla šta je za njih neprihvatljivo, mi smo rekli šta je za nas ključno i bez čega mi ne možemo da potpišemo sporazum“, reći će Boško Obradović novinarima. A to bez čega oni ne mogu podrazumeva da opozicija dobije članove u stalnom sastavu RIK-a, da se formira Nadzorni odbor koji će kontrolisati primenu sporazuma i kompletan izborni i predizborni proces, te da se moraju napraviti konkretni pomaci u sferi medija. Kako je rekao, s takvim pomacima sporazum može da se potpiše, a bez toga „imaćemo veliki problem da ga potpišemo“.
Ni predsednik Pokreta obnove Kraljevine Srbije Žika Gojković ne očekuje da će na sledećem sastanku Radne grupe za međustranački dijalog biti potpisan sporazum između vlasti i opozicije, ali veruje da će opozicija imati priliku tada da vidi komplet predlog najvažnijih promena. Njegov koalicioni partner Miloš Jovanović, predsednik DSS-a, očekuje neku vrstu odgovora na konkretne predloge opozicionih partija kako u poštovanju izbornih prava i otklanjanja pritiska na birače, tako i u smislu poboljšanja medijske slike i pluralizma mišljenja na javnom servisu. „Neophodno je da opozicija bude sposobna da organizuje kontrolu na biračkim mestima i da ne dozvoli bilo kakvu manipulaciju volje građana. Potrebno je da pričamo, a ne da se jurimo po ulicama, da spustimo tenzije i demokratizujemo zemlju. Džentlmenski dogovor je od početka dijaloga da se ne iznose detalji pregovora u javnost, pre nego što se postigne neka vrsta dogovora“, zaključuje Jovanović u izjavi za „Danas“.
Za predstavnicu Zavetnika Milicu Đurđević Stamenkovski „postoje crvene linije koje ne želimo da pređemo i postoje zahtevi koji su za nas presudni i koji će biti ključne stavke u pogledu toga da li ćemo potpisati sporazum“. Navela je i da su Zavetnici imali 10 zahteva, a da je ispunjen jedan. Ipak, kako kaže, ta stranka ne želi da bude remetilački faktor zbog toga i želi kompromis…
U međuvremenu, umesto čvrstih obećanja Vučića i njegove SNS, primećene su sitne i ne baš naglašene promene na RTS-u, a koje su odmah komentarisane kao nešto povoljniji tretman opozicionih lidera. Posle osam godina,na ekranima Javnog servisa pojavio se bivši predsednik Srbije Boris Tadić, vodeći dvadesetminutni dijalog s bivšim koalicionim partnerom Ivicom Dačićem. Isto se može zaključiti i u vezi s pojavljivanjem Zorana Lutovca, lidera onoga što je ostalo od Demokratske stranke.

DOKUMENT IZ BRISELA Daleko jasnija i konkretnija slika izbornih uslova trebalo je da stigne od evroparlamentaraca mada bi se reklo da dokumentom iz Brisela gotovo niko nije zadovoljan. Ni deo opozicije, ni vladajuće stranke i pored pojašnjenja Vladimira Bilčika i Tanje Fajon. Oni u saopštenju sumiraju da radni dokument nije isto što i politički sporazum: „Ovaj dokument pruža moguće orijentacije učesnicima Međustranačkog dijaloga. Ni više ni manje. Međutim, na samim učesnicima dijaloga je da pronađu međusobni dogovor. Naša uloga je da pomažemo na putu ka postizanju takvog sporazuma. Nismo ovde da namećemo stavove ili unapred pripremljena rešenja.“
U predlogu piše i: da se obezbedi ravnopravan pristup medijima, da svi emiteri moraju da se pridržavaju Zakona o javnom informisanju, a kablovski emiteri osiguraju uravnoteženo predstavljanje stavova i vladajućih i opozicionih stranaka, ali i stručnjaka. Da se razmotri usvajanje obavezujućeg pravilnika samo za javne medijske servise i da se formira privremeno nadzorno telo. Da tajnost glasanja mora biti zagarantovana. Transparentnost finansiranja kampanje potrebno je unaprediti. Zbog situacije stvorene bojkotom izbora, za vreme naredne kampanje mogli bi da se imenuju dodatni privremeni članovi RIK-a koje bi odredili učesnici u dijalogu…
Ima spekulacija da su evroparlamentarci u prvoj verziji dokumenta bili eksplicitniji, recimo kod dodatnih članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM) koji bi došli iz civilnog društva, ali to je odbio predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić, koji kopredsedava ovim procesom.
Sve mere u dijalogu trebalo bi sprovesti, navodi se u nacrtu dokumenta, šest meseci pre prvih sledećih izbora. Ukoliko oni budu održani 3. aprila 2022. godine, kako je predložila vlast, ostalo je nešto manje od mesec dana, tačnije do 3. oktobra, kako bi se mere sprovele. Zato je naredni sastanak vlasti i opozicije, uz prisustvo posrednika, zakazan za 17. i 18. septembar.
Vlast je negativno reagovala, iako je predsednik Vučić, navodno, bio bez komentara. Sasvim očekivano, jer se u trgovinu ne ulazi odmah sa ustupcima, a s obzirom na trenutnu poziciju pregovaračkih strana, vlast je u daleko boljoj poziciji od opozicije. Zato ni u kom slučaju neće pristati na zahtev dela opozicije koja učestvuje u međustranačkom dijalogu, bez prisustva stranaca, za razdvajanje predsedničkih, lokalnih i parlamentarnih izbora. Za vlast je neprihvatljiv i zahtev dela opozicije da lideri stranaka ne mogu biti nosioci lista na lokalu, ali je, kako navodi „Danas“, Vučić ipak nešto obećao, a to je da će se lično založiti kod vlasnika privatnih televizija da opozicija dobije bolji tretman u tim medijima.
I njihovi socijalistički partneri dele iste pregovaračke pozicije koje koordiniše njihov predsednik Ivica Dačić kao predsednik Parlamenta. „Mislim da je zakon potpuno jasno definisao kako se biraju članovi RIK-a, ali i dalje ostajem pri tezi koju sam izneo na početku druge faze međustranačkog dijaloga, da mi se čini da prisustvo evroparlamentaraca podstiče pojedine iz opozicije da predlažu i ono što sami ne bi prihvatili da imaju jedan deo odgovornosti“, rekao je ispred SPS-a Đorđe Milićević.

PODELJENA OPOZICIJA Reakcije na nacrt dokumenta koji su predstavnici Evropskog parlamenta uputili partijama što učestvuju u međustranačkom dijalogu su podeljene. Dok jedni smatraju da je ono što je poslato dobar osnov za konkretizaciju rešenja, mada bi još neke stvari trebalo uključiti, drugi ovakav sporazum neće prihvatiti.
Lider Dveri Boško Obradović istakao je da dokument evroparlamentaraca nosi važne teme, ali da je mana što nisu dovoljno precizirane. Naglašava da sve zavisi od toga da li će ove stvari „ostati lepe želje na papiru ili će opozicija imati ulogu u kontroli primene ovog sporazuma“. Cilj Dveri je, kaže, da izvuku maksimum iz oba koloseka dijaloga.
Stranke koje su bojkotovale poslednje izbore na predlog iz Brisela gledaju drugačije. Lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas rekao je da predlog koji su dobili od EP nije prihvatljiv za građane Srbije jer u sebi ne sadrži jasne mehanizme koji bi omogućili poštovanje zakona, čije je sprovođenje, kako kaže, neophodno da bismo imali slobodne izbore, te da takav sporazum SSP neće potpisati.
Nisu ni evroparlamentarci toliko naivni da „zagrizu udicu“ rasprave oko detalja, pa na negativne reakcije dela opozicije, ali i Srpske napredne stranke o međustranačkom dijalogu, Vladimir Bilčik i Tanja Fajon, kao i bivši poslanici u Evropskom parlamentu Knut Flekenštajn i Eduard Kukan, odgovaraju pisanim saopštenjem.
U njemu posrednici napominju da je radni dokument koji je 7. septembra distribuiran učesnicima Međupartijskog dijaloga u Srbiji u suštini dokument za diskusiju za sledeći sastanak planiran za 17. i 18. septembar u Beogradu. Po njihovim rečima, svrha ovakvog dokumenta je da pokuša da fokusira debatu na dve ključne oblasti: medije i izborne uslove, i ukaže na moguće opcije za rešenja.
U ovoj predizbornoj igri, po sistemu „uzimala–davala“, ima mamaca kojima je teško odoleti. Ako je to na prethodnim izborima bio smanjen cenzus sa pet na tri odsto, ovaj put opoziciju „zavode“ beogradski izbori. Naravno, u isto vreme s ostalim jer vlast ne pristaje na njihovo razdvajanje.
Prognoze dela opozicionih partija da bi mogle da osvoje vlast u glavnom gradu Srbije dobile su zamah nakon ispitivanja javnog mnjenja Istraživačkog centra Demostat ovog leta po kojem im birači prvi put posle sedam godina daju šansu.
„Možemo da pobedimo. To svaki dan vidimo na terenu u razgovoru sa građanima“, kaže Mila Popović, predsednica Gradskog odbora SSP u Beogradu, za Radio Slobodna Evropa.
Dakle, izbori odgovaraju svima ma koliko se jogunili i vikali. Posrednici tu mnogo niti pomažu niti odmažu. Oni se ponašaju kao gosti pred kojima se domaćini svađaju. Ništa novo ni za njih, ni za nas.

[/restrict]