Geopolitika vakcina

Kako su medijski rat Zapada protiv „Sputnjika V“ i ideologija neoliberalizma kumovali neuspehu vakcinacije

Kako je moguće da smo svedoci tako rasprostranjene pobune protiv vakcinacije, posebno u Zapadnoj Evropi? Šta je pošlo po zlu do te mere da čak ni najrazvijenije zemlje Zapadne Evrope ne uspevaju da privole na vakcinaciju veliki deo (od 30 pa čak do 40 odsto) svog stanovništva? Da su ova pitanja u žiži pokazuju i komentari u medijima istih tih zemalja, koji grozničavo traže odgovore.
Prema jednom od njih, aktuelna kriza ima klice u događajima koji su se odvili pre tri decenije, od pada Berlinskog zida i završetka Hladnog rata. Tvrdnja na prvi pogled deluje smelo, ali nije bez osnova.

NAMERNA DISKREDITACIJA U suočavanju s pandemijom, zapadne vlade načinile su prvu grešku kada su prećutno aminovale diskriminaciju i neobično dugo odlaganje odobrenja ruskog „Sputnjika V“, ali i kineskih vakcina. Iako i oni koji su vakcinisani tim vakcinama mogu da putuju u države Evropske unije, Evropska agencija za lekove (EMA) i dalje „ne priznaje“ da su bezbedne za upotrebu u EU. Zato je njihov uvoz dozvoljen samo u pojedinim zemljama (Mađarska, Slovačka), pa i tamo iz „krajnje nužde“, jer su zapadni farmaceutski giganti kasnili s dostavom utanačenih doza. Tu činjenicu je notirao i ruski predsednik Vladimir Putin.
„Uprkos namernoj diskreditaciji naše vakcine, sve više zemalja pokazuje interes za njenu upotrebu“, istakao je predsednik Rusije krajem marta ove godine. Ministar zdravlja Mihail Muraško je tada najavio da ekspertski tim evropske agencije EMA već 10. aprila stiže u Rusiju kako bi proverio klinička istraživanja objavljena u uglednoj britanskoj medicinskoj reviji „Lanset“.
Već to je trebalo da otvori vrata „Sputnjiku V“ u države EU i pretvori ga u „prvu vakcinu proizvedenu na Istoku koja ulazi u upotrebu u bloku koji čini 27 država“, izvestio je tada TV kanal „Frans24“. A onda se oglasio komesar za unutrašnje tržište EU Tijeri Breton rečima da „EU nema apsolutno nikakve potrebe za ’Sputnjikom V’“.
Ruski državni fond (RDIF), koji je finansirao istraživanja čiji je rezultat „Sputnjik V“, optužio je Bretona za „očiglednu pristrasnost“ kada je u pitanju ruska vakcina. „Evropljani žele da imaju na raspolaganju paletu bezbednih i efikasnih vakcina, a vi im to niste omogućili“, objavio je RDIF na tviteru.
Usledili su meseci tokom kojih je u EU vladala akutna nestašica vakcina, jer su se njene uzdanice, pre svega proizvod britansko-švedske „Astrazeneke“ – pokazale kao problematične. Uprkos tome EMA uporno odugovlači s izdavanjem dozvole za upotrebu „Sputnjika V“ u državama EU, što je udahnulo novi život teorijama zavere širom kugle zemaljske. Mnogi su, naime, došli na ideju da, ukoliko je na vrhuncu pandemije, kada ljudi u Evropi i Americi umiru kao muve, važniji geopolitički izvor vakcine – onda virus korona možda i nije takav bauk kad je važnija zarada velikih farmaceutskih kompanija od zdravlja nacije.

[restrict]

STRAH OD KONKURENCIJE Da je mašinerija Zapada lansirala perfidnu kampanju protiv ruske vakcine potvrdio je decembra 2020. godine glasnogovornik Kremlja Dmitrij Peskov. Optužio je „pojedine zemlje i njihova velika farmaceutska preduzeća“ da sprečavaju ulazak „Sputnjika V“ na evropsko tržište. Uz napomenu da je „konkurencija jaka“, upozorio je da bi bilo dobro „i fer“ da Brisel dozvoli upotrebu ruske vakcine u državama EU.
Potom je Igor Konašenkov, portparol ruskog Ministarstva odbrane, izjavio da je „strani novac upumpavan u kampanju protiv ’Sputnjika V’“ i da je ruskoj strani poznato koja sredstva i odakle potiču kako bi se diskreditovao „Sputnjik V“ preko „pseudoanalitičkih istraživanja o navodnoj opasnosti“ ruske vakcine, dodavši da „informaciona sabotaža neće štetiti ’Sputnjiku V’“, niti će „povećati lekovitost sličnih stranih vakcina“.
Medije na Zapadu su u međuvremenu preplavili izveštaji čija je crvena nit da „Rusija upotrebljava ’Sputnjik V’ kao oruđe propagande“.

EFEKAT BUMERANGA Tihi rat evropskih i američkih farmaceutskih kompanija protiv ruske vakcine nije ostao bez efekta. Vratio im se, poput bumeranga, jer se „lekovita moć“ svih vakcina srozala u očima njihovih potencijalnih konzumenata. Na društvenim mrežama i u medijima su divljale teorije o pandemiji smišljenoj radi zarade velikih farmaceutskih preduzeća, što je potkrepilo pokret antivaksera, „buntovnika“ uverenih da je posredi „globalna zavera duboke države“ u cilju bogaćenja farmaceutske industrije i njihovih patrona.
Višemesečno upumpavanje sumnje u bezbednost ruske vakcine „Sputnjik V“, prve koja je registrovana u svetu, ostavilo je snažan utisak na deo zapadne javnosti koja je ubrzo počela da sumnja u – sve vakcine. Tvorci antiruske propagande nisu računali da će im se ona obiti o glavu i da će sumnje o pitanju bezbednosti „Sputnjika V“ poljuljati veru i u sve druge vakcine proizvedene u Americi i EU.
Istraživanja javnog mnjenja u EU pokazala su da čak 40 odsto stanovnika Starog kontinenta odbija da bude vakcinisano „jedino dozvoljenim“ vakcinama.
Marselo Ferada de Noli, zaslužni švedski profesor epidemiologije, nekadašnji istraživač medicinske škole Harvarda i osnivač geopolitičkog časopisa „Indikter“, upozorava upravo na tu, kobnu grešku zapadnih zemalja: „Diskriminatorni pristup institucija poput agencije EMA u EU, kao i zapadnih vlada prema naučnom napretku ruskih vakcina protiv kovida 19 nije samo katastrofalna strategija u borbi protiv ove pandemije iz perspektive tih zemalja nego i siromašnijih zemalja koje su podložne njihovom uticaju. Rečju, to je kratkovido, neinteligentno i neodgovorno geopolitičko ponašanje, koje će na kraju – ukoliko se ne koriguje – dovesti do sopstvenog, implozivnog društvenog uništenja… Nažalost, stotine hiljada nepotrebnih smrti jesu posledica instrumentalizacija ovih antipandemijskih strategija koje su osmislile zapadne korporacije, vlade i njihovi međunarodni savezi, sve kako bi se povinovali korporativnim geopolitičkim i profitabilnim interesima.“
„Zbog pritisaka država EU i neopravdanog zanemarivanja ruskog ’Sputnjika’ u borbi protiv kovida 19, mnogi ljudi u evropskim i drugim zemljama ostali su bez blagovremenog pristupa vakcinama. To se dešavalo u vreme kada nije bilo druge vakcine ili je isporuka vakcina proizvedenih na Zapadu bila obustavljena ili drastično smanjena, kao u slučaju ’Astrazeneke’ i ’Fajzera’. Podsećam da je ’Sputnjik V’ bio prva vakcina protiv kovida 19 koju je razvila i odobrila naučna zajednica, a njena efikasnost i bezbednost dokazana i objavljivanjem studije u časopisu ’Lanset’. Činjenica da su Rusi prvi razvili vakcinu jeste pravi razlog diskriminatornog stava koji su EMA i većina zemalja EU primenjivale u rešavanju pitanja vezanih za izdavanje ’upotrebne dozvole’ ’Sputnjiku V’. To nije bila nauka, niti epidemiološka procena stvarnih statističkih podataka o upotrebi te vakcine. Posredi su bili čisti egoizam i pohlepa koji su prodavani javnosti pod maskom hladnoratovskih priča, ’sankcija’ i smišljenog huškanja ksenofobičnih i antiruskih osećanja. Istovremeno, zapadne sile i njihovi sateliti su rat protiv ruske vakcine koristili i kao propagandno oruđe za jačanje položaja NATO-a, na primer u baltičkim državama“, piše u analizi švedskog epidemiologa.

BERLINSKI ZID Da su „Sputnjik V“ odobrili i Svetska zdravstvena organizacija i EMA, efikasnija vakcinacija stanovništva mogla je biti značajno i blagovremeno postignuta, napominje autor. Ali EMA to još uvek nije učinila. Istovremeno su „određeni kulturno-ideološki faktori“ doprineli munjevitom širenju virusa, pri čemu je presudnu ulogu odigralo „isticanje individualizma i ponašanje usmereno na ego koje se ohrabruje i toleriše u zapadnim društvima“.
Otuda pandemija, prema mišljenju Ferada de Nolija, vuče korene još s kraja Hladnog rata, 9. novembra 1989. Pad Berlinskog zida stvorio je preduslov za današnju pandemiju, uveren je švedski epidemiolog. Hladni rat je ujedno bio period oslobodilačkih pokreta širom sveta i preporoda mnogih naroda koji su u njegovoj senci uspeli da postignu demokratski napredak. Što je uticalo na promociju vrlina poput solidarnosti, principa poštovanja ljudskih prava i uverenja da smo svi rođeni jednaki.
Javne zdravstvene ustanove, već uvrežene u socijalističkim društvima, počele su da niču i na Zapadu. Latentna „pretnja“ Sovjetskog Saveza i socijalizma presudno je uticala i na rast socijalnih prava radnika na Zapadu, podseća Ferada de Noli. Sve dok slom Sovjetskog Saveza nije označio i kraj socijalizma kao društvenog sistema. Na tom zgarištu se razgranala nova, neoliberalna ideologija. „Odmah zatim, 90-ih godina i kasnije, bili smo svedoci reinkarnacije postulata individualizma širom sveta. Individualizam je bio zaštićen u neoliberalnim ekonomijama i u transformaciji društava kroz paradigme antisocijalne solidarnosti. A ako trenutni ’hladni rat’ drastično ne promeni svoju trenutnu etičku temperaturu, to će zamrznuti nadu čitavog čovečanstva u opstanak. U ovaj kontekst treba umetnuti i razumevanje kako je došlo do sadašnje krize vakcinacije. Tu krizu čine: a) nespremnost ljudi da se vakcinišu; b) povećana potreba za dodatnom (trećom) dozom vakcine; c) problemi proizvodnje i distribucije vakcina; g) nedostatak vakcina za većinu svetske populacije“, upozorava epidemiolog iz Švedske.
Potom se latio analize prvog među nabrojanim problemima: „Otpor prema vakcini samo delimično ima korene u nedostatku informacija za kojima javnost žudi. Taj otpor je povezan sa dva jaka faktora; prvi je često neosnovan strah od nuspojava koje može imati vakcina protiv kovida 19; drugi, vezan za gornju raspravu, jeste individualističko, nesocijalno orijentisano ponašanje ključnih slojeva stanovništva, posebno mlađih. Sve to utiče na razvoj pandemije u evropskim zemljama. Neuspeh vlada zapadnih zemalja da sprovedu efikasnu vakcinaciju i suzbiju epidemiju plod je neoliberalnog kulturnog fenomena koji je procvetao istovremeno s neuravnoteženim ekonomskim neoliberalizmom nastalim na ruševinama Berlinskog zida 1989. godine. Nova, potrošačka društva su socijalističke ideje solidarnosti zamaglila i potisnula na marginu u skladu s mantrom o ’slobodnom tržištu koje će sve regulisati’. Međutim, to ’tržište’ je, kao što smo iskusili, generalno monopolisano i ’neslobodno’ jer građani koji su pod paskom menadžera društvenih medija uistinu uživaju malo slobode i privatnosti… Tokom tog perioda su brojne države, poput Švedske, ranije čuvene po visokom razvoju socijalne države, počele da napuštaju već osvojene standarde.“

SOLIDARNOST I VAKCINACIJA Bila je potpuna druga situacija tokom Drugog svetskog rata i posle njega, naglašava Ferada de Noli: „Nakon Drugog svetskog rata, katastrofa koju su iskusili prirodno je navela ljude da shvate koliko je važna solidarnost za obnovu i prosperitet društva. Tada se, na primer, poziv na zajedničku vakcinaciju podrazumevao kao neophodan korak za očuvanje zdravlja čitavog kolektiva. Danas to više nije slučaj. Čuo sam da mladi i sredovečni ljudi prilično ozbiljno propagiraju stanovište da ’neka druge budale preuzmu rizik, a mi ćemo to već preživeti’ (dakle da će preživeti na račun onih koji ’preuzmu rizik’ i vakcinišu se da bi se postigao ’imunitet stada’ – najmanje 75 odsto vakcinisanog stanovništva). To je, suštinski, ista grupa ljudi koja će, sve dok bude mogla, zanemarivati zaštitne mere koje koriste javnom zdravlju njihovih sunarodnika. U stvari, upravo su ti koji žele da prežive na račun drugih, zajedno s nesposobnim organima javnog zdravstva, u velikoj meri odgovorni za ogroman porast infekcija prošle jeseni i zime u Evropi.“
Švedski epidemiolog nema sumnji u to ko je odgovoran za negativan zaokret ljudske zajednice u egoizam, otklon od solidarnosti i zajedništva za račun sebičnih poriva jedinke, iznad svega i iznad svih. „Zapadna društva u celini i ona koja ih slede, pretvorila su ovu nesreću u sukob ’demokratije i socijalizma’, u izdizanje ’vrednosti demokratije nasuprot socijalizma’. To je kratkovido i ubitačno, jer sebični individualizam proždire demokratsko društvo i ubija njegove najsiromašnije i najugroženije jedinke. I za to koristi čak i otpor prema (ruskoj) vakcini, to je novo oruđe protiv ’socijalizma’“, upozorava autor. Opisani trend nije zaobišao ni Srbiju, o čemu svedoče podaci o velikom broju nevakcinisanih i onih koji se ne pridržavaju mera.

TREĆA DOZA Na kraju, De Nola razmatra činjenice i o sve popularnijoj i preko potrebnoj „trećoj dozi“ vakcine protiv kovida 19. Podseća da se vakcine za suzbijanje te bolesti obično daju u „homolognim sekvencama primarnog povećanja“ i dodaje da su nove studije pokazale da se „glavno povećanje odgovora imunog sistema može vršiti različitim vakcinama, ali s istim antigenima“. Pošto, primera radi, treća doza vakcine „Astrazeneke“ s istim adenovirusom ne može da izazove snažniji imuni odgovor tela od prethodnog, pred naučnicima je bio izazov da nađu novo rešenje. Na tom frontu borbe protiv pandemije su pronalazači „Sputnjika“ iz Instituta Gamaleja otkrili novu vakcinu koja je uspešna i protiv opasnog „delta“ soja, a koja može da posluži i kao „pojačivač“ (booster) drugim, prethodno primljenim vakcinama.
„Bilo je to unikatno otkriće koje bi moralo da zaslužiti više prostora u zapadnim medijima“, odlučan je švedski epidemiolog. Ističe da bi dodatan razlog za upotrebu „Sputnjika V“ kao „pojačivača“ za imuni odgovor tela mogla biti i prevencija anafilaksije. Vakcine s anafilaktičkim reakcijama bile su zasnovane na mRNA tehnologiji, a to su „Fajzer-Biontek“ i „Moderna“; u njima su takve reakcije izazivale „pegilovane lipidne nanočestice polietilen glikola“, nazvane PEG2000. Zato u slučaju vakcinacije trećom dozom, vakcine bazirane na mRNA definitivno ne treba davati onima sa komplikacijama nakon prve doze, upozorava epidemiolog Ferada de Noli. U takvim slučajevima je opcija vakcina koja ne sadrži PEG, a tu je idealan – „Sputnjik V“.
Ali uprkos savetima stručnjaka, u EU i SAD i dalje zanemaruju ruske vakcine. „Zapravo nas, koji radimo u epidemiološkoj oblasti, to niti ne čudi. Institut Gamaleja jeste registrovao prvu dostupnu vakcinu protiv kovida 19 koju sada koriste brojne države po celom svetu, osim u EU – zbog eskivacija agencije EMA“, zaključuje švedski epidemiolog, svestan da se razlog takve politike skriva u želji odbrane profita velikih zapadnih farmaceutskih kompanija nauštrb zdravlja građana tih zemalja, koji zbog takve taktike vladajućih sve više odbacuju proizvode „big farma“ preduzeća, iako time produžavaju i pandemiju. Čime štete sebi, i drugima. Zahvaljujući odvažnom švedskom epidemiologu, sada i u medije zapadnog sveta prodire prikrivana istina o pandemiji, do sada gurana pod tepih. Na štetu i jad desetine hiljada nepotrebnih smrti zbog kovida 19.

[/restrict]