Don Kihot i knez Miškin našeg izdavaštva

Čovek peva protiv smrti: skica za portret Vladimira Medenice

Kako se rodila jedinstvena knjiga Kuća od pesama, koju je izdao Obrazovni program za decu, mlade i porodicu Prvog programa Radio Beograda – muzičke emisije, autora Ace Seltika i ilustratora Alekse Gajića

Pre šest decenija Radivoje Lola Đukić dobio je zadatak da organizuje na radiju nešto što bi deci bilo zabavno i korisno. Onda je Duško Radović smislio da decu treba buditi pričama. I to tačno u sedam. I priče moraju da budu izuzetno dobre… Tako je nastalo Dobro jutro, deco. I danas ta redakcija uspeva da bude vedra, zabavna i poučna. U serijalu Familiologija emituje se godinama rubrika Priča o pesmi urednice Vesne Ćorović Butrić, u kojoj učestvuje Aleksandar Petrović poznatiji kao Aca Seltik, frontmen grupe Ortodoks Kelts, koji se bavi muzikom, novinarstvom i porodicom. Svestrano talentovan, on u zvučnim minijaturama analizira rokenrol pesme i priča o nastanku i smislu svake od njih. Tako se rodila knjiga Kuća od pesama, koju je izdao Obrazovni program za decu, mlade i porodicu Prvog programa Radio Beograda – muzičke emisije, autora Ace Seltika i ilustratora Alekse Gajića. U knjizi su obrađene 52 + 1 rokenrol pesme koje se bave, svaka na svoj način, porodičnim temama. Na kraju svakog priloga nalazi se barkod koji može da se skenira i pesma presluša na Jutjubu.

[restrict]

U pesmi Tata šta ako američkog muzičara Bobija Bera Mlađeg, inače oca troje dece, mali sin pita oca nemoguća pitanja – šta ako vetar prestane da duva, ako trava prestane da raste, ako sunce prestane da sija. Tata, šta ako ja prestanem da te volim? E onda će se desiti sve ono što si pitao ranije, odgovara otac, u tekstu koji je napisao Šel Silverstajn, autor kultne dečije knjige Dobro drvo. Erik Klepton je svoju čuvenu pesmu naslovio Lejla umesto Peti, jer je Peti Bojd, u koju je dugo bio zaljubljen, u to vreme bila žena njegovog prijatelja Bitlsa Džordža Harisona. O ljubavi peva i francuski šansonjer Žak Brel u legendarnoj pesmi Ne ostavljaj me (Ne me quitte pas), posvećenoj bivšoj devojci Suzan Zizu Gabrielo. Inspiracija mu je bila Listova Mađarska rapsodija br. 6. Ljubav mog života Fredija Merkjurija govori, zamislite, o devojci, njegovoj prvoj ljubavi Meri, kojoj je priznao zašto ne može da ostane s njom, ali ona je bila i ostala jedini i najveći prijatelj do kraja života. Romantična balada Rolingstounsa Endži nastala je 1972. i do danas se ne zna kome je posvećena, ženi Dejvida Bouija, glumici Endži Dikinson, ćerki Kita Ričardsa, ili nekom sasvim drugom. Istina je tamo negde, što bi rekao Molder.
Springstinova pesma Reka jedina je rokenrol pesma posvećena – zetu, opevani par je stvaran, a pesma je, bez autorove namere, postala nezvanična himna radničke klase. Buntovnik i boem Džoni Keš napisao je najlepšu baladu Pozovi svoju majku. Majku je zvao svaki dan telefonom samo da je čuje i da zna da on misli na nju. U pesmi Hej, Džud Džulijan Lenon je od nadimka Džuls postao Džud. Pol Makartni je ovu pesmu posvetio malom Džulijanu u momentu kada su se razvodili njegovi roditelji Džon i Sintija Lenon. Rej Dejvis, pevač i gitarista grupe Kinks, napisao je pesmu Čudo od deteta (Wonderboy) dok su on i njegova supruga čekali drugo dete. Pesma je došla prerano, jer se rodila devojčica, Wondergirl, po imenu Viktorija. I neuhvatljiva Bjork potpuno neočekivano pokazuje svoju nežnu, majčinsku stranu u pesmi Usna kolevka. Kako je klavir spasao dečaka od pogrešnih izbora u životu govori pesma Niko me ne poznaje kao klavir engleskog muzičara Samfe, u kojoj se autor seća majke koja je unela klavir u kuću kako bi ga odvukla od lošeg društva i kriminalnog uticaja.
Naš istaknuti ilustrator i grafičar Aleksa Gajić našao je u pesmama koje se obraćaju nekome u porodici – ćerki, ocu, bratu, majci, sinu, čak i zetu – inspiraciju da svaku pesmu vizuelno uobliči prema tekstu. Bez njegovih ilustracija knjiga ne bi bila ovako čarobna. Slično Malom Princu, namenjena je i velikima i malima, sa ciljem da se okupe uz dobru porodičnu muziku. Ako nas neka pesma poveže, knjiga je uspela u svom cilju, u izdanju Redakcije, koja je, kako odgovorno tvrdi Aca Seltik, poslednji bastion odbrane porodice u etru.

[/restrict]