Apokalipsa pre apokalipse

Svet i požari

Faza požara i poplava koji su zahvatili Zemljinu kuglu samo su najava onoga što tek sledi zbog nemara i nepažnje ljudi. Ironično rečeno, ona četiri jahača apokalipse kada dođu, na zemlji će već zateći pustoš.

Vreli talasi koji su zahvatili skoro sve delove Zemljine kugle, iz dana u dan prestižu jedan drugog u temperaturnim rekordima koje statistika nije zabeležila u prošlosti. Dok je u Evropi na vrhu Španija sa svojih 47,4 stepena Celzijusa, u Severnoj Americi je to gradić Liton u kanadskoj Britanskoj Kolumbiji sa trodnevnom temperaturom od 49,6 stepeni. Nekada hladni Sibir takođe obara svoje letnje temperaturne rekorde.

[restrict]

Nešto južnije to je već skoro normalno. Temperature od 50 stepeni bukvalno su skuvale školjke u moru… Ovi rekordi imaju i svoje posledice u vidu apokaliptičnih požara koji se umnožavaju geometrijskom progresijom, pa se mnogi i ne gase, što zbog nepristupačnosti, što zbog zahvaćenih ogromnih površina, u nadi da će se sami ugasiti.

U mnogim delovima sveta, uključujući SAD, Evropsku uniju i Rusiju, požari su desetine hiljada hektara pretvorili u pepeo. Broj njih koji je izbio 2021. u mnogim zemljama je premašio prosek prethodnih godina. Na desetine ljudi umrlo je u Kanadi usred neviđenog talasa vrućine koji je oborio dosadašnje temperaturne rekorde. Policija je u oblasti Vankuvera reagovala na više od 130 iznenadnih smrtnih slučajeva, većinom starijih i onih koji su imali zdravstvene komplikacije, a vrućina je uglavnom dodatno uticala na smrtni ishod. Kanada je poslednjih desetak dana prolazila kroz rekordan toplotni talas, koji je u više od sedam dana usmrtio na stotine ljudi i uzrokovao više od 150 šumskih požara širom Britanske Kolumbije. U Litonu, mestu sa samo 250 stanovnika, obično su tokom juna maksimalne temperature oko 25 stepeni.

Skoro stotinu požara besni u 10 država SAD, a najveći je bio u Oregonu, gde je vatra progutala površinu skoro duplo veću nego što je Portland. Požari su zapalili domove i naterali hiljade ljudi od Aljaske do Vajominga da budu evakuisani, saopštio je Nacionalni vatrogasni centar. Gardijan je preneo da najviše problema ima u Arizoni, Ajdahu i Montani, gde je zabeleženo više od polovine požara. Vatra je izbila na zapadu SAD usled vrlo visokih temperatura prethodnih nedelja, a velika suša pogoršana klimatskom krizom doprinosi uslovima koje čine požare još opasnijim, upozorili su naučnici.

Najveća vatra u SAD je na granici Kalifornije i Oregona i ugrozila je oko 2.000 domova, a izgorelo je na desetine kuća i objekata. U Dolini smrti u Kaliforniji, na korak od Las Vegasa, prošlog petka je izmerena potencijalno najviša temperatura ikad zabeležena na Zemlji: 54,4 stepena Celzijusa. Dok ovaj podatak još čeka zvaničnu meteorološku verifikaciju, milioni Amerikanaca u zapadnim državama žive pod crvenim alarmom. Ni noćne temperature na mnogo lokacija ne padaju ispod 32 stepena, a vatrogasci imaju problem da ugase požar iz aviona jer zbog vreline voda ispari pre nego što dotakne tlo. Stručnjaci upozoravaju da je region upao u začarani povratni ciklus ekstremnih vrućina, što sve ima korene u klimatskim promenama.

EVROPSKI PAKAO Preko 500 požara već danima besni Grčkom zbog kojih je evakuisano više hiljada ljudi iz desetina naseljenih mesta, a požari na Eviji opisuju se kao katastrofa biblijskih razmera jer su spalili celo ostrvo na kome živi oko 200.000 stanovnika. Na Eviji su izgorele hiljade kuća, hiljade hektara zemlje i dosad je stradalo dvoje ljudi.

Pomoć kolegama i grčkom narodu u gašenju požara pružilo je i 37 pripadnika Sektora za vanredne situacije sa 14 vozila i 14 pripadnika Helikopterske jedinice sa tri helikoptera, dva „bel 212“ i H-145, kao i medicinski tim Odeljenja za zdravlje zaposlenih i bezbednost na radu s tri lekara, medicinskim tehničarem i sanitetskim vozilom. Svi vatrogasci-spasioci koji su danima branili sela od požara na severnoj Eviji, u znak prijateljstva i velike zahvalnosti meštana, dobili su od njih ikonu Bogorodice kao poklon.
Kritično je i na Peloponezu i u okolini Atine, a samo u peloponeskoj oblasti Masni šumski požari uništili su oko 70 odsto regije, preneo je grčki list „Katimerini“. Dim je prekrio Atinu, a lokalne vlasti su otvorile telefonsku liniju za stanovnike koji imaju problema s disanjem. Grčka prolazi kroz jedan od najgorih toplotnih udara u proteklih 30 godina, a temperature idu i do 45 stepeni Celzijusa.

U Turskoj su proglašene „zone katastrofa“ jer su desetine ljudi stradale prvo u požarima, a potom u poplavama koje su zadesile ta područja.
Kod nas situacija još nije katastrofalna, ali je i te kako upozoravajuća. U Pčinjskom okrugu u poslednjih deset dana zabeleženo je 100 požara na otvorenom na čijem je gašenju angažovano 500 vatrogasaca i više od 100 vozila koji su povučeni iz čitave Srbije da bi ovde „rešavali problem koji su napravili neodgovorni pojedinci, koji nisu razmišljali da to što zapale strnjiku može da zapali čitavo selo, nekoga liši života“, reći će ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, prilikom obilaska Okruga, naglasivši da će insistirati na pooštravanju kaznene politike prema svima koji svojim nemarom, nehatom i nepažnjom izazivaju požare.
U Vinči kod Beograda danima je gorela upaljena deponija a neugodan miris paljevine i štetna isparenja širila su se celim glavni gradom. Na jednoj od većih deponija u Evropi gorele su gume, plastika i najraznovrsniji otpad, koji se u formi gasova širio ionako vrelim vazduhom. Deponija je u blizini nuklearnog instituta, što je dodatno uznemirilo građane.

Usled dugotrajnih suša i drastično povećane potrošnje vode, mnogi vodotokovi su presušili a niz mesta ostao bez pijaće vode. U šest sela opštine Mionica proglašena je vanredna situacija radi obezbeđivanja redovnog vodosnabdevanja. Vojska svoje cisterne s pijaćom vodom šalje u mnoge gradove širom Srbije.
Leta kao ovogodišnje postaće uobičajena, a mogu biti još ekstremnija, dok će blaga leta biti veoma retka, predviđanja su klimatologa Vladimira Đurđevića. Po njegovoj oceni neodgovoran odnos ljudi prema prirodi došao je na naplatu – požari, poplave i ekstremno visoke temperature rezultat su svega toga.

PLANETARNA DRAMA Naučnici u svojim izveštajima permanentno upozoravaju na dramatično stanje naše planete. Godine 2019. u žurnalu „Biosajens“ 11.258 naučnika objavilo je izveštaj u kojem su upozorili na sumorne klimatske promene. A gotovo dve godine kasnije situacija se nije mnogo promenila.
„Približavamo se ili smo već prešli tačku povezanu sa kritičnim delovima Zemljinog sistema, uključujući zapadni Antarktik i ledenu koru Grenlanda, sve toplije vode oko koralnih grebena i Amazonske prašume“, naveli su naučnici u studiji.
„Imajući u vidu ovaj alarmantni razvoj situacije, potrebne su nam kratke, česte i lako dostupne informacije o klimatskoj situaciji“, pišu oni. „Naročito zabrinjava porast broja elementarnih nepogoda povezanih s klimatskim promenama, uključujući megapožare u Australiji 2019–2020, kao i činjenica da su tri glavna gasa koji izazivaju efekat staklene bašte – ugljen-dioksid, metan i nitro-oksid – oborili rekordnu koncentraciju u atmosferi 2020. i potom i 2021. godine. I to uprkos promenama koje je izazvala pandemija kovida 19“, rekao je ekolog s Univerziteta u Sidneju Tomas Njusom.

Amazonska prašuma sada emituje više ugljen-dioksida nego što ga apsorbuje, zaključili su naučnici. Novo istraživanje pokazalo je da Amazon emituje milijardu tona ugljen-dioksida godišnje. Ogromna prašuma, koja je nekada upijala emisije štetnih gasova i tako umanjivala posledice klimatskih promena, sada ih ubrzava, kažu stručnjaci.
Toplotni talas u Sibiru, jednoj od najhladnijih oblasti na svetu, izazvao je šumske požare i zapretio gradu Jakutsku „vazdušnom apokalipsom“ u vidu gustog otrovnog dima, upozorile su službe za praćenje atmosfere. Ruska vojska poslala je avione „naoružane“ galonima vode kako bi pomogli stotinama vatrogasaca koji se bore sa šumskim požarima u regionu poznatom po ledenim tundrama a sada se bukvalno topi. Požari su obuhvatili 800.000 hektara šume u Sibiru, a najgore je pogođena Jakutija, region na severu gde već nedeljama vlada vanredno stanje, a naučnici upozoravaju da će požari u ovom kraju sveta imati dugoročne posledice. Požari u Sibiru izazvali su strahovanja da bi zbog vatre permafrost i tresetišta mogli da ispuste ugljenik koji je smrznuta tundra dugo čuvala.

Za Evropu su alarmantna nova istraživanja klimatskih naučnika i njihova saznanja da se Golfska struja opasno „gasi“ – već sad se, naime, nalazi na najsporijoj tački u poslednjih 1.600 godina, a najnovija analiza ukazuje i na uznemirujuću činjenicu da se struja možda približava i svom konačnom kraju. Nije malo onih koji su i nedavne katastrofalne poplave na severozapadu Nemačke, Belgije i istočne Holandije, sa stotinama ljudskih žrtava, upravo pripisali naglim klimatskim promenama.
I dok će se severni i centralni deo Evrope daviti u poplavama, Mediteran i Balkan, gde je i Srbija, u narednim godina će se redovno suočavati s požarima i jakim sušama koje će uništavati letinu i isušivati reke, upozorili su domaći i svetski klimatolozi.

Naime, u najnovijem izveštaju Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC), opsežnom dokumentu objavljenom na skoro 4.000 stranica koji su ispisala 234 naučnika, navedeno je da će Mediteran biti jedno od najpogođenijih žarišta klimatskim promenama, pri čemu će naročito biti izraženo povećanje srednjih temperatura tokom leta, odnosno vrednosti letnjeg zagrevanja u ovom regionu biće do 50 odsto veće od onih na globalu. „Postoje velike regionalne razlike, s pojačanim zagrevanjem koje se predviđa nad Turskom, Balkanom, Pirinejskim poluostrvom i severnoafričkim regijama, a koje će lokalno dostizati i do dvostruko veće vrednosti od globalnih“, piše u izveštaju IPCC.
Ma koliko bilo iznenađujuće, za čovečanstvo ove promene ne bi trebalo da budu novina. Istorija ih beleži i nalazi u prošlosti. Uostalom, o tome govori i Biblija. Razlika je, izgleda, utoliko što danas ljudi svojim delovanjem izazivaju te promene, pa nam oni famozni jahači apokalipse neće ni trebati. Uništićemo se i pre njihovog dolaska.

[/restrict]