Srpsko-mađarsko saglasje

Orban u Beogradu

Uprkos evropskim kritikama i osudama, naročito režima u Budimpešti, bilateralni politički odnosi dve susedne zemlje nikada nisu bili bolji, uz čvrsta javna obećanja o daljem jačanju prijateljskih odnosa i uzajamne podrške

Za razliku od turbulentnih istorijskih vremena kada su Srbija (što sama, što u okviru Jugoslavije) i Mađarska bili apsolutni neprijatelji, u novije vreme, u poslednjih desetak godina, ti odnosi su dijametralno suprotni i mogu poslužiti za primer zemljama u okruženju. I danas, kao i nekada, ti odnosi u najvećoj meri zavise od politika koju vode vlasti dve zemlje, ali i od ličnog odnosa lidera koji ih predvode, Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, i mađarskog premijera Viktora Orbana. Samo od maja do avgusta prošle godine ova dva lidera sastali su se osam puta, što govori o jakim i političkim i ličnim vezama, bez obzira na to što je Orban baš u tom periodu postao „crna ovca“ Evropske unije.

BALKANSKI TOK I ovaj poslednji (beogradski) susret na zvaničnom nivou usledio je samo nekoliko dana pošto su na granici s Mađarskom Javno preduzeće „Srbijagas“ i mađarska kompanija FGSZ povezali gasovod „Balkanski tok“ kojim će ubuduće gas iz Turske, preko Bugarske i Srbije, stizati do Srednje Evrope.
Skepticizam koji je pratio izgradnju „Balkanskog toka“ zbog opstrukcija i pretnji Zapada, pre svega Amerike, nije se potvrdio i Mađarska od sada zakupljuje kapacitete, a Srbija postaje važna tranzitna zemlja gasa za Srednju Evropu. Prve količine tranzitnog gasa kroz našu zemlju za Srednju Evropu kreću 1. oktobra. Srbija je godinama Mađarskoj plaćala tranzitnu taksu, a Orban je u Beogradu rekao da će od sada Mađarska plaćati Srbiji.

[restrict]

EU PROTIV MAĐARSKE Orban ne bi bio dosledan sebi da ovu posetu nije upriličio upravo u trenutku kada mu Evropska unija izriče oštre kritike zbog stanja vladavine prava, ljudskih prava i medijskih sloboda. Naročito zbog mađarskog zakona kojim se zabranjuje izlaganje dece školskog uzrasta LGBT propagandi u njihovim obrazovnim programima i medijskim sadržajima, koji je obeležio samit EU zbog svađe oko ovog zakona. Valjda smatrajući da je Holandija perjanica morala i zapadnih vrednosti, njen premijer Mark Rute je čak rekao da „Mađarska više nema šta da traži u EU“ jer ne poštuje njene LGBT vrednosti.
Sve je otišlo toliko daleko da je Evropska komisija pokrenula i pravni postupak protiv Mađarske, a njegov ishod se lako naslućuje s obzirom na to da je predsednica Komisije Ursula fon der Lajen osporeni mađarski zakon već nazvala „sramotnim“.
Kao na traci ređali su se negativni kvalifikativi Orbana i njegove politike. Početkom jula organizacija Reporteri bez granica stavila je Orbana na listu „neprijatelja slobode medija“. To se nadovezalo na višegodišnje kritike Mađarske zbog odnosa prema migrantima, zbog stanja u pravosuđu, medijima, antikorpupcijskih okvira, a posebno zbog stanja ljudskih prava, u svetlu novodonetih zakona koji navodno negativno utiču na prava LGBT zajednice. Zakon se, pre svega, odnosi na povećanje kazne za osuđene pedofile, ali je 15. juna usvojen i amandman kojim se zabranjuje prikazivanje ili promovisanje homoseksualnosti za mlađe od 18 godina. Takođe, vlasti Mađarske lišile su istopolne parove prava da usvoje decu.
Na sve to Orban je samo rekao da je zakon pogrešno shvaćen, i da nema nameru da ga povuče. „Zakon nije protiv homoseksualaca i homoseksualnosti. Reč je o pravima dece i roditelja.“
Čak ni pretnja izbacivanjem iz EU (mada za to ne postoji pravni mehanizam) nije uplašila Orbana. Naprotiv, on fajterski napada i u nekoliko visokotiražnih listova Evrope, između ostalih u nemačkom „Bildu“, francuskom „Figarou“, švedskom „Dagens industri“, hrvatskom „Večernjem listu“, španskom ABC, češkom „Mlada fronta dnes“ (pojedini listovi, poput belgijskog „Standarda“ ili luksemburškog „Vorta“, odbili su da objave oglas i saopštili da ne žele da služe kao „platforma za otvoreno autoritarne i antidemokratske političare poput Viktora Orbana“), objavljuje deklaraciju u sedam tačaka pod nazivom „O budućnosti Evropske unije“, u vidu plaćenog oglasa kojim upućuje odlučno „ne“ onome što se naziva „evropskim carstvom“, odnosno evropskoj superdržavi za čiju izgradnju niko u Briselu nije dobio ovlašćenje…
Osim toga, mađarski premijer protivi se uplivu međunarodnih nevladinih organizacija u donošenje odluka unutar EU, poziva na veću angažovanost nacionalnih parlamenata umesto Evropskog parlamenta koji je, kako navodi, postao sam sebi svrha.
Orbanov iskorak i suprotstavljanje EU pratila je podrška 16 konzervativnih evropskih partija, u vidu saopštenja koje su potpisali i već deklarisani kritičari EU poput Matea Salvinija i Marin le Pen, u kome se ocenjuje da „EU sve više postaje oruđe radikalnih snaga koje žele da sprovedu kulturnu i religioznu transformaciju s ciljem da stvore evropsku superdržavu u kojoj nacije ne postoje“.

UNIVERZALNA BRISELSKA DRŽAVA I nije to ništa novo, bar kada je u pitanju kritika neoliberalne demokratije i globalizma u čijem korenu je ova superdržava, ili univerzalna država kako je tu fazu zapadne civilizacije označio engleski istoričar, filozof istorije i sociolog Arnold Tojnbi.
Univerzalna država, u Tojnbijevom sistemu, predstavlja činilac koji služi kao sredstvo ugnjetavanja većine od strane manjine. Dominantne manjine koriste univerzalnu državu za ostvarivanje svojih egoističkih ciljeva, pri tome ideološki pravdajući njenu ulogu u terminima opšteg dobra i blagostanja. Fenomen univerzalne države se tokom istorije mogao uočiti npr. u Rimskoj imperiji, imperiji Inka, u Vavilonu za vreme vladavine Nabukodonosora. Današnji pandan tim „univerzalnim državama“ upravo je Evropska unija, kao i zapadni aktuelni princip „jedne Vlade“ Novog svetskog poretka.
Stoga njihovi lideri i kompanije žele društvo u kome vlada LGBT ideologija, društvo u kome je porodica razbijena, bolje reći, skup beskrajno usamljenih pojedinaca koji idu ulicom i gledaju u telefone, nesposobnih za bilo kakvo zajedničko delovanje.
Svakako da je reč o fazi propadanja i dezintegracije u koju ova civilizacija neminovno ide. O tome je detaljno govorio i Osvald Špengler u svom delu „Propast Zapada“, kao i mnogi drugi autori koji su uvideli takav tok.

SEDMA TAČKA Teško je utvrditi da li Orban sledi ove filozofske uzuse ili nagone za „apsolutnom vlašću“, za šta ga ti isti zapadnjaci optužuju, tek, deluje paradoksalno da, dok „ratuje“ sa EU i na njen račun iznosi niz zamerki i kritika, u sedmoj tački deklaracije – novinskog oglasa se navodi da „Srbija mora, kao članica, biti primljena u EU“.
Ponovio je to i u Beogradu, govoreći o iskustvima Mađarske prilikom pregovora sa EU, i povukao paralelu s današnjim položajem Srbije. „Ja sam tada vodio pregovore sa EU. Mi smo tada imali ključnu zemlju – Poljsku i znali smo da ako Poljska tada ne bude ušla, neće ući ni ostali deo Centralne Evrope. Zato ja sada podržavam Srbiju, koja je ključna zemlja. Dok nije integrisana Srbija, Zapadni Balkan neće biti integrisan. Srbija je ključna zemlja i EU to treba da shvati“, poručio je Orban.
U tome ga zdušno podržavaju i lideri vojvođanskih Mađara za koje je Srbija takođe ključ za dešavanja, ne samo na Zapadnom Balkanu već i u značajnom delu Evrope – kao simbol ishoda i sudbine proširenja Evropske unije. Otuda, za njih, i eksplicitno pominjanje Srbije u planu mađarske vlade. Srbija bi, kako kažu, u EU unela novu energiju, a srpsko-mađarski odnosi su sve bolji i intenzivniji i Srbija u EU jedan je od glavnih interesa Mađarske.
Godinama unazad, odnosi Srbije i Mađarske, odnosno predsednika Aleksandra Vučića i premijera Viktora Orbana, više su nego srdačni. Od svih zemalja regiona, zvanični Beograd ima najbolje odnose upravo s Budimpeštom (i Skopljem). Vučić je više puta o Orbanu govorio kao dobrom prijatelju Srbije i isticao da Srbija i Mađarska imaju dobre odnose. „S Mađarskom i Mađarima u Vojvodini nijedan problem godinama nemamo, radimo na svemu zajednički i borimo se zajednički“, rekao je Vučić uoči dolaska Orbana u Beograd.
Tokom posete mađarske delegacije, Vučić je uručio Orden srpske zastave prvog stepena mađarskom ministru spoljnih poslova Peteru Sijartu. Ministar Sijarto je odlikovan povodom 28. juna, Vidovdana, za naročite zasluge u razvijanju i učvršćivanju saradnje i prijateljskih odnosa između Srbije i Mađarske.
Mađarska je u Srbiji ubrzano postajala sve značajniji trgovinski partner, da bi danas bila odmah iza Nemačke i Italije. Ima i sve više kompanija koje izvoze u Mađarsku i koje uvoze mađarske proizvode. Došlo se do skoro dve milijarde evra trgovinske razmene, a tokom prvih pet meseci ove godine zabeležen je rast od 23 odsto. U Srbiji se realizuje 16 mađarskih investicija, a posebno se ističe infrastrukturno povezivanje dveju zemalja kroz primer izgradnje brze pruge od Beograda do Budimpešte. Ukupno gledano, može se slobodno reći da Srbija danas u Mađarskoj verovatno ima najpouzdanijeg partnera u regionu.
Za Orbana se kaže da ima i sportskih interesa u Srbiji i u regionu, jer je finansijer nekoliko fudbalskih akademija, između ostalih i superligaša TSC iz Bačke Palanke.
Odnos Vučića i Orbana ne utiče samo na privredne već i na političke tokove. Orbanova stranka Fides je u bliskim odnosima sa Savezom vojvođanskih Mađara koji je istovremeno deo vladajućeg bloka u Srbiji koga predvodi Vučićeva Srpska napredna stranka.
Mnogima to smeta pa je, recimo, britanski „Gardijan“, list iz zemlje koja je napustila EU, upravo upozorio nekadašnju evropsku „familiju“ da EU treba da odbrani svoje principe i prestane da previđa saradnju dva lidera (Vučića i Orbana) koji „podilaze nacionalističkim sentimentima“, dok istovremeno nastoje da „održe funkcionalne veze s važnim akterima unutar EU“. Njih, kako piše „Gardijan“, ne interesuje liberalna demokratija ili sloboda medija, nazivajući ih pri tome „savršenim (političkim) kameleonima čija je najveća snaga u prepoznavanju promena stavova javnog mnjenja i njihovom prilagođavanju novonastalim okolnostima“.
I domaći sledbenici „čuvara“ zapadnih vrednosti će reći da je Orbanova podrška Vučiću i Srbiji kontraproduktivna, jer ni njegove političke „akcije“ se ne kotiraju visoko u evropskim krugovima, cinično podsećajući na njegovu migracionu politiku kada je prema Srbiji podigao ogradu, ili kada je, navodno, rekao da „sačekamo kako će Srbi proći sa ruskom vakcinom, pa onda i mi da je kupimo“. Pominju se, naročito od strane srpske opozicije, i kontroverzni poslovni dogovori i ugovori s firmama bliskim dvojici lidera.
Posebno se apostrofira objava mape „Velike Mađarske“ na fejsbuk stranici u maju 2020. godine u kojoj je i čitava Vojvodina i veliki deo Hrvatske, uz podsećanje na 2010. godinu kada je Viktor Orban preuzeo vlast i obećao „virtuelno ujedinjenje“ zemlje s krajevima u kojima žive Mađari, a koji su oduzeti Trijanonskim sporazumom nakon Prvog svetskog rata. Pored ogromne količine novca uložene u etničke mađarske zajednice u susednim državama, tu je i izdavanje pasoša i državljanstva pripadnicima tih manjinskih zajednica što je, navodno, doprinelo Orbanovoj popularnosti. Za razliku od hrvatskih zvaničnika koji su oštro reagovali na objavljivanje mape, iz Srbije se tim povodom niko nije oglasio.
Ako je suditi po foto-albumu, sačinjenom tokom Orbanove posete Beogradu, slike iz njega treba da potvrde ono što su dva lidera rekli gotovo istim rečima. „Mađarska će uvek moći da računa na srpsko prijateljstvo“, rekao je Vučić, na šta mu je Viktor Orban uzvratio: „Srbija može da računa na Mađarsku.“ Izgleda da će tako i biti, bar dok su ova dva lidera na vlasti.

[/restrict]