Излог књиге

Група аутора
ЈЕЗИК ОКО НАС
Прометеј, Нови Сад

Према речима Данка Шипке, све оно што популарна лингвистика треба да садржи, садржано је у овој књизи: занимљиви и утемељени прилози, примерено враћање језичкој баштини, функционалан приступ језичким питањима. Ови прилози заправо су у књишке корице заогрнути изабрани прилози с портала Језикофил (jezikofil.rs, делује од 2013. године). Прилози су подељени тематски на Језичку историју и етимологију, Морфологију, Језике, Медије и интернет, Утицај страних језика на српски, Језик и политику, Семантику и Језичку културу. овај зборник представља неку врсту портрета оног живог сегмента популарне лингвистике који се остварује у непосредном контакту лингвиста и оних говорника којима је стало до одржавања језичке културе. „Уверен сам да ће зборник бити од интереса широкој читалачкој публици, од оних који траже одговоре на конкретна стандардолошка питања до оних који траже занимљиво штиво за дужа путовања или плажу“, бележи Шипка. У књизи су сабрани текстови следећих аутора: Жарко Б. Вељковић, Весна Ђорђевић, Владо Ђукановић, Маријана Ђукић, Биљана Марић, Ана Мацановић, Ана Миленковић, Вања Миљковић, Марина Николић, Слободан Новокмет, Светлана Слијепчевић Бјеливук, Марина Спасојевић, Бојана Тодић Санковић, Бојана Томић, Јелена Думић.

Љубомир Ерић
ПСИХОТЕРАПИЈА
Службени гласник, Београд

Психотерапија је метод психолошког лечења или мењања речима и разговором, који је смислен и има своју структуру, законитости и правила.
Њени циљеви су пуно изражавање, истраживање и разумевање психичког живота људи. То подразумева могућност саморазумевања, емоционалног раста и трајних промена понашања и особина личности особе која се одлучује да искористи добробити психотерапије.
Оно о чему могу да разговарају клијент и психотерапеут може да буде било које људско искуство, било које осећање, било која од бескрајно разноликих творевина снова и фантазије. Психотерапеут има велику привилегију да учествује у истраживању најдубљих животних вредности – страхова, нада и чежњи, радости и туге, да разуме оно најузвишеније, најупорније и најнежније у људима, а све је то део напора да дође до што успешнијих решења проблема живљења и што потпунијег остваривања потенцијала и капацитета особе која му се обраћа за помоћ.

Дино Буцати
ЂИРО Д’ИТАЛИЈА
Лагуна, Београд

Осамнаестог маја 1949. из брода Сатурнија искрцала су се у Палерму 102 бициклиста, укључујући и гиганте италијанског бициклизма Фауста Копија и Ђина Барталија. Ово 32. издање Ђиро д’Италије, једног од најпрестижнијих бициклистичких такмичења, било је незаборавно и зато што је имало изузетног хроничара: Дина Буцатија. Писац и новинар листа „Корјере дела сера“ гради портрет еуфоричне и немирне Италије и спортиста који су вратили нешто среће народу који се опорављао од сиромаштва и ратних разарања.
Према речима Ивана Исаиловића, у овом модерном епу бициклисти су хероји што се боре против чудовишта, богова, персонификованих планина, суочени са лошим временом, врућином, умором, као и свакодневним бедама и обожавањем окупљеног народа. ,,Док сањају славу освајања Доломита, они пролазе срушеним и уморним селима где их дочекују духови свих оних које су савезничке бомбе убиле. Много више од спортске хронике, много више од епизодног историјског романа, ова колекција документује најбољег Буцатија, приповедача и учесника догађаја у којима се сви, спортисти или не, можемо идентификовати“, бележи поред осталог Исаиловић у поговору ове књиге.

Група аутора
ТВРЂАВЕ НА ДУНАВУ (Проширено и допуњено издање)
Прометеј, Нови Сад

Књига произашла из потребе да се широком кругу читалаца представе тврђаве које су грађене на обалама Дунава у Србији, а од којих су сачувани значајнији остаци. Ове тврђаве су међу најважнијим у Србији и говоре о историји ових простора, ратним дејствима, некадашњем животу, навикама, начину градње, развоју војне архитектуре. Иако се тврђаве често помињу у домаћој историографији и популарним публикацијама, о њима је детаљније ретко писано. Подаци о њима су често противречни, а многи делови тврђава су и даље непознаница. У књизи је представљено дванаест тврђава – Диана, Понтес, Бач, Сланкамен, Фетислам, Голубац, Смедерево град, Рам, Кулич, земунска, Београдска и Петроварадинска тврђава.

Драгослав Михаиловић
ЛАКУ НОЋ, ФРЕДЕ
Лагуна, Београд

Прва књига живог класика српске књижевности XX века, која је открила писца новог сензибилитета, оригиналне форме и језика, и универзалних тема у ликовима и доживљајима малих људи са периферије живота. Обухвата антологијске приче „Лилика“, „Богиње“, „Путник“, „Фреде, лаку ноћ“, „Гост“, „Богиње“ и „О томе како је остала флека“. Писац је овој збирци, први пут у овом издању, прикључио и причу „Генадије Задворски“.
Према речима Петра Пијановића, прва књига овог писца, тј. збирка приповедака „Фреде, лаку ноћ“, показује како култивисана прича, сликајући преломне тачке живота појединих јунака, постаје симболизација доживљеног искуства. То се према Пијановићевим речима посебно добро види у поентама Михаиловићевих приповедака из ове књиге. „Идући против идеолошке и поетичке струје свога доба, проза Драгослава Михаиловића блиска је концепту модернизованог или осавремењеног реализма и доказ тезе о овом, вечито живом стилу, односно реализму са стотину лица“, каже Петар Пијановић.
Тијана Вуковић сматра да су Михаиловићеве приче често тестаментарног карактера, што нарочито утиче на њихову драматичност, даје им тамну осенченост, појачава степен идентификације, и подвлачи оне тачке садржајне смислом, које безмало добијају значај аманета. ,,Такве су приповетке ’Путник’, ’Богиње’, ’Лилика’, из збирке ’Фреде, лаку ноћ’. Посебно када је реч о судбинским човековим ситуацијама, крећући се од индивидуалног ка општем, аутор проблематизује два велика питања – има ли човек могућност избора, и ко је одговоран за оно што му се дешава“, истиче Вуковићева.

Силвана Патерностр
САМОЋА И ДРУШТВО
Вулкан издаваштво, Београд

Живот Габријела Гарсије Маркеса, испричан уз помоћ његових пријатеља, породице, обожавалаца, саговорника, колега шаљивџија, пијанаца и неколико угледних људи. Усмена историја о биографији легендарног латиноамеричког писца Габријела Гарсије Маркеса раскошан је и редак историјски документ који чува колективно сећање на његов живот, те промишља о занимању писца из угла обичних људи, запитаних о томе како је дошао до рилкеовског нужног пакта са самоћом.
Књига „Самоћа и друштво“ сачињена је из два дела. У првом делу Пре „Сто година самоће“ реч имају они који су га познавали пре него што је постао општевољена латиноамеричка икона. Фрагментирани текстови сачињени су од приповести његових рођака и пријатеља из доба када Маркес још увек није имао личног енглеског кројача нити енглеског биографа, и када још увек није проводио време са председницима и мултимилионерима. То је прича о малом дечаку из провинције који је одлучио да постане писац и успео у томе. Други део После „Сто година самоће“ описује човека који се крио иза легенде у коју се претворио Гарсија Маркес. Све од Аракатаке па до Баранкиље, Боготе, Париза и Мексико Ситија чини се да се самоћа која му је била потребна да би стварао своја ремек-дела претварала у неку врсту разуздане забаве кад год своје време није посвећивао писању. Самоћа и друштво – то је управо Габријел Гарсија Маркес. Усамљена и несигурна особа којој су били потребни пријатељи, као и наклоност и дивљење околине, упркос егоистичној свести о својој величини. Ово је књига која демонстрира да су пријатељство и околности, а изнад свега дисциплина и посвећеност, неопходни да би се тријумфовало у животу.

Џонатан Френзен
СЛОБОДА
Дерета, Београд

У свом можда најуспелијем списатељском подвигу, епским замахом тако ретким за савремену ауторефлексивну књижевност, један од најзначајнијих прозних писаца данашњице представља нам узорну, либералну породицу Берглунд, мистерије које их неким чудом још увек држе на окупу, али и све оно што их раздваја. Они нису од оних књижевних ликова које бисте волели да сретнете, већ пре од оних које морате срести, јер се сви лако препознајемо у њима. Пре свега, то су Пети и Волтер, брачни пар из типичног америчког предграђа у ком се ствара модерна митологија средње класе, где вребају варљиви сјај обичног живота и замке свакодневице. Као и већина породица, и ова је само наизглед функционална. Зашто је Волтер, иначе адвокат и еколошки активиста, прихватио да ради за велике загађиваче угљем? Зашто се њихов син тинејџер одселио код комшија, заклетих републиканаца? И зашто се некада узорна комшиница Пети одједном претвара у љуту и разуздану жену која привлачи пажњу радозналих комшија?
Када се Френзен, после објављивања „Слободе“, појавио на насловници „Тајма“ као први књижевник после дужег времена, и то уз наслов „Велики амерички романописац“, свима је било јасно да присуствујемо устоличавању књижевног великана који ће моћи, када прођу године, да стоји раме уз раме са својим великим претходницима из 19. и с почетка 20. века. „Слобода“ је била дефинитивна потврда те литерарне деификације, роман који је радо читала Опра Винфри, али и најзначајнији књижевни критичари нашег доба. Такво сагласје најшире читалачке публике и стручне јавности ретко се дешавало и по правилу је било знак да се нешто веома значајно дешава у светској књижевности.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.