Moskva Incku ne veruje

Dodik je zatražio od Rusije i Kine da blokiraju izbor novog visokog predstavnika, ocenivši da je za interese RS bolje da na toj funkciji ostane „upokojeni“ austrijski diplomata, nego da ga zameni naslednik „koji iza sebe ima snagu Nemačke“

Valentin Incko, koji bi u slučaju da u Ujedinjenim nacijama bude blokiran izbor njegovog naslednika mogao da uđe u istoriju kao poslednji visoki predstavnik u BiH, podneo je Savetu bezbednosti svoj redovni izveštaj o stanju u dejtonskoj tvorevini. U kome je, prema očekivanju, po ko zna koji put, za gotovo sve brojne probleme u funkcionisanju BiH optužio „separatističko rukovodstvo Republike Srpske“, koje smatra za glavnu prepreku stvaranju „demokratske“ i „funkcionalne“ Bosne. Naravno, u skladu s balansom krivice koji je uspostavio Haški tribunal, austrijski diplomata udario je packe i drugooptuženima, čelnicima hrvatskog HDZ-a, a ovaj put je „principijelno“ – kao dokaz da neće štedeti nikoga ko „veliča ratne zločince“ – takođe kritikovao najeksponiraniju bošnjačku političarku Biseru Turković, zbog pohvala koje je izrekla za osuđenog generala Sakiba Mahmuljina. [restrict]

OKRŠAJ U SAVETU BEZBEDNOSTI Čovek koji više od deceniju zarađuje ogroman novac u gradu na Miljacki iskoristio je ovu priliku da odapne otrovnu strelicu na entitete zbog toga što su „u odsustvu mera nadležnih vlasti na nivou BiH, tokom panedmije virusa korona preduzimali jednostrane i nekoordinisane akcije“.
Od toga je, ipak, značajniji njegov napad na Milorada Dodika zbog najave „mirnog razlaza“ i „svetogrdnog“ poziva međunarodnim mirovnim snagama da se povuku iz BiH. To se, prema tumačenju guvernera BiH, može protumačiti „samo kao pretnja suverenitetu i teritorijalnom integritetu zemlje, a samim tim miru i stabilnosti u njoj“. Priznao je da ga „najviše zabrinjava to što Narodna skupština RS poziva lokalne političke aktere da se uključe u rasprave o budućnosti BiH“, ali i poručio da „u BiH neće biti crtanja novih mapa“.
Nije uopšte iznenađenje što je ambasadorka SAD u UN Linda Tomas Grinfild pružila podršku Incku, ocenivši kako entiteti u BiH „nemaju budućnost izvan ove države“.
Ali isto tako ne treba da iznenađuje ni to što je diplomata iz Klagenfurta bio izložen verbalnoj artiljerijskoj paljbi njene koleginice iz Ruske Federacije Ane Jevstigneve (zamenice šefa misije ove države u Ujedinjenim nacijama) koja je konstatovala kako njegov izveštaj „ne odražava stvarno stanje u zemlji“, i preporučila mu da „prestane da se ponaša kao samoimenovani generalni guverner i da se stavlja iznad zakona i demokratskih institucija vladavine zakona“. Takođe je prenela stav Moskve da „ne može biti govora o bilo kakvim vanrednim instrumentima visokog predstavnika“ i – što je veoma važno – naglasila kako se pozicija Narodne Skupštine RS, koja rezolucijom zahteva zatvaranje OHR-a, „ne može zanemariti“.
Pored toga što je ponovila zahtev Kremlja za „brzim zatvaranjem ove institucije (OHR-a) u BiH“, Jevstigneva je saopštila da Rusija smatra da „bilo kakva promena Dejtonskog sporazuma može biti samo rezultat dobrovoljno postignutog dogovora između dva entiteta i tri naroda“.

BONSKA OVLAŠĆENJA Rasprava na Ist Riveru potvrdila je postojanje ogromnih razlika između Moskve i Vašingtona u pogledu sadašnjosti i budućnosti BiH koje će, čini se, bar u dogledno vreme biti teško uskladiti. Inckov Izveštaj Savetu bezbednosti neće promeniti situaciju u BiH, niti odnose među njenim najuticajnijim domaćim faktorima, mada ostaje da se vidi hoće li on, ohrabren savetima nalogodavaca iz obnovljene evroatlantske koalicije, odlučiti da odledi svoja bonska ovlašćenja. Odnosno hoće li pokušati da nametne najavljeni Zakon o zabrani negiranja genocida i eventualno sankcionisati čelnike RS u slučaju da odbiju njegov ultimatum o poništavanju povelja koje je parlament RS dodelio Radovanu Karadžiću, pokojnom Momčilu Krajišniku i Biljani Plavšić.
Indikativno je, međutim, da Milorad Dodik, ne samo da je najavio upućivanje molbe Rusiji i Kini da u Savetu bezbednosti ne potvrde imenovanje novog visokog predstavnika već je i otvoreno izneo procenu kako je za Srpsku bolje da na ovoj funkciji ostane – kako ga je u svom stilu nazvao – „upokojeni“ Valentin Incko, nego da dođe najavljeni nemački kandidat Kristijan Šmit.
„Zar moramo da objašnjavamo da je bolje da ostane ovako upokojeni Incko nego da dođe neko sa snagom Nemačke iza sebe koji bi ovde ponovo jurio i pritiskao na isto od pre 20 godina, samo većom snagom“, indirektno je poručio državnik iz Laktaša šta misli o antisrpskoj politici najmoćnije države EU.

VELIKA BiH A da ni Amerika ne namerava da menja svoju politiku prema Srbima pokazale su izjave ambasadora SAD u Sarajevu Erika Nelsona i nezaobilaznog diplomate Stejt departmenta Metjua Palmera. Nelson je u autorskom tekstu – doduše ne imenujući lidere RS – kritikovao političare u BiH da „podstiču strah i podele koje podsećaju na devedesete“. Da ne bi bilo nikakvih dilema na koga zapravo misli, objasnio je u nastavku teksta, naglasivši da oni „pozivaju na otcepljenje, te se žele vratiti na retrogradni izvorni Dejton“. Izvorni Dejtonski sporazum je dakle, za razliku od „duha Dejtona“, za ambasadora SAD i njegove nadređene „prevaziđen“ ustavni dokument. Zato bi se oni koji insistiraju na njegovoj primeni mogli suočiti sa sankcijama vodeće svetske sile. Koje su – kako najavljuje njegova ekselencija Nelson – „na stolu zbog destabilizacije Dejtona (koga?) i korupcije“.
Od Metjua Palmera smo čuli da Amerika „ne podržava ni veliku Srbiju, ni veliku Hrvatsku“, pa čak „ni veliku Albaniju“, već „veliku BiH“. Iako se potrudio da precizira kako reč „velika“ u slučaju BiH „ne definiše ovu državu kao geografski pojam, nego kao zemlju koja predstavlja dobru upravu, transparentnost, prosperitet“, negativne reakcije nisu izostale. Tako se ambasada Ruske Federacije u Sarajevu, u saopštenju u kome je kritikovala i Nelsona i Palmera, zapitala „neće li alegorija izaslanika Stejt departmenta za Zapadni Balkan postati signal za Bošnjake koji žive u Srbiji, Crnoj Gori, pokrajini Kosovo, Severnoj Makedoniji, Hrvatskoj i Sloveniji da je došlo vreme za stvaranje ’velike BiH’“?
Narodna Skupština RS trebalo bi u nastavku zasedanja koje će se održati 12. maja (kada ovaj tekst bude otišao u štampu) da usvoji platformu za razgovore s izabranim predstavnicima bošnjačkog i hrvatskog naroda o budućnosti BiH. Mada je saopštio da njegov blok ima dvotrećinsku većinu za usvajanje platforme, Dodik je izrazio spremnost da o ovom važnom dokumentu pokuša da ostvari nacionalni konsenzus s liderima opozicije. Nije, međutim, skrivao skepticizam u pogledu mogućnosti postizanja dila s onima koje je otvoreno nazvao „prodanim“ i „izdajnicima Republike Srpske koji su uvek na strani Sarajeva“.
Nažalost, ove teške optužbe, kao i dosadašnji postupci bloka koji predvodi SDS, ne daju previše nade da će Srpska osnažiti svoju pregovaračku poziciju postizanjem dogovora svih relevantnih političkih faktora. Pogotovo što najavljeni dogovor opozicija iz dva entiteta o zajedničkom izlasku na naredne opšte izbore u BiH – koji je, po mnogim mišljenjima, režiran od strane zapadnih ambasada u Sarajevu – signalizira da će Šarović, Borenović i Stanivuković i dalje pri svom političkim delovanju i te kako voditi računa o mišljenjima (interesima) moćnih stranih „partnera“…

Handkeu uručeni nagrada i odlikovanje u Srpskoj Veliki prijatelj srpskog naroda i dobitnik Nobelove nagrade za književnost Peter Handke boravio je proteklih dana u Republici Srpskoj. Austrijskom književniku je prilikom posete Andrićgradu Emir Kusturica uručio „Veliku nagradu Ivo Andrić“. Handke se u Banjaluci sastao s Miloradom Dodikom, Željkom Cvijanović i Radovanom Viškovićem, a predsednica RS ga je odlikovala Ordenom Republike Srpske na lenti za izuzetan rad i zasluge na polju kulturnog i duhovnog razvoja, kao i za naročiti doprinos u razvijanju i učvršćivanju sveukupnih odnosa sa RS. „Odlučio sam da dođem u Republiku Srpsku uprkos jakim vetrovima koji su bili protiv toga. Srećan sam što sam ovde. Ovo je veliki trenutak za mene“, rekao je Handke.

[/restrict]