Москва Инцку не верује

Додик је затражио од Русије и Кине да блокирају избор новог високог представника, оценивши да је за интересе РС боље да на тој функцији остане „упокојени“ аустријски дипломата, него да га замени наследник „који иза себе има снагу Немачке“

Валентин Инцко, који би у случају да у Уједињеним нацијама буде блокиран избор његовог наследника могао да уђе у историју као последњи високи представник у БиХ, поднео је Савету безбедности свој редовни извештај о стању у дејтонској творевини. У коме је, према очекивању, по ко зна који пут, за готово све бројне проблеме у функционисању БиХ оптужио „сепаратистичко руководство Републике Српске“, које сматра за главну препреку стварању „демократске“ и „функционалне“ Босне. Наравно, у складу с балансом кривице који је успоставио Хашки трибунал, аустријски дипломата ударио је пацке и другооптуженима, челницима хрватског ХДЗ-а, а овај пут је „принципијелно“ – као доказ да неће штедети никога ко „велича ратне злочинце“ – такође критиковао најекспониранију бошњачку политичарку Бисеру Турковић, због похвала које је изрекла за осуђеног генерала Сакиба Махмуљина.

[restrict]

ОКРШАЈ У САВЕТУ БЕЗБЕДНОСТИ Човек који више од деценију зарађује огроман новац у граду на Миљацки искористио је ову прилику да одапне отровну стрелицу на ентитете због тога што су „у одсуству мера надлежних власти на нивоу БиХ, током панедмије вируса корона предузимали једностране и некоординисане акције“.
Од тога је, ипак, значајнији његов напад на Милорада Додика због најаве „мирног разлаза“ и „светогрдног“ позива међународним мировним снагама да се повуку из БиХ. То се, према тумачењу гувернера БиХ, може протумачити „само као претња суверенитету и територијалном интегритету земље, а самим тим миру и стабилности у њој“. Признао је да га „највише забрињава то што Народна скупштина РС позива локалне политичке актере да се укључе у расправе о будућности БиХ“, али и поручио да „у БиХ неће бити цртања нових мапа“.
Није уопште изненађење што је амбасадорка САД у УН Линда Томас Гринфилд пружила подршку Инцку, оценивши како ентитети у БиХ „немају будућност изван ове државе“.
Али исто тако не треба да изненађује ни то што је дипломата из Клагенфурта био изложен вербалној артиљеријској паљби њене колегинице из Руске Федерације Ане Јевстигневе (заменице шефа мисије ове државе у Уједињеним нацијама) која је констатовала како његов извештај „не одражава стварно стање у земљи“, и препоручила му да „престане да се понаша као самоименовани генерални гувернер и да се ставља изнад закона и демократских институција владавине закона“. Такође је пренела став Москве да „не може бити говора о било каквим ванредним инструментима високог представника“ и – што је веома важно – нагласила како се позиција Народне Скупштине РС, која резолуцијом захтева затварање ОХР-а, „не може занемарити“.
Поред тога што је поновила захтев Кремља за „брзим затварањем ове институције (ОХР-а) у БиХ“, Јевстигнева је саопштила да Русија сматра да „било каква промена Дејтонског споразума може бити само резултат добровољно постигнутог договора између два ентитета и три народа“.

БОНСКА ОВЛАШЋЕЊА Расправа на Ист Риверу потврдила је постојање огромних разлика између Москве и Вашингтона у погледу садашњости и будућности БиХ које ће, чини се, бар у догледно време бити тешко ускладити. Инцков Извештај Савету безбедности неће променити ситуацију у БиХ, нити односе међу њеним најутицајнијим домаћим факторима, мада остаје да се види хоће ли он, охрабрен саветима налогодаваца из обновљене евроатлантске коалиције, одлучити да одледи своја бонска овлашћења. Односно хоће ли покушати да наметне најављени Закон о забрани негирања геноцида и евентуално санкционисати челнике РС у случају да одбију његов ултиматум о поништавању повеља које је парламент РС доделио Радовану Караџићу, покојном Момчилу Крајишнику и Биљани Плавшић.
Индикативно је, међутим, да Милорад Додик, не само да је најавио упућивање молбе Русији и Кини да у Савету безбедности не потврде именовање новог високог представника већ је и отворено изнео процену како је за Српску боље да на овој функцији остане – како га је у свом стилу назвао – „упокојени“ Валентин Инцко, него да дође најављени немачки кандидат Кристијан Шмит.
„Зар морамо да објашњавамо да је боље да остане овако упокојени Инцко него да дође неко са снагом Немачке иза себе који би овде поново јурио и притискао на исто од пре 20 година, само већом снагом“, индиректно је поручио државник из Лакташа шта мисли о антисрпској политици најмоћније државе ЕУ.

ВЕЛИКА БиХ А да ни Америка не намерава да мења своју политику према Србима показале су изјаве амбасадора САД у Сарајеву Ерика Нелсона и незаобилазног дипломате Стејт департмента Метјуа Палмера. Нелсон је у ауторском тексту – додуше не именујући лидере РС – критиковао политичаре у БиХ да „подстичу страх и поделе које подсећају на деведесете“. Да не би било никаквих дилема на кога заправо мисли, објаснио је у наставку текста, нагласивши да они „позивају на отцепљење, те се желе вратити на ретроградни изворни Дејтон“. Изворни Дејтонски споразум је дакле, за разлику од „духа Дејтона“, за амбасадора САД и његове надређене „превазиђен“ уставни документ. Зато би се они који инсистирају на његовој примени могли суочити са санкцијама водеће светске силе. Које су – како најављује његова екселенција Нелсон – „на столу због дестабилизације Дејтона (кога?) и корупције“.
Од Метјуа Палмера смо чули да Америка „не подржава ни велику Србију, ни велику Хрватску“, па чак „ни велику Албанију“, већ „велику БиХ“. Иако се потрудио да прецизира како реч „велика“ у случају БиХ „не дефинише ову државу као географски појам, него као земљу која представља добру управу, транспарентност, просперитет“, негативне реакције нису изостале. Тако се амбасада Руске Федерације у Сарајеву, у саопштењу у коме је критиковала и Нелсона и Палмера, запитала „неће ли алегорија изасланика Стејт департмента за Западни Балкан постати сигнал за Бошњаке који живе у Србији, Црној Гори, покрајини Косово, Северној Македонији, Хрватској и Словенији да је дошло време за стварање ’велике БиХ’“?
Народна Скупштина РС требало би у наставку заседања које ће се одржати 12. маја (када овај текст буде отишао у штампу) да усвоји платформу за разговоре с изабраним представницима бошњачког и хрватског народа о будућности БиХ. Мада је саопштио да његов блок има двотрећинску већину за усвајање платформе, Додик је изразио спремност да о овом важном документу покуша да оствари национални консензус с лидерима опозиције. Није, међутим, скривао скептицизам у погледу могућности постизања дила с онима које је отворено назвао „проданим“ и „издајницима Републике Српске који су увек на страни Сарајева“.
Нажалост, ове тешке оптужбе, као и досадашњи поступци блока који предводи СДС, не дају превише наде да ће Српска оснажити своју преговарачку позицију постизањем договора свих релевантних политичких фактора. Поготово што најављени договор опозиција из два ентитета о заједничком изласку на наредне опште изборе у БиХ – који је, по многим мишљењима, режиран од стране западних амбасада у Сарајеву – сигнализира да ће Шаровић, Бореновић и Станивуковић и даље при свом политичким деловању и те како водити рачуна о мишљењима (интересима) моћних страних „партнера“…

Хандкеу уручени награда и одликовање у Српској

Велики пријатељ српског народа и добитник Нобелове награде за књижевност Петер Хандке боравио је протеклих дана у Републици Српској. Аустријском књижевнику је приликом посете Андрићграду Емир Кустурица уручио „Велику награду Иво Андрић“. Хандке се у Бањалуци састао с Милорадом Додиком, Жељком Цвијановић и Радованом Вишковићем, а председница РС га је одликовала Орденом Републике Српске на ленти за изузетан рад и заслуге на пољу културног и духовног развоја, као и за нарочити допринос у развијању и учвршћивању свеукупних односа са РС.
„Одлучио сам да дођем у Републику Српску упркос јаким ветровима који су били против тога. Срећан сам што сам овде. Ово је велики тренутак за мене“, рекао је Хандке.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *