ИЗЛОГ КЊИГЕ

Др Никола Николић
ЈАСЕНОВАЧКИ ЛОГОР
ННК интернационал, Београд

После првог издања ове књиге, штампаног 1948. године, др Никола Николић објавио је још два издања, од чега једно на словеначком језику. Сваки пут је при томе проширивао, дотеривао и мењао. Тако је, нарочито у другом, словеначком издању, променио неке оцене и бројеве из првог, што му проучаваоци усташког геноцида у Другом светском рату, поготово са српске стране, замерају. Према речима Надежде Ђонлић Винавер, књигу др Николе Николића о Јасеновачком логору, објављену у Загребу 1948. у издању Накладног завода Хрватске, требало је одавно превести на више страних језика И „отпослати по свету да шире истину о једном страшном концентрационом логору из времена Другог светског рата, у срцу Европе, у Хрватској, на деведесет километара од Загреба, о којем се веома мало знало. „Никола Николић, аутор књиге о Јасеновачком логору, лекар по професији, епидемиолог, познат по хуманости према сведочењима људи који су га познавали, Хрват, католик, како је у самој књизи забележено, био је заточен у логору у Јасеновцу као истакнути комуниста. Пошто је имао срећу да разменом за Немце, које су партизани заробили, буде ослобођен заједно са још четворо хрватских комуниста, записао је оно што је доживео и видео док је боравио у тој ’големој људској кланици’. Николићево дело остаје најверодостојније сведочанство, аутентична репродукција једног стравичног раздобља у историји југословенске државе.“

Милка Антић, Новица Антић
ЈАСЕНОВАЦ МИЛО СЕЛО МОЈЕ
Факултет за пословне студије и право, Универзитет „Унион –Никола Тесла“ у Београду

Како стоји у поднаслову, реч је о „књизи о Србима који су рађани, живели и умирали у Јасеновцу на Сави“. Према речима аутора књига је настала као плод размишљања на који начин да на једно место сакупе Србе „који су рођени у Јасеновцу и то уназад много година“. „Стално смо слушали и слушамо како ми Срби ту не припадамо и како то није наш крај и наша земља. Земља на којој су рођени наши дједови, прадједови, чукундједови, па чак и њихови родитељи. Године су пролазиле, било нас је све мање, а све је мање и оних који би нам могли рећи ко смо и ко су нам преци. Послије свега, одлучила сам да започнем причу о нама Србима рођеним у Јасеновцу на Сави. У посљедњем моменту сам схватила, ако још мало будем чекала, од свега неће бити ништа, све ће отићи у заборав, јер рођака и мјештана који о нама и нашим породицама нешто више знају неће више бити међу живима. Ни ми који смо се скупили око ове књиге, нисмо више млади. Ова књига настоји да сачува на једном мјесту наше обичаје, животе, навике, шале, изреке и све што нас је чинило Јасеновчанима. Ови записи остају историји и покољењима, онима који долазе иза нас, да сазнају ко су и гдје су им коријени.“ Према речима проф. др Милана Радосављевића, приче и сведочења у овој монографији су аутентични и потичу од аутора који су рођени у Јасеновцу, живели у време изградње логора Јасеновац и инфраструктуре за индустријско убијање незабележено у историји ратовања, али и у време када се убијање дешавало. „Они су сведоци и постратовског периода, као и грађанског рата који се десио деведесетих година прошлог века до данашњих дана, када се Срби сматрају неподобним и да их се треба решити, јер су реметилачки фактор у Хрватској“, бележи у напомени о овом делу проф. др Радосављевић.

Момир Никић
САНСКРТСКО-СРПСКИ РЕЧНИК
Прометеј, Нови Сад

Откриће санскрта имало је две далекосежне последице. Оно је свету отворило један од најзначајнијих трезора културе (литература на санскрту је знатно обимнија од грчке и латинске заједно). Са њим је зачела ера модерне упоредне лингвистике. То је истовремено обогатило многе науке, медицину, митологију, филозофију, највише само науку о језику. Јер, још половином првог миленијума п. н. е., у време када су у Грчкој прављени тек први несигурни кораци у проучавању језика, на санскрту су већ постојале темељне расправе (чак школе етимолога, граматичара…). Управо из тог периода, Јаска је оставио свој, први велики допринос етимологији, а Панини створио „математички“ модел граматике, у много чему непревазиђен. Речник је намењен студентима санскрта и заинтересованим истраживачима из других области. То одређује његов обим и профил, као и употребу лексикографских техника које омогућују већу економију простора уз максимум информација. Лексеме су дате самостално (лексемски приступ) или у оквиру свог семантичког поља, односно деривационог/творбеног низа (као пододреднице водеће лексеме). Главне одреднице су на писму деванагари и у транслитерацији (ИАСТ), пододреднице само у транслитерацији. Строго је поштован алфабетски ред. Цео материјал дат је по азбучном редоследу деванагари писма. Где год је било могуће, означен је акцент (ведски).Сложенице су груписане по првом члану. Афикси су дати засебно и/или уз глаголске корене.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.