IZLOG KNJIGE

Vladeta Janković
LATINSKI GLOSAR
Laguna, Beograd

Dok je u knjizi Antičke izreke upoznao čitaoce s pozadinom brojnih pametnih misli antičkih pisaca, koje su ušle u svakodnevnu upotrebu mnogih naroda do danas, u ovoj zbirci Vladeta Janković izneo je priče o najčešćim latinskim izrekama, izrazima pa i skraćenicama, koji su još uvek u širokoj upotrebi, a o čijem se poreklu, okolnostima nastanka i autorstvu uglavnom malo zaista zna.
Uspešno transponujući latinske izreke u srpske poslovice ili uzrečice (preko 60), i prenoseći tako smisao izreke u domaći kontekst – Bolje ikad nego ikad, Imena luda nalaze se svuda, Klin se klinom izbija, Oko za oko, zub za zub, Blago siromašnima duhom, Poznaj samoga sebe, Tresla se gora, rodio se miš, Mlatiti praznu slamu, Ko laže, taj i krade i mnoge druge – autor nam pitkim stilom i duhovitim anegdotama iz starog Rima i ranog srednjovekovlja kazuje ko je, kada i zašto izrekao sve ove istine za koje smo obično držali da pripadaju folkloru i anonimnom narodnom pripovedaču. U drugom delu knjige, objašnjavajući pozadinu i razloge nastanka pojedinih latinskih izraza (67), kao i njihove autore ako su poznati, profesor Janković, klasičar i komparatista po obrazovanju, objasniće poreklo, smisao i prvobitno značenje danas toliko frekventnih izraza kao što su agenda, alibi, alter ego, apriori, curriculum vitae, corpus delicti, de facto, in flagranti, lapsus, pro bono, tabula rasa ili veto. Najzad, u trećem delu iznosi se značenje i poreklo pojedinih latinskih skraćenica, kako onih u opštoj upotrebi, tako i administrativnih, naučnih i stručnih (P. S., etc., N. B., A. D., ibid. i drugih), što uz brojne ilustracije u knjizi konačno upotpunjuje ovu zbirku priča o latinskom nasleđu u našem govoru, pisanju i iskustvu i čini je reprezentativnim Latinskim glosarom.

Priredili: Aleksandar Novaković i Dušan Dostanić
POREDAK I SLOBODA – Razgovori konzervativaca i libertarijanaca
Službeni glasnik, Beograd

Da li u korenu svakog konzervativizma počiva libertarijanizam ili se libertarijanizam u fundamentalnom smislu mora svesti na konzervativizam? Da li je pravo raspolaganja sobom, svojim telom i privatnom svojinom apsolutno pravo koje svaki civilizovani poredak mora da štiti? Postoje li drugi obziri – poput zajedništva, tradicije, religije – koji nadilaze skučenu perspektivu modernog čoveka? Ukratko, da li je sloboda teorijski starija od poretka, ili samo konkretno realizovani poredak, sa svojim vrednostima, institucijama i hijerarhijama, može biti osnov njene materijalizacije, njenog ostvarenja? Najzad, kako se različiti odgovori na ova pitanja mogu odraziti na probleme poput imigracije, ekologije, multikulturalizma, rodne ravnopravnosti, slabljenja suvereniteta nacionalnih država? U ovoj knjizi o tome govore najistaknutiji predstavnici konzervativne i libertarijanske intelektualne tradicije: Ajn Rand, Aleksandar Gauland, Alen de Benoa, Andre F. Lihtšlag, Armin Moler, Beri Goldvoter, Dirdri Nensen Makloski, Hans Herman Hope, Eberhard Štraub, Edvard Fejzer, Entoni Danijels, Erik Lenert, Erik Riter fon Kinelt Ledin, Frenk S. Mejer, Fridrih August fon Hajek, Fridrih Romig, Gec Kubiček, Gerd-Klaus Kaltenbruner, Jerg Gvido Hilzman, Karl Šmit, Leo Brent Bozel Mlađi, Levelin H. Rokvel Mlađi, Ludvig fon Mizes, Majkl Oukšot, Mari Rotbard, Ralf Reiko, Rasel Kirk, Ričard M. Viver, Rodžer Skruton i Volter Blok.

Dragoslav Mihailović
KRATKA ISTORIJA SATIRANJA
Zavod za udžbenike, Beograd

Jedan od najuglednijih i najčitanijih savremenih srpskih pisaca u ovoj studiji ponovo se vratio poznatoj, pa i ličnoj temi, stradanju tzv. informbirovaca, koje bez sumnje baca više nego veliku etičku senku na Titov jugoslovenski put u vreme Hladnog rata. To Mihailovićevo delo autentičnim svedočenjima i ekskluzivnim dokumentima upotpunjuje sliku naše tragične novije istorije, ali bi ujedno moglo biti i odgovor na jednu rečenicu, koja je pokušaj da se sve opravda na nesrećan i nehuman način: „Da nije bilo Golog otoka, cela bi Jugoslavija postala Goli otok.“ Mihailović nas podseća na to kako je moguće uopšte prikazati užasno ponižavajuće stradanje hiljada nevinih ljudi u vreme kada su više nego brižljivo uništavani svi tragovi tog političkog zločina. Čak je i zvanična istoriografija cinično prekrajala istoriju, stvarajući klimu ravnodušnosti prema golootočkim žrtvama. Uostalom, da je reč o zločinima u Titovoj Jugoslaviji, koji baš ne zaostaju za političkim zločinima u istoriji sveta poznatim kao holokaust i gulag, progovorio je Nikola Rot iz Rume u knjizi Jaše Almulija „Ostali su živi“ (takođe izdanje Zavoda za udžbenike). On koji je preživeo Aušvic, da bi posle 1948. dopao i Golog otoka, nedvosmisleno je rekao da je u pogledu psihičkog zlostavljanja zatvorenika Goli otok bio gori od Aušvica.