Системска грешка

Како су државни ресурси за борбу против организованог криминала постали сервис мафије

Мало је данас оних који могу да кажу да их дубина уплива мафије у МУП Србије није изненадила. То што су успели да придобију, и вешто користе личности на високим функцијама као сопствене доушнике и заштитнике само је по себи непријатно, али ствари су много горе од тога – успели су да државне ресурсе за борбу против организованог криминала претворе у сервис мафије. Користили су државне прислушне центре и базе података за детаљну проверу лица као своје. Одвојили су један сегмент полицијске структуре и претворили га у мафијашку полицију, која је за њихове потребе проверавала и пратила лица и резултате свега тога достављала мафији.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

2 коментара

  1. Tоплица

    Заказале оне службе или делови служби, пропуст направили ови појединци, девијације ове, девијације оне . . . Али све је то дошло током једне теисте власти. Где је била власт за све то време ? Где је овде активност народа, од месне заједнице па надаље ? Да ли је ово сад систематско уређење друштва или се елеминише само једна група ? Хоћемо ли након довољног периода времена имати опет халабуку, само на неке друге групе ? И онда ће се опет наћи неки каран да нам објасни да све потиче од злочесте Д. Хркаловић. Е мој ауторе . . .

  2. Први ниво, други ниво, трећи ниво…
    Питам се, да ли ће акција бити довољно дугог даха да сазнамо – ко све припада “трећем нивоу” (и оном изнад њега) и да доживимо њихово процесуирање. Но и “други ниво” је још анониман. Искуство ме учи да се , после почетне буке, временски све растегне толико дуго да на све заборавимо, кола се сломе на појединцима из “првог нивоа”, кад свака бука престаје, а најкрупније “рибе” остану недохватљиве
    Разгранатост криминалних мрежа уопште не треба да чуди јер – човек је врло кварљива роба. Могућност да се дочепа моћи, и, повезано с њом, зарадом коју може само да сања – за већину је неодољива и ствара услове да, у недостатку контроле и уз “погрешна” кадровска решења, порасте, повећавајући и своје апетите, све до рушења власти и довођења себе на њено место. Јер човек је, по природи незајажљив и никад му ничег није доста.
    Да ли је само у Србији корупција проблем? – разноразни извештачи из ЕУ говоре тако као да – јесте. Међутим, ни другде људи нису имуни на корупцију, све је само питање цене, наиме, у богатијим земљама у игри је далеко већи новац, а тзв. лобирање нису Срби измислили. За мене, лобирање је корупција највиших нивоа и износа, уз то и легална…
    Занимљиво питање је: колика би примања неко требало да има да би постао имун на корупцију? Тврдим да горње границе – нема. Јер, рекох, човек је похлепно биће.
    Друго је питање довођења правих људи на право радно место. Ко каже да је сваки политичар богомдан за било који положај на државном нивоу?? Зар треба постављати људе само према партијскоим заслугама? Можда неко није способан ни за један конкретан посао, јер никад и није обављао никакав ? А добије ресо, нпр. р министарства… није свеједно – причати и радити…
    Желим, од срца, да државни органи успешно приведу крају ово што су започели; да кривци, посебно налогодавци, тј. из највишег нивоа, буду осуђени – да уместо празних прича, дочекамо да крупне рибе не измигољи као што се досад дешавало, тј. да народ ПОЧНЕ ДА ГРАДИ ПОВЕРЕЊЕ У СВОЈУ ДРЖАВУ И СУДСТВО.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *