Rešenost ili stara utopija

Poreklo imovine

Hoće li tek doneti zakon staviti „šapu“ na nezakonito stečenu imovinu, kako se njime sugeriše, ili će završiti kao i niz sličnih ideja i najava, poput poznate idealističke akcije iz vremena socijalizma

Malo je onih koji se još sećaju „krilatice“ iz vremena Titove Jugoslavije – „Imaš kuću, vrati stan“. To znači da društveni stan (najčešće dobijen od firme) nije mogao da dobije neko ko je u selu imao roditeljsku kuću. Na ovu parolu su se najviše navukli naivni proleteri (danas bi za njih rekli – budale) odričući se stanova u koje su se uglavnom useljavali partijski ljudi a iskreni proleteri zbog svog gesta dobijali pohvale i odlikovanja. Cela stvar je propala, kao i naivna vera u partijski asketizam.
Ova priča od pre četrdesetak godina poteže se u vezi s današnjom primenom tek donetog Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, čiji cilj je razotkrivanje i oporezivanje pojedinaca koji vode luksuzan život, a zvanično imaju skromna primanja. Ili one što vole da kažu: „Ne pitaj me za prvi milion.“ Suština je da ko ne bude mogao da dokaže da je na zakonit način stekao imovinu, ostane bez tri četvrtine njene vrednosti, a ako sud utvrdi da je imovina stečena krivičnim delom, mogao bi da mu bude oduzet celokupan nezakonito pribavljen imetak.
Bilo je do sada više pokušaja da država ovakvim zakonom dobije delotvoran mehanizam kako bi za svakoga u svakom trenutku utvrdila da li se obogatio nezakonito. Nema vlasti koja posle 2000. godine nije obećavala da će baš u njihovom mandatu početi češljanje imovine političara koji su, zahvaljujući funkciji, stekli bogatstvo. A zakona ipak nije bilo. [restrict]

VELIKA DOSOVA RASPRODAJA „Kada pobedimo, prvi zakon koji ćemo doneti biće zakon o ispitivanju porekla imovine. Onaj ko je opljačkao narod zna se gde mu je mesto i to nije revanšizam“, reći će 2000. godine predsednik Koalicije „Vojvodina“ Dragan Veselinov, jedan od lidera Demokratske opozicije Srbije (DOS) za tadašnji NIN, da bi već 2003. njegov politički saveznik iz DOS-a i ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović u nedeljniku „Vreme“ rekao da mu „podiže pritisak, a zemlji podiže rizik investiranja ponovni populistički zahtev da se donese zakon o ispitivanju porekla imovine. Da se razumemo, ne govorim o privrednim kriminalcima koji su novac zaradili trgujući drogom ili oružjem, za takve postoje institucije i zakoni. Nama nije potreban zakon o ispitivanju porekla imovine da bismo se obračunali s privrednim kriminalom“.
Baš ovaj ministar, upitan tada na RTS-u zašto kreće u privatizaciju kada još nije donet zakon o restituciji imovine, one oduzete u komunističkom periodu, reći će da on nema vremena da čeka. I nije čekao. Ostao je upamćen ne po rukovođenju privredom (kojom kao i da se nije bavio) već po divljačkoj rasprodaji društvene i državne imovine, naročito one koja je nekada pripadala privatnim licima.
I 2012. godine, kada je srušena DOS-ovska vlast, a upravljanje državom preuzela Srpska napredna stranka (SNS), tadašnji prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić rekao je u Skupštini Srbije da očekuje (što se tiče donošenja tog zakona) da će do kraja januara ili najkasnije početkom februara to biti pred poslanicima. Biće da se to odužilo jer je Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu stigao tek 2020. godine (usvojen u Narodnoj skupštini Republike Srbije 29. februara te godine), da bi na snagu stupio 11. marta 2020, s odlaganjem primene do 12. marta 2021. godine.

IZMENE I DOPUNE Pre početka primene Zakona nadležni organi su uočili da postoji prostor za njegovo poboljšanje, te je Narodna skupština 25. februara 2021. usvojila Zakon o izmenama i dopunama kojim su unete izvesne promene i novine. Najvažnija novina je zamena termina „nezakonito stečena imovina“ terminom „imovina na koju se utvrđuje poseban porez“, kako bi se izbeglo poistovećivanje ovakve imovine s imovinom proisteklom iz krivičnog dela. Takođe, dodat je i novi termin „izdaci za privatne potrebe fizičkog lica“, koji je definisan kao „izdaci koje je fizičko lice imalo za privatne potrebe, a radi utvrđivanja porekla prihoda koje je steklo fizičko lice, a nije ih potrošilo na sticanje imovine“. Uvođenje novog pojma dovelo je i do promene u definisanju same osnovice poreza.
Prvobitna odluka bila je da se ispituje samo imovina stečena posle 2007. godine, uz obrazloženje da su tada uvedeni elektronski registri u Poresku upravu, ali je ta odredba iz nacrta izbačena i doneta odluka da nema vremenskog ograničenja za njegovu primenu.
Suština ovog zakona je da ko ne bude mogao da dokaže da je na zakonit način stekao imovinu, ostane bez tri četvrtine njene vrednosti, a ako sud utvrdi da je imovina stečena krivičnim delom, mogao bi da mu bude oduzet celokupan nezakonito pribavljen imetak. Očekuje se da će država na ovaj način proveravati svakoga, bez izuzetka, i da će svi morati da objasne odakle im imovina koja ne odgovara njihovim prihodima. Na udaru će se naći oni za koje poreski organi posumnjaju ili utvrde da za najviše tri uzastopne kalendarske godine imaju razliku iznad 150.000 evra između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda.
Ko su osobe čija će se imovina proveravati – utvrđivaće se godišnjim smernicama koje donosi direktor Poreske uprave, na osnovu analize rizika. Smernice neće biti javno dostupne, navodi se u Zakonu. Takođe, postupak provere imovine moći će da se pokrene i po prijavi građana ili neke institucije.
Zakon je precizirao da se prilikom kontrole uzima u obzir celokupna imovina fizičkog lica koje se kontroliše a naročito nepokretne stvari, kao što su stan, kuća, poslovna zgrada i prostorije, garaža, zemljište i drugo. Na proveri su i finansijski instrumenti, udeli u pravnom licu, oprema za obavljanje samostalne delatnosti, motorna vozila, čamci, brodovi i drugi plovni objekti i vazduhoplovi, štedni ulozi i gotov novac, kao i druga imovinska prava (dakle, nema izuzetka).
Kako su redovno poreske stope drastično niže, mnogi će reći da je poreska stopa od 75 odsto (član 16) svojevrsna kazna, iako su kaznene odredbe na kraju svakog zakona. A one su predviđene za nesaradnju s Poreskom upravom. Pravnim licima koja na zahtev jedinici Poreske uprave u roku koji ona odredi ne dostave tražene podatke moći će da se izrekne novčana kazna od 500.000 do dva miliona dinara. Za isti prekršaj preduzetniku preti novčana kazna od 100.000 do 500.000 dinara, a od 50.000 do 150.000 dinara preti kazna fizičkom licu i odgovornom licu u pravnom licu, državnom organu i organizaciji, kao i organu autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i imaocu javnih ovlašćenja. Pored toga, predviđena je i novčana kazna od 50.000 do 150.000 dinara za fizičko lice koje ne čuva kao profesionalnu tajnu podatke do kojih je došlo u postupku utvrđivanja imovine i posebnog poreza.

PORESKI SPECIJALCI Zakon o poreklu imovine predviđa da se u Poreskoj upravi obrazuje posebna organizaciona jedinica za obavljanje poslova određenih ovim zakonom – tim specijalaca. Iako je Zakon izvorno regulisao samo nadležnost za vođenje postupka, poslednjim izmenama je precizirano da će posebna organizaciona jedinica u Poreskoj upravi biti nadležna i za naplatu poreza.
Propisano je pohađanje stalne obuke za sve zaposlene u jedinici Poreske uprave, kao i za zaposlene u Ministarstvu nadležnom za poslove finansija. Sudije Upravnog suda koje će suditi po tužbi protiv konačnih rešenja o posebnom porezu, moraju imati obuku za sticanje posebnih znanja o postupku utvrđivanja imovine i posebnog poreza. Što će reći, norma predviđa da se s najvećom stručnošću mora postupati u postupcima koji su od značaja za unapređenje efikasnosti poreskog sistema i sprečavanje zloupotreba.
Da ništa ne bi izmaklo kontroli, zaposleni u jedinici Poreske uprave, a sada i zaposleni u Ministarstvu finansija dužni su da pre stupanja na rad dostave Agenciji za sprečavanje korupcije, u pismenom obliku, potpune i tačne podatke o svojoj imovini, koja će se evidentirati i proveriti. Dakle, prvi građani Republike Srbije čija će imovina podleći proveri biće upravo oni koji će nadalje vršiti sve ostale provere. To će dokazati njihovu nepristrasnost i stručne kvalitete.
Na pismeni zahtev direktora Poreske uprave, obavljaju se i bezbednosne provere zaposlenih u jedinici Poreske uprave, pre stupanja na rad, tokom rada u jedinici Poreske uprave i godinu dana od prestanka rada u jedinici Poreske uprave, bez znanja lica koja se proveravaju. Bezbednosne provere vršiće Ministarstvo unutrašnjih poslova (u svrhu utvrđivanja postojanja smetnji sa stanovišta zaštite javnog poretka) i Bezbednosno-informativna agencija (u svrhu utvrđivanja postojanja smetnji sa stanovišta bezbednosti Republike Srbije).
Na doneto rešenje oporezovani će imati mogućnost žalbe Ministarstvu finansija, čija će odluka biti konačna u upravnom postupku, ali će i dalje moći da pokrene upravni spor – tužbom pred Upravnim sudom. Teret dokazivanja uvećanja imovine fizičkog lica je na Poreskoj upravi, dok je teret dokazivanja porekla imovine na obvezniku u delu u kome uvećanje njegove imovine nije u skladu s prijavljenim prihodima.
Da će država biti u prednosti, govori i podatak da će Poreskoj upravi na raspolaganju biti svi državni organi i organizacije, organi autonomne pokrajine, organi jedinica lokalne samouprave, imaoci javnih ovlašćenja, kao i fizička i pravne lica. Poreska uprava, takođe, ima pristup svim vrstama evidencija i podacima koje vode, odnosno poseduju nadležni organi i druga lica o: nepokretnim i pokretnim stvarima, privrednim subjektima, finansijskim instrumentima, štednim ulozima i računima kod poslovnih banaka, drugim evidencijama i podacima iz kojih se može utvrditi imovina fizičkog lica, kao i poslovnim knjigama i dokumentaciji privrednih društava i drugih lica.
Pored pomenutih, Zakon o poreklu imovine predviđa još jedan vid saradnje između Poreske uprave i drugih državnih organa u cilju delotvornijeg ostvarivanja fiskalnih ciljeva države a odnosi se na Ministarstvo unutrašnjih poslova, Narodnu banku Srbije, Upravu za sprečavanje pranja novca, Agenciju za sprečavanje korupcije, Republički geodetski zavod, Agenciju za privredne registre i Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, koji su dužni da odrede jednog ili više zaposlenih za vezu radi delotvornije saradnje i dostavljanja podataka koji su jedinici Poreske uprave potrebni za vođenje postupka propisanog ovim zakonom. Po potrebi, ti zaposleni mogu biti privremeno premešteni ili upućeni na rad u jedinicu Poreske uprave.
Zakon uvodi tzv. unakrsnu proveru imovine, koju sprovodi pomenuta posebna jedinica u Poreskoj upravi, tako što kada utvrdi da postoji nezakonito stečena imovina, doneće rešenje o utvrđivanju posebnog poreza od 75 odsto na poresku osnovicu, koju čini zbir revalorizovane vrednosti utvrđene nezakonito stečene imovine za svaku kalendarsku godinu koja je bila predmet kontrole.
Zakon već budi sumnju da će se na prve postupke pričekati, sve s aluzijom na Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji u pravnom sistemu postoji još od 2002. godine, s metodom „unakrsne provere imovine“ kako bi se utvrdila vanredna naknada na neprijavljene prihode. Poreska stopa, prema ovom zakonu, iznosi 20 odsto na neprijavljene prihode, ali se on nije primenjivao, sve uz obećanja direktora Poreske uprave „evo sad ćemo, samo što nismo“. Kada se uzme u obzir da i za primenu novog zakona treba formirati timove i obučiti ih (trenutno je u okviru Poreske uprave formiran poseban sektor za poreklo imovine u kome radi 20 inspektora, a kada zakon bude u punoj primeni, radiće ih 60), pretpostavka je da će se na prve slučajeve sačekati bar još godinu dana.
Do tada, raspredaće se priče i pretpostavke o mogućim efektima zakona koji nikako da krene u proveru „akumulacije kapitala“, njegovoj mogućoj arbitrarnosti i selektivnosti, sve uz sumnje i podsećanje na utopijsku „krilaticu“ iz komunističkih vremena.

[/restrict]