Jesmo li „Sinofarmovi“ zamorčići?

PELCOVANJE STVARNOSTI

Kineska vakcina, koja je u upotrebi u Srbiji, zvanično je registrovana u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Bahreinu 9, odnosno 12. decembra prošle godine na osnovu rezultata kliničkih ispitivanja sprovedenih u trećoj fazi provere vakcine, započetoj u julu 2020. godine. Uslovnu dozvolu „Sinofarmova“ vakcina u Kini dobila je 31. decembra prošle, a odobrenje za upotrebu u Srbiji 16. januara ove godine, nakon čega je, 19. januara, počela masovna imunizacija naših građana

Lanjski strah da vakcine protiv kovida 19 neće stići na vreme, ili da je uopšte neće biti, smenile su (geo)politika vakcinacije i epidemija vakcinske paranoje koja kola po društvenim mrežama. Vakcinacija se u javnosti sve manje pojmi kao put da se sačuva život, a sve više postaje način da se demonstrira lični stav ili uputi politička poruka.
Tome su možda doprineli i članovi srpske vlade, odnosno parlamenta primajući, slučajno ili ne, vakcine po očekivanom geopolitičkom šablonu. Premijerka Ana Brnabić primila je „Fajzerovu“, ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin i predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić rusku, a ministar zdravlja Zlatibor Lončar kinesku vakcinu.
Izuzetak od očekivanog pravila na srpskoj političkoj sceni bio je Dragan Đilas. Predsednik Stranke slobode i pravde objavio je da je primio rusku vakcinu, budući da se, pored nje, prijavio za „Fajzerovu“ i „Astrazenekinu“.
Istovremeno, deo opozicionih medija, zli jezici bi možda rekli upravo oni pod „Đilasovom kontrolom“, već mesecima po „Sinofarmovoj“ vakcini traže dlaku u jajetu, dok mediji vladajućih struktura veličaju doprinos kineskih i ruskih vakcina srpskom zdravlju u uslovima epidemije. Umesto da je društveno i medicinsko, vakcinacija je mutirala u prvorazredno političko pitanje.
Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić na tviteru se, tako, zapitao zašto je Srbija dobila veću količinu kineskih vakcina od bilo koje druge evropske zemlje, prilažući kao dokaz deo izjave Viktora Orbana gde se navodi da je Srbija poput predsoblja koje će za Mađarsku isprobati vakcine prema kojima su Mađari još uvek uzdržani. Na koncu, Jeremić je, nakon što je obnarodovao da je posle konsultacija sa svetskim medicinskim stručnjacima odabrao upravo „Sinofarmovu“ vakcinu, nedavno saopštio i da je Srbija postala jedna od zemalja za treću fazu kliničkog testiranja ovog kineskog cepiva. „Ključan je bio dogovor sa Kinom, po kome smo mi praktično postali jedna od zemalja za treću fazu kliničkog testiranja vakcine ’Sinofarm’“, naveo je Jeremić, dodajući da je Srbija odigrala na „crveno“ i dobila, ali da se treba zapitati šta bi bilo da se kuglica zaustavila na „crnom“.
Jesu li građani Srbije, koji su se opredelili da prime kinesku vakcinu protiv kovida 19, uključujući na paradoksalan način i Jeremića koji je na to upozorio, tek zamorčići kineskog „Sinofarma“?

MIRIS MEKE MOĆI Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu je početkom ove godine bilo više od 50 istraživanja potencijalne vakcine protiv kovida 19. Od tog broja najmanje 15 otpada na kineska istraživanja, od kojih se pak sedam krajem januara ove godine nalazilo u trećoj fazi.
Vakcine su postale veliki globalni posao i stvar geopolitičkog prestiža. Velike sile se utrkuju u plasmanu vakcina imajući u vidu dva cilja. Prvi je parče globalnog finansijskog kolača od prodaje cepiva protiv kovida 19, što je više nego perspektivan posao. Drugi se tiče promocije meke moći i onoga što su Bi-Bi-Si i Jeremić nazvali „vakcinskom diplomatijom“. To je naročito izraženo u slučaju Rusije i Kine i njihovih vakcina koje više nego uspešno konkurišu zapadnim proizvodima. Pošto su napravile vakcine i ostvarile prodor na svetskom tržištu, dve sile su prilično uzdrmale zapadni koncept proizvodnje i distribucije cepiva, naročito u zemljama u razvoju.
Prema navodima kineskih medija, Kina je do kraja 2020. godine, odnosno do okončanja treće faze ispitivanja svojih vakcina, sarađivala sa 16 zemalja, među kojima su, pored Emirata i Bahreina, i Brazil, Argentina, Peru, Jordan i dr., ali među njima ni u jednom kineskom izvoru nije navedena Srbija. Razlog za istraživanja u inostranstvu svakako je bila činjenica da je u Kini kovid 19 uspešno suzbijen, kao i potreba da se vakcine ispitaju na raznolikom sastavu dobrovoljaca.
Kina se pri tome, prema navodima Kineskog međunarodnog radija, uvek držala koncepta izgradnje zajednice ljudskog zdravlja. Si Đinping je više puta javno obećao da će Kina, nakon dobijanja dozvole za upotrebu vakcina protiv virusa korona, svoju ponuditi kao međunarodni javni proizvod, kao i da će pomoći i podržati druge zemlje u razvoju, ali i potruditi da se vakcine učine dostupnim tako da ljudi u svim zemljama mogu da ih koriste i sebi priušte.
Prema istom zvaničnom kineskom izvoru, Peking se pridružio Novom planu primene vakcina protiv virusa korona i Globalnoj saradnji za ubrzanje razvoja, proizvodnje i poštenom pristupu novim alatima za prevenciju i kontrolu virusa korona Svetske zdravstvene organizacije.

RASTEGLJIVI BROJEVI Prema većini izvora, u trećoj fazi ispitivanja „Sinofarmove“ vakcine učestvovalo je oko šezdeset hiljada dobrovoljaca, ali se, rekosmo, nigde ne pominju ni Srbija ni srpski građani. Rezultat istraživanja je vakcina čija je zaštitna efikasnost između 79,34 i 86 odsto. „Sinofarm“ je 2. januara, u posebnoj izjavi, saopštio da su obe stope zaštite valjane, imajući u vidu da se standardi dijagnoze i pregledi kliničkih istraživanja razlikuju u različitim zemljama.
Prema podacima iz zvaničnih kineskih medija, u toj zemlji je po hitnom postupku, kroz nacionalni program za hitnu upotrebu, do 20. novembra prošle godine „Sinofarmovu“ vakcinu protiv kovida 19 primilo milion ljudi. Do 31. decembra već je bilo vakcinisano 4,5 miliona stanovnika. Dve nedelje kasnije, nakon što je „Sinofarmova“ vakcina i zvanično odobrena, broj vakcinisanih u Kini porastao je na 10 miliona, a 27. januara taj broj je iznosio 22.767.000. Do 20. marta 2021. u Kini je vakcinisano 75 miliona žitelja.
Masovna imunizacija građana Srbije započela je 19. januara. U tom trenutku u Kini je već bilo vakcinisano oko 15 miliona ljudi. Sudeći prema ovom podatku, ne može se zaključiti da su Srbi stavljeni u funkciju treće faze istraživanja „Sinofarmove“ vakcine, tim pre što ih je 20. marta bilo nešto više od milion vakcinisanih, spram pomenutih 75 miliona vakcinisanih kineskih građana. Teško je zamisliti da Kina pomno motri na milion vakcinisanih Srba, prenebregavajući svojih 75 miliona.
Srpski građani, istina, mahom primaju kinesku „Sinofarmovu“ vakcinu koju uvozi i kontroliše Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“. Činjenicu da je u Srbiju najpre stigao kontingent od milion kineskih vakcina, nakon čega je to cepivo zvanično odobreno uoči početka masovne vakcinacije, deo medija je iskoristio da iznese sumnje u proceduru i kvalitet isporučenih vakcina, ali do sada niko nije izneo činjenično utemeljen podatak o lošem kvalitetu cepiva ili učešću srpskih građana u programima provere kvaliteta „Sinofarmove“ vakcine.