Јесмо ли „Синофармови“ заморчићи?

ПЕЛЦОВАЊЕ СТВАРНОСТИ

Kинеска вакцина, која је у употреби у Србији, званично је регистрована у Уједињеним Арапским Емиратима и Бахреину 9, односно 12. децембра прошле године на основу резултата клиничких испитивања спроведених у трећој фази провере вакцине, започетој у јулу 2020. године. Условну дозволу „Синофармова“ вакцина у Кини добила је 31. децембра прошле, а одобрење за употребу у Србији 16. јануара ове године, након чега је, 19. јануара, почела масовна имунизација наших грађана

Лањски страх да вакцине против ковида 19 неће стићи на време, или да је уопште неће бити, смениле су (гео)политика вакцинације и епидемија вакцинске параноје која кола по друштвеним мрежама. Вакцинација се у јавности све мање појми као пут да се сачува живот, а све више постаје начин да се демонстрира лични став или упути политичка порука.
Томе су можда допринели и чланови српске владе, односно парламента примајући, случајно или не, вакцине по очекиваном геополитичком шаблону. Премијерка Ана Брнабић примила је „Фајзерову“, министар унутрашњих послова Александар Вулин и председник Народне скупштине Ивица Дачић руску, а министар здравља Златибор Лончар кинеску вакцину.
Изузетак од очекиваног правила на српској политичкој сцени био је Драган Ђилас. Председник Странке слободе и правде објавио је да је примио руску вакцину, будући да се, поред ње, пријавио за „Фајзерову“ и „Астразенекину“.
Истовремено, део опозиционих медија, зли језици би можда рекли управо они под „Ђиласовом контролом“, већ месецима по „Синофармовој“ вакцини траже длаку у јајету, док медији владајућих структура величају допринос кинеских и руских вакцина српском здрављу у условима епидемије. Уместо да је друштвено и медицинско, вакцинација је мутирала у прворазредно политичко питање.
Председник Народне странке Вук Јеремић на твитеру се, тако, запитао зашто је Србија добила већу количину кинеских вакцина од било које друге европске земље, прилажући као доказ део изјаве Виктора Орбана где се наводи да је Србија попут предсобља које ће за Мађарску испробати вакцине према којима су Мађари још увек уздржани. На концу, Јеремић је, након што је обнародовао да је после консултација са светским медицинским стручњацима одабрао управо „Синофармову“ вакцину, недавно саопштио и да је Србија постала једна од земаља за трећу фазу клиничког тестирања овог кинеског цепива. „Кључан је био договор са Кином, по коме смо ми практично постали једна од земаља за трећу фазу клиничког тестирања вакцине ’Синофарм’“, навео је Јеремић, додајући да је Србија одиграла на „црвено“ и добила, али да се треба запитати шта би било да се куглица зауставила на „црном“.
Јесу ли грађани Србије, који су се определили да приме кинеску вакцину против ковида 19, укључујући на парадоксалан начин и Јеремића који је на то упозорио, тек заморчићи кинеског „Синофарма“?

МИРИС МЕКЕ МОЋИ Према подацима Светске здравствене организације, у свету је почетком ове године било више од 50 истраживања потенцијалне вакцине против ковида 19. Од тог броја најмање 15 отпада на кинеска истраживања, од којих се пак седам крајем јануара ове године налазило у трећој фази.
Вакцине су постале велики глобални посао и ствар геополитичког престижа. Велике силе се утркују у пласману вакцина имајући у виду два циља. Први је парче глобалног финансијског колача од продаје цепива против ковида 19, што је више него перспективан посао. Други се тиче промоције меке моћи и онога што су Би-Би-Си и Јеремић назвали „вакцинском дипломатијом“. То је нарочито изражено у случају Русије и Кине и њихових вакцина које више него успешно конкуришу западним производима. Пошто су направиле вакцине и оствариле продор на светском тржишту, две силе су прилично уздрмале западни концепт производње и дистрибуције цепива, нарочито у земљама у развоју.
Према наводима кинеских медија, Кина је до краја 2020. године, односно до окончања треће фазе испитивања својих вакцина, сарађивала са 16 земаља, међу којима су, поред Емирата и Бахреина, и Бразил, Аргентина, Перу, Јордан и др., али међу њима ни у једном кинеском извору није наведена Србија. Разлог за истраживања у иностранству свакако је била чињеница да је у Кини ковид 19 успешно сузбијен, као и потреба да се вакцине испитају на разноликом саставу добровољаца.
Кина се при томе, према наводима Кинеског међународног радија, увек држала концепта изградње заједнице људског здравља. Си Ђинпинг је више пута јавно обећао да ће Кина, након добијања дозволе за употребу вакцина против вируса корона, своју понудити као међународни јавни производ, као и да ће помоћи и подржати друге земље у развоју, али и потрудити да се вакцине учине доступним тако да људи у свим земљама могу да их користе и себи приуште.
Према истом званичном кинеском извору, Пекинг се придружио Новом плану примене вакцина против вируса корона и Глобалној сарадњи за убрзање развоја, производње и поштеном приступу новим алатима за превенцију и контролу вируса корона Светске здравствене организације.

РАСТЕГЉИВИ БРОЈЕВИ Према већини извора, у трећој фази испитивања „Синофармове“ вакцине учествовало је око шездесет хиљада добровољаца, али се, рекосмо, нигде не помињу ни Србија ни српски грађани. Резултат истраживања је вакцина чија је заштитна ефикасност између 79,34 и 86 одсто. „Синофарм“ је 2. јануара, у посебној изјави, саопштио да су обе стопе заштите ваљане, имајући у виду да се стандарди дијагнозе и прегледи клиничких истраживања разликују у различитим земљама.
Према подацима из званичних кинеских медија, у тој земљи је по хитном поступку, кроз национални програм за хитну употребу, до 20. новембра прошле године „Синофармову“ вакцину против ковида 19 примило милион људи. До 31. децембра већ је било вакцинисано 4,5 милиона становника. Две недеље касније, након што је „Синофармова“ вакцина и званично одобрена, број вакцинисаних у Кини порастао је на 10 милиона, а 27. јануара тај број је износио 22.767.000. До 20. марта 2021. у Кини је вакцинисано 75 милиона житеља.
Масовна имунизација грађана Србије започела је 19. јануара. У том тренутку у Кини је већ било вакцинисано око 15 милиона људи. Судећи према овом податку, не може се закључити да су Срби стављени у функцију треће фазе истраживања „Синофармове“ вакцине, тим пре што их је 20. марта било нешто више од милион вакцинисаних, спрам поменутих 75 милиона вакцинисаних кинеских грађана. Тешко је замислити да Кина помно мотри на милион вакцинисаних Срба, пренебрегавајући својих 75 милиона.
Српски грађани, истина, махом примају кинеску „Синофармову“ вакцину коју увози и контролише Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“. Чињеницу да је у Србију најпре стигао контингент од милион кинеских вакцина, након чега је то цепиво званично одобрено уочи почетка масовне вакцинације, део медија је искористио да изнесе сумње у процедуру и квалитет испоручених вакцина, али до сада нико није изнео чињенично утемељен податак о лошем квалитету цепива или учешћу српских грађана у програмима провере квалитета „Синофармове“ вакцине.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.