ČESTITOST AKADEMIKA

SLUČAJ DEJANA POPOVIĆA

Piše Filip Rake Vukajlović

Prijava protiv Vuletića je dobra vest za visoko školstvo u Srbiji jer niko nije i ne sme biti nedodirljiv, a zaposleni na fakultetima moraju se dosledno pridržavati Kodeksa profesionalne etike. Međutim, dok je ova vest izazvala veliku pompu, jedan važan događaj na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu je ostao nezapažen

Grupa studenata Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu prijavila je 18. marta 2021. Etičkoj komisiji vanrednog profesora Vladimira Vuletića za utvrđivanje postojanja tzv. lažnog autorstva i plagijata u naučnom članku. Istog dana u više dnevnih listova pojavio se članak o tome.
Nedavno sam napisao članak koji sam interno preko mejling liste, između ostalih, prosledio i akademicima SANU i naučno-nastavnom osoblju nekoliko tehničkih fakulteta Univerzitetu u Beogradu o tome da je vanredni profesor Nadica Miljković sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu prijavila Etičkoj komisiji fakulteta u oktobru 2020. akademika Dejana Popovića, njegovu suprugu Mirjanu Popović, redovnog profesora u penziji, i docenta Milicu Janković s Elektrotehničkog fakulteta za utvrđivanje postojanja plagijata i autoplagijata udžbenika ovo troje autora. Od ove čvrstim dokazima potkrepljene prijave je prošlo šest meseci, a izveštaj Stručne komisije za ocenu povrede Kodeksa profesionalne etike Univerziteta u Beogradu se još čeka. Jedino se promenilo to da je novi koautor spornog udžbenika Milica Janković, uprkos nerešenoj prijavi Etičkoj komisiji, birana u više zvanje vanrednog profesora na Elektrotehničkom fakultetu.

STRUČNJAK ZA POLIGRAF Dok se čeka razrešenje ove poduže procedure, akademik Popović nas ovih dana intenzivno obasipa svojim mudrostima preko sredstava javnog informisanja. Najpre se 12. marta 2021. pojavio kao gost u emisiji TV Nova koja je dostupna pod nazivom „Potezanje poligrafa u javnosti je bacanje prašine u oči“ na jutjub portalu i to kao ekspert za funkcionisanje poligrafa. O tome da li je Dejan Popović zaista ekspert može se proveriti na snimku i to posebno u delu kada nije znao odgovor na pitanje kako je moguće prevariti poligraf. Takođe, 16. marta 2021. mogli smo da ga vidimo u emisiji Eksploziv na TV Prva koja je bila posvećena procesu izbora novih članova SANU. Iako je ova emisija otvorila problem netransparentnosti procedura izbora za članstvo u SANU, niko od govornika nije rekao zašto izveštaji o izborima nisu trajno javno dostupni. To je mali korak ka otvorenosti procedura, a bio bi možda veliki za akademika Popovića. Naime, tada bi se moglo saznati da li je udžbenik Biomedicinska merenja i instrumentacija autora Dejana Popovića, Mirjane Popović i Milice Janković iz 2009. godine, koji je predmet prijave Etičkoj komisiji, naveden u izborima za članstvo u SANU Dejana Popovića. Ako bi izveštaji bili javno dostupni, svi bismo imali više informacija o tome ko su članovi SANU, koji su njihovi doprinosi, čime su se bavili. Zašto se o tome ćuti? Zašto akademici kriju s kakvim su biografijama, i na osnovu čijih preporuka, stupili u SANU?
U emisiji se diskutovalo o tome koje osobine treba da ima član SANU. Na listu bih dodao šta ne treba da ima: nedovršenu i odugovlačenu proceduru za utvrđivanje postojanja plagijata. Da ne ostane sve na sumnji i eventualnim klevetama čestitog akademika, već sam u interno podeljenom članku pisao o tome da je Dejan Popović priznao da je sporan udžbenik iz 2009. godine „replika“ udžbenika iz 1997. pod nazivom Biomedicinska instrumentacija i merenja sa autorima Dejan i Mirjana Popović u zvaničnom dokumentu koji je dostupan na sajtu Veća naučnih oblasti tehničkih nauka Univerziteta u Beogradu u dokumentaciji za izbor u zvanje vanrednog profesora Milice Janković.

AKADEMSKO BIRANJE PARTNERA U jednom moram da se složim s reporterom emisije Eksploziv: akademik Popović zaista „svojom neposrednošću ruši mit o strogim ozbiljnim akademicima“, jer kako smo čuli, za njega su izbori za prijem u SANU „lični čin“ sa „elementom simpatije“ (taman posla profesionalizam i vredna naučna i umetnička dela kandidata za članove SANU). Takođe, čuli smo da je odabir novih akademika „u određenoj meri isto kao da bira partnera“. Da li on to nama najavljuje da će njegova supruga, koja za sobom takođe vuče rep nerešene prijave Etičkoj komisiji, ove godine postati član SANU? O tome da je akademik Popović porodičan čovek i da uvek misli na porodicu već sam pisao u svojoj knjizi PROMISk-19: Teške pare za laku nauku i to u potpoglavlju SANU i složna porodica Popović. Detalji se nalaze u knjizi koja je javno dostupna, a ovde bih samo podsetio na fenomen Popovićeve porodične naučne manufakture i unikatan rad objavljen u međunarodnom časopisu (Popović‐Bijelić, A., Bijelić, G., Jorgovanović, N., Bojanić, D., Popović, M.B. and Popović, D.B., 2005. Multi‐field surface electrode for selective electrical stimulation. Artificial organs, 29(6), pp. 448–452), gde među šest autora ima čak dva bračna para: Mirjana i Dejan Popović, ćerka Ana Popović Bijelić i zet Goran Bijelić. Četrdesetčetvorogodišnja Ana Popović Bijelić je marta 2020. dobila, u okviru PROMIS poziva Fonda za nauku Republike Srbije „za izvrsne mlade istraživače na početku karijere“, da vodi projekat vredan 134.759,68 evra, iako joj je bilo potrebno čitavih sedam godina da davne 2001. godine stekne diplomu fakulteta za Fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu.
Da zaključim, lepo je što se piše o akademskim prijavama i o tome da se mehanizam kazne sprovodi u uglednoj školi kakav je Univerzitet u Beogradu, ali nije dobro ni po Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, SANU, a ni za Državu Srbiju, da se otežu procedure i bacaju pod tepih dela i nedela onih koji određuju ko su novi članovi SANU na osnovu „elementa simpatije“, ili još gore, koji pod dirigentskom palicom predsednika SANU Vladimira Kostića određuju koji deo teritorije pripada ili ne pripada Srbiji.

Autor je naučni savetnik Instituta „Vinča“ u penziji