Svet na pragu „mračne antiutopije“

Nadam se da je globalni sukob nemoguć, veoma se tome nadam. On bi označio kraj civilizacije. Ali situacija može da se razvija nepredvidivo i nekontrolisano, rekao je Vladimir Putin u Davosu

Prvi put posle 12 godina ruski predsednik Vladimir Putin učestvovao je na zasedanju Svetskog ekonomskog foruma u Davosu. Ove godine, i prvi put u onlajn-formatu. Mnogim izveštačima ovo je poslužilo da, bez imalo odgovornosti, ustvrde da je ovo bilo uopšte prvo Putinovo učešće na prestižnom forumu. Nisu, moguće, ni znali da se ruski predsednik decenijama poznaje sa osnivačem i predsedavajućim foruma u Davosu Klausom Švabom: kako je i sam Putin naglasio, bio je redovan učesnik ovih skupova u švajcarskim Alpima još tokom 1990-ih, dok je radio u Sankt Peterburgu. Naravno i tokom kasnijih godina, s drugih, mnogo viših pozicija. I uvek je bio više nego drag gost. Ovo malo podsećanje dobra je ilustracija za sadašnji položaj Rusije i njenog lidera u svetu.
Dok, s jedne strane, pojedine moćne zapadne sile čine sve da hibridnim metodama oslabe moć i ulogu Rusije i njenog državnog vrha, dotle često iste te snage duboko uvažavaju i priznaju realnu političku i ekonomsku snagu Moskve – kada se tiče realizacije njihovih interesa. Što, naravno, zameraju i zabranjuju onima manje moćnim od sebe. I dok Vašington i njegovi saveznici podržavaju pobunu opozicionog aktiviste Alekseja Navaljnog i njegovih pristalica po Moskvi i drugim ruskim gradovima, istovremeno Vladimiru Putinu ukazuju najveće počasti u finansijskoj tvrđavi planete. Tamo gde se novac stvara i umnožava, antiruskoj propagandi nema mesta! A stav Moskve i Putina svi žele da čuju, iako im nije uvek prijatno od njegovih reči. [restrict]

ISTORIJSKE PARALELE Svoj nastup Putin je započeo ocenom da se odvijaju duboke promene i transformacije u globalnoj ekonomiji, politici, socijalnoj sferi, tehnologiji. Pretpostavke za ove strukturne promene već su davno formirane, a pandemija virusa korona ih je samo ubrzala, naglasio je, i dodao da su se istovremeno zaoštrili odranije prisutni problemi i neravnoteže. „Imamo sve osnove da pretpostavimo da postoje rizici daljeg porasta nesuglasica i takve tendencije mogu da se pojave praktično u svim sferama“, upozorio je šef Kremlja. I posebno naglasio: „U istoriji ne postoje direktne paralele, ali pojedini eksperti, a ja se s poštovanjem odnosim prema njihovom mišljenju, upoređuju tekuću situaciju sa tridesetim godinama prošlog veka“! Napomenuo je i da se određene paralele same nameću, „po mnogim parametrima, po obimu i kompleksnom, sistemskom karakteru izazova i potencijalnih pretnji“.
Naglasio je „krizu prethodnih modela i instrumenata ekonomskog upravljanja“, ali i povećanje socijalnog raslojavanja na globalnom nivou i u pojedinim državama. Sve to, kako je podvukao, dovodi do oštrih podela u društvima, „izaziva nagli rast populizma, desnog i levog radikalizma i drugih ekstremizama“, što dalje izaziva zaoštravanja političkih procesa, uključujući i vodeće zemlje. A to sve se odražava i na međunarodne odnose i „ne doprinosi njihovoj stabilnosti i predvidljivosti“. „Dolazi do slabljenja međunarodnih institucija, umnožavaju se regionalni sukobi, degradira sistem globalne bezbednosti“, istakao je Putin. Pominjući svoj razgovor s predsednikom SAD Džozefom Bajdenom, ocenio je kao pozitivan njihov dogovor o produženju sporazuma o strateškom naoružanju, ali i dodao da se „protivrečnosti namotavaju kao spirala“. „Kao što je poznato, nesposobnost i nespremnost da se reše ovakvi problemi suštinski su u 20. veku doveli do katastrofe Drugog svetskog rata“, poručio je ruski lider.
„Naravno, nadam se da je takav globalni ’vrući’ sukob u principu nemoguć. Veoma se tome nadam. On bi označio kraj civilizacije. Ali, ponavljam, situacija može da se razvija nepredvidivo i nekontrolisano. Ako se, naravno, ništa ne preduzima da se to ne bi desilo. Postoji verovatnoća sudara s pravim krahom u svetskom razvoju, koji donosi borbu svih protiv svih, s pokušajima da se razreše sazrele protivrečnosti kroz potragu za ’unutrašnjim’ i ’spoljnim’ neprijateljima i uz rušenje ne samo onih tradicionalnih vrednosti (mi u Rusiji veoma držimo do toga), poput porodičnih, već i temeljnih sloboda, uključujući pravo izbora i neprikosnovenost privatnog života“, poručio je Vladimir Putin, naglasivši da socijalna i kriza vrednosti već sada preti da čovečanstvo izgubi „čitave civilizacije i kulturne kontinente“.

ZAJEDNIČKA ODGOVORNOST Da bi se izbegla ova, kako ju je nazvao, „mračna antiutopija“, naša je zajednička odgovornost da osiguramo razvoj po drugačijoj, pozitivnoj, harmoničnoj i stvaralačkoj trajektoriji. Nazvao je ključne izazove koji stoje pred čovečanstvom, od kojih je glavni socijalno-ekonomski. Ukazao je, pored ostalog, i na veoma zanimljive tendencije u razvoju poslednjih decenija. Recimo, ako se uzme nivo dohotka po glavi stanovnika od 5,5 dolara (po paritetu kupovne moći) dnevno, što se smatra donjim pragom siromaštva, onda je Kina uspela od 1990. do danas da smanji broj onih koji ostaju „ispod crte“, sa 1,1 milijarde, na ispod 300 miliona ljudi. U Rusiji je 1999, posle svih lomova, takvih građana bilo čak 64 miliona, a danas ih je svega pet miliona, naveo je Putin, ukazavši da je ovo glavni pravac kretanja unapred za njegovu zemlju. Istovremeno, rekao je da je 2000. u SAD broj građana sa dohotkom ispod 5,5 dolara dnevno iznosio oko 3,6 miliona, a u 2016. čak 5,6 miliona. Ista tendencija, dodao je, primetna je i u razvijenim evropskim zemljama, iz čega se može zaključiti da su veći dobitnici globalizacije transnacionalne američke i evropske kompanije – pre nego njihovi građani.
Dalje je navodio različite primere i brojeve, koji ukazuju na dubinu svetske ekonomske krize, dodatno razbuktane tokom pandemije i opšteg zatvaranja. Pre svega, da je globalni ekonomski pad prošle godine bio najveći od Drugog svetskog rata, usled čega je u prvoj polovini 2020. izgubljeno skoro 500 miliona radnih mesta, a tek pola od njih je kasnije obnovljeno. Ukupno 3,5 biliona dolara prihoda radnika je izgubljeno za prvih devet meseci 2020, a ovaj pokazatelj nastavlja da raste, što svedoči o porastu socijalnih tenzija. Sve ove probleme, ukazao je, neće biti moguće ispraviti štampanjem novca i novim zaduživanjem. Najpre, jer ove šeme više ne funkcionišu kao pre 20-30 godina, praktično je iscrpljen njihov potencijal, ali i zbog sve veće globalne zaduženosti – koja, kada se saberu dugovi javnog i privatnog sektora, već doseže skoro do 200 odsto globalnog BDP-a. A pojedine države već svojim dugom probijaju i 300 procenata nacionalnog bruto dohotka.

PRETNJE TEHNOLOŠKIH I DIGITALNIH GIGANATA Drugi izazov predstojeće decenije je društveno-politički. Kako je naglasio, rast ekonomskih problema dovodi do rascepa u društvu i rađa socijalnu, rasnu i nacionalnu netrpeljivost, čak i u društvima sa stabilnim građanskim i demokratskim institucijama. Zato „guranje pod tepih“ i ignorisanje problema neće dovesti do njihovog nestanka i društvo će ostati politički i socijalno podeljeno. „Realni problemi rađaju nezadovoljstvo“, ukazao je Vladimir Putin. Podsetio je i na nedavnu američku izbornu kampanju, kada je ogoljen uticaj koji na političke procese imaju tehnološki i digitalni giganti i njihovi „pokušaji da grubo, po svojoj volji upravljaju društvom, zamene legitimne demokratske institucije, suštinski uzurpiraju ili ograničavaju prirodno pravo čoveka da sam odlučuje kako da živi, šta da bira, kakve stavove slobodno da iskazuje“. I podvukao da „smo sve to videli sada u SAD i svi razumeju o čemu sada govorim“.
Kao treći izazov, otvorenu pretnju, Putin je naveo „zaoštravanje celog kompleksa međunarodnih problema“, ali i opasnost od traganja za „onim na koga se može svaliti“ i njegovog optuživanja za sva zla ovog sveta, da bi se preusmerili bes i nezadovoljstvo sopstvenih građana zbog unutrašnje socijalno-ekonomske situacije. „Mi to vidimo, osećamo kako raste stepen spoljnopolitičke propagandne retorike. Moguće je očekivati da će i karakter političkih akcija postati agresivniji, uključujući i pritisak na one zemlje koje nisu saglasne s ulogom poslušnih kontrolisanih satelita, te korišćenje trgovinskih barijera, nelegitimnih sankcija, ograničenja u finansijskoj, tehnološkoj i informacionoj sferi. Ovakva igra bez pravila povećava rizik jednostrane primene vojne sile, pod ovim ili onim izmišljenim izgovorom. To povećava verovatnoću pojave novih vrućih tačaka na našoj planeti. I to ne može da nas ne zabrine“, izjavio je Putin.
Predsednik Rusije je rekao da nema „univerzalne čudotvorne recepte“, ali je istakao da su nataloženi socijalno-ekonomski problemi temeljni razlog nestabilnosti globalnog razvoja i da svet ne može da ide putem izgradnje ekonomije koja radi za milion najmoćnijih ljudi, ili za „zlatnu milijardu“, jer je to „destruktivna pozicija“, čemu je najbolji primer migrantska kriza.

KAKO SE OSLOBODITI FOBIJA PROŠLOSTI „Očigledno je da se završila epoha vezana za pokušaje izgradnje centralizovanog, unipolarnog svetskog poretka. Zapravo, ona nije ni počela. Bio je samo pokušaj u tom pravcu, ali i to je već prošlo. Monopol ove vrste po svojoj prirodi je protivrečio kulturnoj i istorijskoj raznolikosti naše civilizacije. Realnost je takva da su se u svetu formirali različiti centri razvoja, sa svojim autohtonim modelima, političkim sistemima i društvenim institucijama. Danas je veoma važno izgraditi mehanizme usaglašavanja njihovih interesa, da se raznovrsnost i prirodna konkurencija polova razvoja ne bi izrodili u anarhiju i niz dugotrajnih konflikata. Za to je neophodno jačati i razvijati univerzalne institucije koje imaju posebnu odgovornost za osiguranje stabilnosti i bezbednosti u svetu i izradu pravila ponašanja u globalnoj ekonomiji i trgovini“, objasnio je ruski predsednik svoje viđenje najvažnijih globalnih problema i načina za njihovo prevazilaženje.
Verovatno, jedan broj posmatrača i učesnika globalnih procesa neće obratiti previše pažnje na ove Putinove reči, pogotovo ako pripada „suprotnom političkom taboru“ na globalnom nivou u odnosu na ruskog predsednika. To, veoma često, jeste model ponašanja zapadnih analitičara i činovnika, kada je reč o Moskvi i Putinu. Oni smatraju da na njegove reči ne samo što ne treba obraćati previše pažnje – već treba još jače pritisnuti i raditi na neutralisanju Rusije i njenog lidera, pa će to pre ili kasnije uroditi plodom. I tako već skoro četvrt veka. Poslednje destruktivne akcije sa Aleksejom Navaljnim najbolja su tome potvrda. Deo zapadnog establišmenta ne želi Putina ni da vidi, ni da čuje. A posebno ne namerava da dobrovoljno posluša bilo koju od njegovih primedbi ili saveta.
Kao što nisu hteli da ga slušaju ni 2007. u Minhenu, kada je – pre skoro deceniju i po – upozorio da unipolarni svet naprosto nije moguć, niti prihvatljiv, i da će pokušaji njegovog nametanja samo izazvati još jaču reakciju i produbljivanje svetskih problema i kriza. Vreme koje je proteklo samo mu je dalo za pravo, što treba da proceni svako ko realno sagledava dešavanja u svetu u proteklom periodu. Ali tada, 2007, ni Putin nije još pominjao mogući „kraj civilizacije“ i „vrući globalni sukob“. Ovog puta, 2021. u Davosu, i tu mogućnost je izneo na sto. Kako će se svet razvijati u narednih 10 ili 15 godina, velikim delom zavisi i od toga da li će predstavnici „zlatne milijarde“ konačno početi pažljivije da slušaju Vladimira Putina i druge lidere suverenih država izvan „elitnog kruga“. Prvi ispit biće – test zajedničke borbe protiv pandemije. A za to je neophodno, kako je i Putin rekao, da se „oslobodimo fobija prošlosti“.

[/restrict]